Da li i vi ubrzano starite: Naučnik se biološki podmladio selidbom na ovo mesto

Koliko imate godina – ali zaista? Ne, ne mislimo na onaj datum rođenja iz lične karte, već na starost vaših ćelija, vašeg srca i imunog sistema? To je ono što nauka podrazumeva pod biološkom starošću - pravim pokazateljem toga kako se naš stil života dugoročno odražava na zdravlje. Jedan istraživač sa Stenford univerziteta podelio je u nedavnom intervjuu lično iskustvo koje mu je promenilo život. Inače, fokus njegovog dugogodišnjeg naučnog rada bio je veza između inflamacije u organizmu (zapaljenskih procesa) i starenja.

Pre 10-ak godina, ovaj tada 39-godišnjak, u sklopu istraživanja koje je radio analizirao je i svoj uzorak krvi na pokazatelje inflamacije. Rezultati su ga neprijatno iznenadili. Naime, kompjuter je nakon analize procenio njegovu „inflamatornu“ starost na 42 godine - organizam mu je bio 3 godine stariji od njegovih hronoloških godina! Kao doktor nauka i istraživač bio je svestan da njegov stil života sigurno doprinosi tome da ubrzano stari, ali je nakon testa dobio i jasan dokaz da je krajnji čas da nešto promeni.

Inače, on kaže da je u to vreme često imao osećaj manjka energije, neobjašnjivog umora, patio je često od migrena i morao nekoliko puta nedeljno da pije tablete brufena da bi ih ublažio. Iz profesionalnog iskustva je znao da je ubrzano biološko starenje povezano sa razvojem hroničnih bolesti i uopšte ubrzanog fizičkog propadanja organizma.

Drastična promena stila života može da nas biološki podmladi

„Svaka vrsta koju stavite u novu i nepoznatu okolinu i dovedete je u dodir sa nepoznatim supstancama razviće upalne procese u organizmu kao odgovor“, rekao je Furman u intervjuu. On kaže da se nakon svog neprijatnog otkrića vrlo brzo odlučio da napravi veliku promenu i potpuno preokrene svoj stil života. Kako? Sa svojom porodicom se odselio u – šumu. Naredne 3 godine živeo je sa ženom i decom u maloj kolibi u šumi u blizini potoka. Na posao je putovao kolima, ali je ostatak vremena provodio u kontaktu sa prirodom zajedno sa porodicom. Iz svoje okoline eliminisali su većinu hemikalija, izbacili korišćenje plastike i veštačkih materijala koliko god su mogli, a život u šumi podrazumevao je i mnogo fizičke aktivnosti – između ostalog i okopavanje bašte, ribolov i skupljanje jestivih divljih bobica u šumi.

„Naš svet se modernizovao ogromnom brzinom, što se konstantno odražava na našu biologiju“, objašnjava Furman. „Mi nismo evoluirali da gledamo stalno u ekran, da imamo električno osvetljenje i da sedimo u stolici.“ Male promene koje je uveo u svakodnevicu živeći u šumi, donele su velike efekte na njegovo fizičko stanje i nivo fitnesa. Umesto brda suplemenata, kaže da se oslonio na svežu biljnu hranu, kao što su maline, borovnice i brokoli, kako bi nahranio mikrobiom – ogromnu populaciju bakterija u debelom crevu koja utiče na mnoge aspekte našeg zdravlja.

Nakon 3 godine života u šumi Furman je ponovio svoj test iz krvi i rezultati su bili – zapanjujući. Njegova „inflamatorna“ starost se spustila na 32 godine – za čitavih 10 godina u odnosu na prethodni rezultat. On naglašava da benefite ove promene nije osetio samo na fizičkom (višak energije i izostanak čestih glavobolja) već i na mentalnom planu – naime, za 3 godine u šumi povećao je i svoju profesionalnu produktivnost, objavivši 3 puta više naučnih radova nego u ranijem periodu.

Nažalost nakon 3 godine je morao da promeni radno mesto i to je dovelo do nove selidbe i ponovne promene stila života. Kada je 2021. godine sa 45 godina ponovo uradio test inflamatorne starosti, Furman je saznao da je biloški star čak 54 godine. U međuvremenu su se i glavobolje vratile, ali je usput dobio i višak kilograma.

Skriveni uzrok ubrzanog starenja – hronična inflamacija (zapaljenski procesi)

Transformacija kroz koju je prošao ovaj naučnik nije došla prosto od boravka na suncu i svežem vazduhu – ono što je važno razumeti u pozadini ove priče je hronična inflamacija, poznata i po imenu „tihi ubica“. Za razliku od akutnih upalnih procesa, koji pomažu našem telu da se izbori sa infekcijom na pr., hronična inflamacija se tiho „krčka“ u organizmu, oštećujući tkiva, doprinoseći starenju ćelija i podstičući razvoj bolesti – dijabetesa, srčanih bolesti, Alchajmerove bolesti, ali i raka.

Hronična inflamacija je duboko povezana sa modernim stilom života koji podrazumeva:

• Ishranu punu industrijski prerađene hrane, šećera i nezdravih masti
• Premalo kretanja i fizičke aktivnosti (previše sedenja)
• Konstantna izloženost zagađenju i plastici
• Loš san
• Hroničan stres
• Socijalna izolovanost

Upravo ove faktore je istraživač Furman uspeo da izbegne kada je pribegao usporenijem i prirodnijem načinu života, doduše sa mnogo manje komfora i fizički zahtevnijeg, ali lišenog zagađenja i stresa. Čak i privemeno, ova promena je pokazala svoje neverovatne isceljujuće moći.

Naučno objašnjenje podmlađujućeg efekta promene stila života

Lično iskustvo ovog istraživača potvrđuje najnovija naučna istraživanja na polju medicine stila života i epigenetike:

• Boravak u prirodi smanjuje inflamaciju (upalne procese) – Dolazi do snižavanja nivora kortizola (hormona stresa), smanjivanja oksidativnog stresa i jačanja imunih funkcija. Studije kažu – samo 20 minuta u prirodi u stanju je da snizi markere inflamacije u krvi.
• Neprerađena (celovita) hrana, pretežno biljna, deluje protiv-upalno – Ishrana bogata biljnom hranom, odnosno vlaknima i antioksidansima hrani dobre bakterije koje pri tom proizvode kratkolančane masne kiseline – dokazano smanjuju inflamaciju i štite od hroničnih bolesti. 
• Kretanje je borac protiv biološkog starenja usled inflamacije – pokazano je da čak i umerena fizička aktivnost (pešačenje u prirodi) smanjuje nivoe CRP-a (C-reaktivnog proteina) i drugih markera inflamacije.
• Regulisanje stresa je važno – Boravak u prirodi, sporiji tempo života i smanjenje izloženost ekranima i veštačkom svetlu smanjuje aktivnost simpatetičkog nervnog sistema koji podstiče inflamaciju.
• Stil života utiče na ekspresiju gena – Ne možemo pobeći od svojih gena, ali stil života utiče na epigenetičke prekidače, koji mogu da uključe ili isključe gene povezane sa inflamacijom – tako možemo okrenuti biološki sat unazad.

Možda ne možemo svi da ostavimo sve iza sebe i odemo da živimo u šumi (mada, ponekad zvuči primamljivo), ali svakako možemo da izvučemo moćne pouke iz ove priče. Očigledno je da postoje izbori, kada je stil života u pitanju, koji direktno utiču na to kako i koliko brzo starimo. Nažalost često ne radimo ništa dok nas muka, odnosno neka zdravstvena dijagnoza ne poteraju. Ali zašto da čekamo? Zašto ne bismo iskoristili svaku priliku koju imamo, svakoga dana, da smanjimo intenzitet hronične inflamacije kroz bolji kvalitet života?