Saznajte uobičajene zablude o probioticima + neobičan recept za fermentisano povrće

Svakoga dana milijarde bakterija i drugih mikroorganizama kao mali vredni hemičari rade neumorno u našem organizmu kako bi se razni procesi odvijali kako treba. Velika većina njih obitava u probavnom traktu, kao deo jedinstvenog ekosistema poznatog i pod nazivom mikrobiom creva. Kada u njemu dođe do gubitka balansa između dobrih i loših (patogenih) bakterija onda patimo od nečega što se zove – disbioza, a može se loše odraziti na naše zdravlje na mnogo načina – od poremećaja funkcije probavnog sistema, poremećaja mentalnog zdravlja, problema sa srcem, pa sve do pojave autoimunih bolesti.

Na sreću, uzimanje probiotika može dosta da pomogne, ali… Kao i kod svih drugih stvari povezanih sa zdravljem, i o probioticima, odnosno živim bakterijama, možemo čuti mnogo dezinformacija koje nas mogu dovesti u zabludu. Pa, hajde da ih pretresemo, kako bi znali kako da na najbolji način iskoristimo pomoć probiotika, ako nam je potrebna.

Zabluda br. 1: Svi probiotici su isti

Ovo ne može biti dalje od istine, jer postoji preko 8000 različitih tipova i vrsta bakterija, odnosno probiotika, svaka sa svojim jedinstvenim osobinama i benefitima. Neke su odlične kao podrška varenju, druge za bustovanje imuniteta, neke za popravljanje mentalnog zdravlja, …

Probiotici se kategorizuju u familije, a neke od najzastupljenijih su: Lactobacillus, Bifidobacterium, Saccharomyces, Streptococcus, Enterococcus i Escherichia. Od navedenih Lactobacillus i Bifidobacterium su dve najpoznatije porodice koje se koriste u probiotskim preparatima.

Zabluda br. 2: Probiotici imaju benefite samo za probavno zdravlje

Istina je da su probiotici postali popularni zbog njihovih benefita za probavno zdravlje, ali je daleko od istine da je to njihova jedina moć. Zapravo talenti ovih mikroskopskih stvorenja dobacuju mnogo dalje od organa za varenje. Ako samo bacimo pogled na ono što je u nauci poznato kao osovina, odnosno dvosmerna veza između stomaka i mozga (gut-brain axis), nailazimo na mnoštvo procesa koji se simultano odvijaju posredstvom nervnog sistema, hormona i imunog sistema. Istraživanja su otkrila da naše bakterije mogu da utiču na ovu komunikaciju, što se odražava kako na organe za varenje tako i na mentalno zdravlje. Zato ne iznenađuje što je otkriveno da neki sojevi bakterija mogu pomoći kod simptoma anksioznosti, depresije, pa čak i da poboljšaju kognitivne sposobnosti.

A kada je imuni sistem u pitanju, fascinantno je znati da približno 70% našeg imunog sistema obitava u probavnom sistemu. Da, nemojte se čuditi - naš stomak je zapravo odbrambeno utvrđenje našeg organizma. A probiotici ga jačaju na razne načine: poboljšavanjem proizvodnje antitela, podsticanjem aktivnosti imunih ćelija, pa i sprečavanjem razvoja štetnih bakterija. Probiotici takođe mogu pomoći u popravljanju zdravlja kože, smanjenju rizika od nekih alergija, pa čak i u lakšem održavanju normalne telesne težine. Oni su, dakle, znatno svestraniji u svojim benefitima nego što je široko poznato.

Zabluda br. 3: Možemo dobiti dovoljno probiotika tako što pijemo jogurt

Jogurt je svakako popularan izvor probiotika, ali oslanjanje na njega kao na jedini izvor neće usrećiti naš probavni sistem. Zašto? Prvo, sadržaj probiotika u jogurtu je znatno manji nego u kvalitetnim suplementima. Takođe, faktori kao što su industrijska prerada jogura, uslovi skladištenja, dodati sastojci i šećeri mogu značajno uticati na vitalnost i efekte probiotika iz jogurta. Iako je korisno uživati povremeno u jogurtu, ne treba to smatrati dovoljnom količinom probiotika za podršku koja je našem mikrobiomu potrebna.

E tu na scenu stupaju druge vrste hrane koje su bogate probioticima, a koje treba da budu deo dobro zaokružene ishrane koja podstiče raznovrsnost i vitalnost mikrobioma. Dodavanjem ovakvih namirnica ne samo da povećavamo broj dobrih bakterija u svojim crevima, već dodajemo čitav niz sojeva bakterija koje svaka sa sobom donosi određene benefite. Zato što češće u svoj kulinarski repertoar dodajte neku od ovih ukusnih opcija: kiseli kupus, kimči, kefir, miso pastu, tempeh ili kombuhu. Ove namirnice ne samo da su prepune dobrih bakterija, već nam nude uzbudljive ukuse i teksture koje tek treba da istražimo.

Zabluda br. 4: Probiotici nam ne trebaju ako se zdravo hranimo

Iako je uravnotežena zdrava ishrana bez sumnje od ključne važnosti za ukupno zdravlje, ona ne mora da bude garancija za savršen balans u stomaku. Naime, mnogi faktori mogu poremetiti balans u mikrobiomu, čak iako pazimo da se hranimo zdravo. Tu su na pr. stres, koji može da naruši ravnotežu mikroorganizama i dovede do disbalansa, ali i antibiotici kojima smo nekad primorani da tretiramo infekcije, a koji nanose kolateralnu štetu i našim bakterijama.

Zato se preporučuje da pronađemo kvalitetne probiotske suplemente koji će nam pomoći u održanju ravnoteže u stomaku. Ciljani izbor probiotika fokusiran na tretiranje naših specifičnih zdravstvenih tegoba još je bolji, jer će nam omogućiti unos odgovarajućih sojeva bakterija koje ispoljavaju benefite baš za ono što je nama potrebno. Zato kada imate stomačne tegobe nemojte posegnuti za bilo kojim probiotskim preparatom, već potražite od svog gastroenterologa preporuku za suplement sa ciljanim benefitom za ono što vas muči.

Probiotici su raznovrsni, svestrani u svojim benefitima, pa za najbolje efekte očigledno treba da koristimo raznovrsne izvore probiotika, da personalizujemo unos u zavisnosti od svojih potreba, kao i da odaberemo kvalitetne suplemente kada je to neophodno. Na kraju ove priče ne možemo da odolimo, a da sa vama ne podelimo sjajnu ideju i recept za neobičnu, a sigurno preukusnu kombinaciju fermentisanog povrća u tegli – kiseli kupus sa komoračem i zelenom jabukom.

Recept za kiseli kupus sa komoračem i zelenom jabukom

Potrebno je:

• 1 srednja glavica kupusa (oko 1 kg)
• 1 veća glavica komorača
• 1 veća zelena jabuka (Greni smit)
• 2 kašičice semenki kima 1 kašika soli

Postupak:

Očistite kupus od spoljnih listova, presecite ga po sredini i odstranite koren, pa ga isecite tanko pomoću mandolina ručne rendalice ili ga nasecite nožem. Isto uradite i sa glavicom komorača. Jabuku oljuštite odstranite seme i nasecite je na tanke kriške. Svo povrće i kriške jabuke pomešajte u dubokoj posudi, pa dodajte kim i so. Masirajte čistim rukama povrće i voće sa solju nekoliko minuta dok fino ne omekša. Zatim jednu ili više većih čistih tegli (broj zavisi od veličine) napunite ovom smesom, samo ostavite na vrhu do 3 cm nepopunjeno. Kada utrošite povrće prelijte ga u teglama ostatkom tečnosti koje je pustilo. Možete uzeti po jedan čist list kupusa i iskoristiti ga da njime prekrijete sadržaj tegli odozgo, a zatim ako je potrebno staviti i mali tegić, kako bi povrće uvek bilo ispod površine tečnosti u tegli.

Tegle zatvorite duplom gazom i gumicom, pa ostavite na senovitom i umereno toplom mestu (ne više od 21 °C). Povremeno proveravajte da li su sastojci u tegli ispod nivoa tečnosti, a nakon nedelju dana proverite i ukus povrća. Ako je dovoljno ukiseljeno stavite na tegle poklopac, pa ih onda smestite u frižider gde mogu stajati duže vreme (ili produžite vreme fermentacije po vašem ukusu).

Uživajte svakoga dana u ovom svom preukusnom domaćem izvoru probiotika dodajući ga kao prilog jelima, sendvičima, itd…