Da li su potrebne nalepnice sa upozorenjem na viršlama i salamama? Dve trećine građana kaže - da

Zavirite u svoj frižider - velika je šansa da se u njemu nalazi pakovanje viršli, slanine, kobasica ili omiljene salame. Iako su mesne prerađevine duboko ukorenjene u našu svakodnevnu ishranu, najnoviji podaci otkrivaju poražavajuću istinu o opštoj (ne)informisanosti.

Prema nedavnoj anketi, čak četiri od deset osoba nema apsolutno nikakvu predstavu o tome da konzumacija prerađenog mesa direktno povećava rizik od razvoja kolorektalnog kancera.

Preporučujemo

Šokantni rezultati

Anketa koju je sproveo Lekarski komitet za odgovornu medicinu (PCRM), neprofitna organizacija posvećena preventivnom zdravlju, pokazala je ogromnu starosnu i klasnu podelu kada je reč o zdravstvenoj pismenosti. Dok su starije osobe, ljudi sa višim primanjima i fakultetskim diplomama uglavnom svesni opasnosti koje nose mesne prerađevine, mlađa populacija i osobe sa nižim prihodima ostaju potpuno u mraku.

Još više zabrinjava podatak o tome odakle dobijamo informacije. Iako se oko 60% ispitanika seća da je negde čulo za vezu između ishrane i raka debelog creva, samo jedna trećina je to upozorenje dobila direktno od lekara. Većina ljudi se i dalje oslanja na društvene mreže, usputne razgovore ili senzacionalističke naslove na internetu, što stvara ogromnu konfuziju i ostavlja prostor za zablude.

Svetla tačka ankete je činjenica da je polovina odraslih ipak svesna da redovna fizička aktivnost i ishrana bogata vlaknima mogu značajno smanjiti rizik od ove bolesti.

Šta kaže nauka i zašto su prerađevine toliko opasne?

Kako tačno nekoliko kolutova salame ili omiljena viršla utiču na vaša creva? Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je prerađeno meso zvanično svrstala u Grupu 1 kancerogena, što znači da se nalazi u istoj kategoriji opasnosti kao duvan ili azbest. Ipak, važno je pravilno razumeti ovaj podatak: ova klasifikacija znači da postoje čvrsti naučni dokazi da supstanca izaziva rak, a ne da je jedna pojedena viršla toksična u istoj meri kao pušenje kutije cigareta.

Glavni problem zapravo nije samo meso, već način na koji se ono tretira. Kada se meso konzervira dimljenjem, sušenjem ili dodavanjem hemijskih konzervansa poput nitrata i nitrita, u njemu se formiraju potpuno nova, opasna jedinjenja - N-nitrozo hemikalije. Dok prolaze kroz vaš probavni sistem, ova jedinjenja oštećuju ćelije koje oblažu zidove creva. Vremenom, to konstantno oštećenje ćelija može dovesti do genetskih mutacija i na kraju, do razvoja raka debelog creva ili rektuma.

Da li su nam potrebne nalepnice sa upozorenjima?

Ono što ova anketa jasno pokazuje jeste da se mišljenje ljudi drastično menja čim se suoče sa naučnim činjenicama. Nakon što im je objašnjeno kako prerađeno meso utiče na rizik od raka, čak dve trećine odraslih podržalo je ideju da se na ovim proizvodima uvedu jasne zdravstvene nalepnice sa upozorenjima, slične onima koje već postoje na duvanskim proizvodima.

Podrška ovoj ideji je velika među svim demografskim grupama. Potrošači jednostavno žele da znaju šta tačno unose u svoje telo, a transparentne deklaracije bi mogle biti najbrži način da se zaobiđe trenutni nedostatak informacija u zdravstvenom sistemu.

Cilj objavljivanja ovakvih podataka nije posramljivanje onih koji uživaju u brzoj hrani, niti nametanje ekstremnih, restriktivnih dijeta. Prava poenta je pravo na informisanost. Uz jasniju edukaciju u lekarskim ordinacijama i transparentnije etikete u marketima, svako bi imao priliku da donosi osvešćene i pametne odluke o sopstvenom zdravlju i ishrani. Kada imamo prave činjenice u rukama, moć prevencije je isključivo naša.