Zdravlje u svakom semenu maka: Od kostiju i probave do zdravlja srca

Mak (Papaveraceae spp.) obuhvata oko 50 različitih vrsta i spada među najstarije biljke koje se gaje već hiljadama godina. Najstariji zapisi o korišćenju maka potiču iz drevne Mesopotamije, gde je bio poznat kao "biljka radosti". Stari Grci su koristili mak u medicinske svrhe, a arapski lekari su još pre 900 godina prepoznali njegovu zavisničku prirodu. Opijumski mak je bio široko korišćen tokom Američkog građanskog rata za ublažavanje bolova, što je dovelo do razvoja zavisnosti kod mnogih vojnika.

Danas se uzgaja širom sveta u oblastima s pogodnim klimatskim uslovima. U našim krajevima najčešće se uzgaja baštenski ili opijumski mak (Papaver somniferum). Važno je napomenuti da se samo seme maka koristi u ishrani, dok se za druge delove smatra da su otrovni.

Opijum je mlečno-bela supstanca koja se dobija iz nezrelih čaura maka nakon što latice otpadnu. Sadrži alkaloide poput morfina, kodeina, tebaina i papaverina. Iako samo seme ne sadrži opijum, tokom berbe može doći do blage kontaminacije. Međutim, više od 90% eventualno prisutnog opijuma uklanja se tokom sušenja, pa seme nema psihoaktivno dejstvo.

Semenke maka su popularne u pekarstvu i tradicionalnim jelima širom sveta. Osim toga, veruje se da imaju brojne zdravstvene koristi, od ublažavanja glavobolja i kašlja do pomoći kod nesanice i astme.

Zdravstvrni benefit maka

• Bogatstvo hranljivih materija i antioksidanasa

  Mak je prava riznica hranljivih materija i antioksidanasa. Bogat je vlaknima, zdravim mastima i brojnim mikronutrijentima, među kojima se posebno ističu mangan i bakar. Mangan igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju i procesu zgrušavanja krvi, dok je bakar neophodan za transport gvožđa i formiranje vezivnog tkiva. Pored toga, mak sadrži i značajne količine kalcijuma, magnezijuma, fosfora, cinka, tiamina i gvožđa. Hladnim ceđenjem njegovih semenki dobija se ulje bogato omega-6 i omega-9 masnim kiselinama, uz manje količine omega-3 alfa-linolenske kiseline (ALA), što može doprineti zdravlju srca i smanjenju rizika od određenih bolesti.

• Poboljšava zdravlje srca i kože

  Ulje maka je bogato nezasićenim mastima koje mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti i poboljšati zdravlje kože. Istraživanja sugerišu da dijete bogate nezasićenim mastima mogu smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara. Pored toga, ovo ulje može doprineti zarastanju rana i sprečiti pojavu suvih i perutavih lezija na koži. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja na ovu temu.

Ostale moguće koristi

• Podrška varenju -Vlakna iz semenki maka mogu poboljšati zdravlje creva i smanjiti zatvor.
• Zaštita od bolesti - Antioksidansi prisutni u semenkama mogu smanjiti oksidativni stres i rizik od određenih bolesti.
• Moguća podrška plodnosti - Neka istraživanja sugerišu da ispiranje jajovoda proizvodima na bazi ulja maka može poboljšati plodnost kod žena.

Mere opreza

Može sadržavati prirodne analgetike - Mak sadrži alkaloide kao što su morfin, kodein i tebain, poznate po svojim umirujućim i analgetskim svojstvima. Iako same semenke obično ne sadrže ove supstance, mogu se kontaminirati tokom žetve. Pre prodaje, semenke se najčešće čiste kako bi se uklonili eventualni tragovi ovih supstanci. Međutim, neoprane semenke maka mogu sadržavati značajne količine ovih alkaloida i predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik, uključujući mogućnost predoziranja i zavisnosti.Kada se kupuju iz pouzdanih izvora i konzumiraju u malim količinama (npr. kao sastojak peciva), semenke maka su bezbedne.

Recept za štrudlu sa makom

Sastojci za testo:

• 250 ml biljnog mleka
• 20 g svežeg kvasca / 1 kesica suvog kvasca
• 400 g brašna
• 4 kašike šećera
• 1/3 kašikice soli
• 3 kašike ulja

Sastojci za fil:

• 150 g mlevenog maka
• 5 kašika javorovog sirupa
• 1 kašika prosejanog šećera u prahu
• Malo rendanog muškatnog oraščića
• Izrendana korica polovine limuna
• Čašica ruma
• Malo cimeta
• 1 vanil šećer ili kašikica ekstrakta vanike
• 70 g suvog grožđa (opciono)
• Malo vrelog sojinog mleka (ili nekog drugog biljnog)

Foto: Shutterstock

Priprema:

1. Pomešajte kvasac sa malo mlake vode u velikoj posudi, pa dodajte brašno, šećer, so i ulje. Koristite mikser sa nastavkom za testo i mešajte dok ne dobijete glatku, elastičnu smesu bez grudvica. Testo treba da bude mekano i blago masno, ali ne lepljivo. Pokrijte posudu i ostavite da naraste oko sat vremena.
2. Dok testo odmara, pripremite fil: U manjoj šerpi pomešajte sve sastojke osim mleka i suvog grožđa. Postepeno dodajte vruće mleko dok ne dobijete mazivu, ali ne previše tečnu smesu. Po želji umešajte suvo grožđe.
3. Zagrejte rernu na 180°C.
4. Na pobrašnjenom pek papiru razvaljajte testo u pravougaoni oblik, debljine oko jednog prsta. Rasporedite fil ravnomerno po površini, ostavljajući malo praznog prostora uz ivice kako fil ne bi curio prilikom motanja. Uz pomoć pek papira pažljivo uvijte rolat, blago ušuškajte krajeve i stavite ga u kalup za pečenje.
5. Pecite u dobro zagrejanoj rerni nešto više od pola sata, dok ne dobije zlatnosmeđu boju. Nakon pečenja, sačekajte da se kolač dobro prohladi pre sečenja kako bi zadržao oblik i teksturu.