Mleko u prahu je sveprisutno u industrijskoj hrani: Razlog će većinu iznenaditi

Kada otvorimo kesicu čipsa, kupimo industrijski keks, dresing ili supe iz kesice, često u njihovim deklaracijama nailazimo na jedan te isti sastojak – mleko u prahu. Na prvi pogled to može da deluje bezazleno. Možda je tu zbog kalcijuma, proteina ili nekog nutritivnog razloga? Međutim, istina je mnogo drugačija, motivisana pre svega motivima za zaradom i profitabilnošću – mleko u prahu je sveprisutno u industrijskoj hrani pre svega zbog dizajniranja ukusa, kreiranja osećaja u ustima i svoje niske cene, a ne zbog hranljive vrednosti.

Zašto proizvođači koriste mleko u prahu?

Mleko u prahu i pre svega njegove mlečne masti, imaju jedinstvenu ulogu u formulaciji industrijskih proizvoda:

Preporučujemo

1. Pogađaju centar naš centar za nagrađivanje u mozgu – životinjska mast, čak i u suvom obliku, aktivira dopaminske puteve koji nas navode da - želimo još neke hrane i da joj se stalno vraćamo.
2. Oblažu unutrašnjost usta – stvaraju nam u ustima onaj kremasti i „mekši“ osećaj, kada jedemo hrskave grickalice i suva peciva.
3. Pojačavaju ukus – masnoća u mleku uravnotežuje jačinu začina, aroma i soli, pa ukus hrane deluje harmoničnije i privlačnije.
4. Stvaraju kod potrošača zavisnost od ukusa proizvoda kroz tzv. „tačku blaženstva“ (ili “bliss point”) – industrija hrane koristi poznatu formulu: dodaj malo masti, pa balansiraj to solju, pa uravnoteži ukus sa dodatkom šećera… rezultat je savršen balans koji ne postoji u prirodi, već je namenski dizajniran da nas natera da jedemo više nego što smo planirali ili nam je potrebno.
5. Ekonomski razlog – mleko u prahu je jeftin sirovinski materijal. Proizvodnja mlečnih proizvoda širom sveta opada poslednjih decenija, pa mlečna industrija često ima višak sirovog mleka. Umesto da propadne, taj višak se suši i pretvara u mleko u prahu, koje se masovno ubacuje u razne proizvode. Tako se smanjuje otpad, a industrija istovremeno pronalazi način da zaradi.

Zašto je to problem?

Kada jedemo industrijsku hranu koja sadrži mleko u prahu, ne biramo ukus hrane, već osećaj u ustima i nagradu koju nam daje mozak. To stvara iluziju da nam je hrana “ukusnija” nego što zaista jeste. Tako industrijski proizvođači „uče“ naš mozak da traži upravo takvu teksturu i balans ukusa, pa nam prirodna i jednostavna hrana postaje neukusna i dosadna.

Osim svoje uloge u stvaranju zavisnosti od ukusa industrijske hrane, dodatno, mleko u prahu je i koncentrisani izvor:

• zasićenih masti koje podižu LDL holesterol i rizik od kardiovaskularnih bolesti,
• viška kalorija bez prisustva vlakana, što doprinosi prejedanju,
• često sadrži i produkte oksidacije masti zbog procesa sušenja, što može doprineti rizicima za zdravlje.

Gde se sve krije mleko u prahu?

Najčešće ga nalazimo u:

• industrijskim pecivima i keksu,
• instant supama sosovima i dresinzima,
• čipsu i grickalicama,
• čokoladi i slatkišima,
• gotovim smesama za kolače,
• čak i u nekim vrstama hleba.

Drugim rečima – tamo gde ga najmanje očekujemo.

Rizici po zdravlje – šta kažu studije o industrijskoj hrani?

Velike epidemiološke studije poslednjih godina pokazale su da redovna konzumacija industrijski prerađene hrane (ultra-processed foods, UPF), povećava rizik od hroničnih bolesti. A mleko u prahu je jedan od „osumnjičenih“ za kreiranje neodoljive privlačnosti takve hrane.

• Kardiovaskularne bolesti – Studija objavljena u British Medical Journal pokazala je da ljudi koji konzumiraju najviše industrijski prerađene hrane imaju veći rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
• Dijabetes tip 2 – Istraživanja objavljena u JAMA Internal Medicine otkrila su da veća konzumacija ovih proizvoda ide ruku pod ruku sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, zbog kombinacije masti, šećera, soli i aditiva koji utiču na metabolizam.
• Gojaznost – Klinika Mayo i Nacionalni instituti za zdravlje u SAD-u pokazali su da UPF podstiče prejedanje i povećan unos kalorija, upravo zato što je osmišljena da vara signale sitosti.
• Mentalno zdravlje – Nedavna studija na više od 10.000 ljudi (objavljena 2022. godine u Public Health Nutrition) pokazala je da veći unos ultra-prerađene hrane ima povezanost sa većim rizikom od depresije i anksioznosti.
• Rizik od prerane smrti – Francuska kohortna studija NutriNet-Santé (105.000 učesnika) našla je da svakih dodatnih 10% kalorija iz ultra-prerađene hrane povećava rizik od smrtnosti za 14%.

Zato sledeći put kada pročitate deklaraciju na industrijskom proizvodu, obratite pažnju na „mleko u prahu“. A onda postavite sebi pitanje - da li je ovo hrana ili hemijski prerađeni proizvod osmišljen da prevari moj mozak?

Jer razlika između domaćeg obroka od mahunarki, povrća i celih žitarica i industrijskog proizvoda nije samo u nutritivnoj vrednosti. Birajući takvu hranu jedemo za život i zdravlje. Nasuprot tome, jedući pretežno indutrijske proizvode postajemo hodajući hemijski eksperiment osmišljen radi maksimiziranja profita korporacija.