Da li ceđeni sokovi zaista mogu da zamene celo voće i povrće ili nam ipak nešto važno izostaje u ishrani?

Ceđeni sokovi su nam često brza prečica do većeg unosa voća i povrća, ili kao idelna opcija umesto kupovnog, ušećerenog soka. Deluju praktično, osvežavajuće i privlačno, a naročito kada je ritam života ubrzan, a mi želimo da unesemo određene vitamine. Ipak, ono donosi određene prednosti, ali i ograničenja koja vredi imati na umu.

Više mikronutrijenata u jednom potezu

Kad se povrće i voće pretvore u sok, telo dobija pravi talas vitamina i antioksidanata. To se posebno odnosi na hladno ceđene sokove, jer spor pritisak čuva osetljive nutrijente i arome. Kombinacije bogate vitaminima A i C, folatom i kalijumom lako postanu deo svakodnevice, što je korisno onima koji se bore da unesu preporučene količine biljnih namirnica.

Problem je u tome što se gube vlakna

U procesu ceđenja uklanja se vlaknasti deo ploda, a baš on igra veliku ulogu u smanjenju upala, regulaciji šećera u krvi i zdravlju creva. Zato sok ne može u potpunosti da zameni celo voće i povrće. Ipak, postoje trenuci kada je manji unos vlakana dobrodošao, recimo kod pojedinih stomačnih tegoba ili tokom oporavka od upalnih bolesti sistema za varenje.

Sokovi i upala

Tamno zeleno lisnato povrće, bobičasto voće, paradajz i citrusne vrste poznati su po snažnim antioksidansima. Zato sokovi napravljeni od njih mogu doprineti smanjenju oksidativnog stresa i hroničnih upalnih procesa. Kada se u sve to umešaju đumbir ili kurkuma, efekat može biti još jači jer sadrže jedinjenja koja dodatno umiruju upalne reakcije.

Potencijalne promene na koži

Hidratacija igra ozbiljnu ulogu u tome kako koža izgleda, a sokovi tome lako doprinose. Karotenoidi iz šargarepe, spanaća ili batata pomažu koži da se lakše nosi sa oštećenjima od sunca, dok vitamin C iz bobica, kivija i citrusa podržava stvaranje kolagena, ključnog proteina za glatku i čvrstu kožu.

Imunitet voli raznolikost

Neki hladno ceđeni sokovi mogu biti koncentrisan izvor vitamina koji podržavaju imunološke funkcije. Vitamin A čuva barijere koje nas štite od patogena, vitamin C poboljšava antioksidativni kapacitet organizma, a vitamin E iz zelenog lisnatog povrća i semenki doprinosi stabilnom imunom odgovoru.

Sokovi i nervni sistem

U sokićima se nalaze flavonoidi, polifenoli i karotenoidi koji mogu smanjiti upalu i oksidativni stres u nervnom sistemu. U nekim istraživanjima sok od grožđa ili višanja pokazao je povezanost sa boljim pamćenjem i bržim mentalnim procesima.

Energija i hidratacija

Čak i blaga dehidratacija čini telo tromim, pa sokovi mogu pomoći jer brzo nadoknađuju tečnost. Uz to, prirodni šećeri iz voća mogu poslužiti kao brza energija pre treninga, dok minerali iz zelenog povrća doprinose stabilnijem osećaju snage tokom dana.

Podrška kardiovaskularnom zdravlju

Neke vrste sokova povezane su sa boljim vrednostima krvnog pritiska - naročito celer, nar, višnja i pomorandža. Vitamini i antioksidanti iz povrća i voća doprinose zdravlju krvnih sudova, a sok od cvekle, bogat nitratima, pomaže njihovom širenju, poboljšavajući cirkulaciju.

Uticaj na raspoloženje

Redovan unos voća i povrća, bilo u celom obliku ili kao sok, često se povezuje sa boljim raspoloženjem. Vitamin C, B vitamini, karotenoidi i kalijum učestvuju u procesima koji utiču na nervni sistem, što može doprineti mentalnoj jasnoći i stabilnijem raspoloženju.

Treba biti oprezan sa šećerom

Sokovi napravljeni uglavnom od voća mogu brzo podići nivo šećera u krvi, naročito zato što vlakna koja usporavaju apsorpciju nedostaju. Zbog toga osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom treba da paze na količinu i sastav.

Ne zaboraviti i bezbednost

Nepasterizovani sokovi mogu sadržati bakterije, pa se ne preporučuju deci, trudnicama, starijim osobama i svima sa oslabljenim imunitetom.

Kako birati sokove ako želimo da ih uključimo u ishranu:

• Najbolje su kombinacije u kojima preovlađuje povrće, dok voće služi samo da zasladi ukus.
• Idealna proporcija je oko 3 dela povrća na 1 deo voća.
• U prodavnici birati sokove bez dodatog šećera i sa 100% voća/povrća.
• Raznovrsnost je ključ - spanać, kelj, cvekla, šargarepa, jabuka, citrus, sve daje drugačiji nutritivni profil.

Ceđeni sokovi mogu biti lep dodatak ishrani, ali ne i zamena za celo voće i povrće. Pružaju koncentrisane vitamine i antioksidante, ali istovremeno oduzimaju vlakna koja su važna za varenje, stabilan šećer u krvi i dugoročnu sitost.