Novo veliko istraživanje potvrdilo: Biljna ulja su zdravija od putera i životinjske masti

Veliko istraživanje objavljeno u časopisu JAMA Internal Medicine pratilo je više od 221.000 odraslih osoba u SAD-u tokom perioda do 33 godine. Cilj je bio da se ispita kako izbor masnoća u ishrani utiče na rizik od prevremene smrti. Rezultati su veoma jasni:

Na svakih 9 g putera dnevno (manje od dve kašičice) rizik od prerane smrti rastao je za 15%.Kada je puter zamenjen biljnim uljima (maslinovo, kanola, suncokretovo, sojino), rizik od prevremene smrti smanjio se za 17%.

Preporučujemo

Drugim rečima, istraživanja do sada u velikoj meri potvrđuju: Puter i životinjske masti povećavaju rizik od hroničnih bolesti i prerane smrti, dok biljna ulja smanjuju rizik i čuvaju zdravlje.

Problem sa životinjskim mastima

Puter i svinjska mast bogati su zasićenim mastima. One utiču na podizanje nivoa LDL („lošeg“) holesterola, izazivaju upale u organizmu, ubrzavaju stvaranje naslaga u krvnim sudovima i povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Zasićene masti deluju proinflamatorno – oštećuju unutrašnji sloj krvnih sudova, povećavaju sklonost krvi ka zgrušavanju i doprinose razvoju hroničnih bolesti.

Zašto su biljna ulja bolja?

Maslinovo i druga biljna ulja bogata su nezasićenim mastima, antioksidansima i vitaminom E. Mnoge naučne studije ukazuju na to da ona:

• Utiču na snižavanje „lošeg“ LDL i podižu „dobri“ HDL holesterol,
• Pomažu smanjenju upala,
• Imaju zaštitni efekat na krvne sudove i srce,
• Doprinose dugovečnosti.

To je i razlog zbog čega se i mediteranska ishrana zasnovana na maslinovom ulju povezuje sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i dužim životnim vekom.

Zabluda o svinjskoj masti u Srbiji

I pored brojnih dokaza o štetnosti životinjskih masti, u Srbiji se, umesto upozorenja, još uvek mogu čuti čak i neki lekari i nutricionisti koji - preporučuju svinjsku mast. Uz na pr. objašnjenje da je: „unos zasićenih masti neophodan radi apsorpcije vitamina u organizmu“(?!).

Ovo nije tačno iz dva vrlo prosta razloga:

1. Zasićene masti nisu esencijalne. Naše telo ih samo proizvodi u količini koja mu je potrebna. Dakle, nema potrebe da ih unosimo hranom – a njihov prekomeran unos može doneti samo štetu našem organizmu.
2. Za apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E i K) dovoljan je unos bilo kakvih zdravih masti, pre svega nezasićenih iz biljnih izvora (maslinovo ulje, semenke, orašasti plodovi, avokado). Dakle, ne trebaju nam zasićene masti iz svinjske masti ili putera da bismo apsorbovali vitamine.

Praktični saveti za zamenu i umerenu konzumaciju

Umesto putera ili masti:

• Hleb umesto puterom, ili svinjskom mašću, premažite radije - humusom, ili drugim hranljivim biljnim namazima ili nekim od putera od orašastih plodova ili semenki (izbor je veliki - kikiriki puter, bademov puter, tahini, bundevin puter, itd…),
• U kuvanju koristite suncokretovo ili maslinovo ulje (kanola je odlična, ali kod nas uglavnom nedostupna),
• U sosovima i kremastim jelima isprobajte tahini, kikiriki puter ili blendirane indijske orahe (za fini kremasti efekat bez masne mlečne pavlake za kuvanje).

Iako su biljna ulja daleko zdraviji izbor od putera i svinjske masti, treba imati na umu da su to ipak visoko-kalorične namirnice – jedna kašika ulja sadrži oko 120 kalorija (!) Zato ih treba koristiti umereno, a kod osoba koje imaju problema sa viškom kilograma ili pokušavaju da smršaju – minimalno.

Podsećamo i da se zdravlje srca i krvnih sudova najbolje čuva kada se zdravija biljna ulja ili puteri od orašastih plodova kombinuju sa celovitim biljnim namirnicama: povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i orašastim plodovima.

Dakle, poruka još jedne u nizu studija sa sličnim zaključkom je jasna: zamenite životinjske masti biljnim uljima ili puterima od orašastih plodova, ali ne zaboravite na umerenost. Nauka nas očigledno uči da male, ali pametne zamene u svakodnevnim obrocima mogu napraviti veliku razliku u pogledu našeg zdravlja i dugovečnosti.