Otkrivena tajna najdugovečnijih ljudi na planeti: Jedite ovako, živećete i duže i zdravije

Koliko god da se trudimo da budemo aktivni, spavamo dovoljno ili smanjimo stres, način na koji se hranimo i dalje ostaje osnova našeg zdravlja. Ishrana ne rešava sve, ali itekako može da napravi razliku, od energije tokom dana do toga kako starimo. I kad god se zapitam šta zapravo znači jesti pametno, uvek se vraćam na ove jednostavne principe koji su se pokazali dugoročno uspešnima.

Plave zone su regije u svetu gde ljudi žive izuzetno dugo i zdravo, zahvaljujući jednostavnim, svakodnevnim navikama. Ljudi u Plavim zonama (regije koje obuhvataju delove Japana, Italije, Kostarike, Grčke i SAD-a) uglavnom jedu biljnu hranu, bogatu vlaknima, vitaminima i antioksidansima.

Pravila ishrane ljudi Plavih zona

• Osnova ishrane je biljna hrana

U Plavim zonama, svakodnevni obroci se zasnivaju gotovo isključivo na biljnim namirnicama - povrću, mahunarkama, celovitim žitaricama, voću, orasima i semenkama. Ove namirnice su bogate vlaknima, antioksidansima i fitonutrijentima koji podržavaju zdravlje srca, creva i celokupnog organizma. Ishrana nije komplikovana - jednostavna jela pripremljena od sezonskih i lokalnih sastojaka su norma, a ne izuzetak.

• Meso - u minimalnim količinama

U ovim regijama, meso nije osnov obroka, već se koristi više kao začin ili dodatak. Porcije su male, a meso se obično konzumira nekoliko puta mesečno, često povodom proslava ili okupljanja - do 9 kg mesa godišnje.  Ono potiče iz domaćeg uzgoja, što znači da ne sadrži hormone rasta i antibiotike kao industrijsko meso koje dominira na zapadnim tržištima. Umerenost je ključ.

• Riba - povremeno

Riba se konzumira znatno ređe nego što se misli - do tri puta nedeljno i u malim količinama. Prednost se daje sitnim, masnijim ribama poput sardina i inćuna koje su nutritivno bogate, a sadrže manju količinu žive i drugih teških metala. Riba nije obavezna, ali se koristi kao povremeni dodatak ishrani zbog omega-3 masnih kiselina.

• Mlečni proizvodi - sa oprezom

U Plavim zonama mlečni proizvodi nisu u potpunosti izbačeni izbačeni, ali se koriste u znatno manjim količinama nego na Zapadu. Uglavnom su to kozji ili ovčiji mlečni proizvodi. Klasično kravlje mleko se ređe koristi, a mnogi ga uopšte ne konzumiraju.

• Jaja - nije neophodno

Iako se jaja ne izbegavaju potpuno, ne zauzimaju važno mesto u svakodnevnoj ishrani. Pojedinci u Plavim zonama prosečno pojedu do tri jaja nedeljno, uglavnom iz sopstvenog domaćinstva. Umesto da se oslanjaju na jaja kao glavni izvor proteina, često se koriste biljne alternative kao što su mahunarke, tofu ili orašasti plodovi.

• Šećer - svesno i umereno

Za razliku od zapadne ishrane gde šećer „vrebа“ iz gotovo svake prerađene namirnice, u Plavim zonama on se konzumira svesno - obično kao sastojak u domaćim kolačima ili kao deo posebnih prilika. Stanovnici ovih regija unose znatno manje dodanog šećera i radije uživaju u prirodnoj slatkoći svežeg ili sušenog voća.

• Mahunarke - svakodnevna hrana

Mahunarke su pravi temelj obroka - pasulj, sočivo, grašak i leblebije su redovno na jelovniku. Osim što su izuzetno hranljive, pristupačne su i lake za pripremu. Ove namirnice pružaju dugotrajan osećaj sitosti i stabilizuju nivo šećera u krvi, što ih čini idealnim za dugoročno zdravlje.

• Orašasti plodovi - zdrav međuobrok

Umesto grickalica iz kesice, stanovnici Plavih zona često posegnu za šakom badema, oraha ili lešnika. Orašasti plodovi su bogati zdravim mastima, proteinima i mineralima, i odlični su za zdravlje srca. Konzumiraju se umereno, ali redovno - što je savršen balans.

• Prednost dajte kiselom testu

U Plavim zonama se često pravi hleb na tradicionalan način - fermentacijom sa prirodnim starterom. Ovakav hleb ima niži glikemijski indeks, bolju probavljivost i sadrži korisne bakterije koje pogoduju zdravlju creva. Kiselo testo je primer kako čak i hleb može biti nutritivno vredan kada se pravi bez aditiva i nepotrebnih dodataka.

• Izbegavajte ultra-prerađenu hranu

Minimalna obrada hrane je jedno od ključnih pravila. Ako je sastojak poznat, jednostavan i prepoznatljiv - to je dobar znak. Ako lista sastojaka izgleda kao hemijska formula, stanovnici Plavih zona to neće staviti u tanjir. Fokus je na celovitim namirnicama: kuvanom povrću, žitaricama u zrnu, fermentisanoj hrani i jednostavnim jelima.

• Voda je piće broj jedan

Bez obzira na kulturu, u svim Plavim zonama voda je glavni izvor hidratacije. Uz vodu, ponekad se konzumiraju biljni čajevi ili crno vino, ali u vrlo malim količinama i u kontekstu obroka i druženja. Piće se ne koristi za beg od stresa ili naviku, već kao deo društvenog i opuštenog trenutka.

Jednostavnost i umerenost u ishrani, kao i naglasak na celovitim i minimalno obrađenim namirnicama, pomažu u očuvanju zdravlja i sprečavaju razvoj hroničnih bolesti. Ova filozofija ishrane, koja uključuje i pravilnu hidrataciju, može poslužiti kao vodič za sve koji žele da unaprede kvalitet svog života i postignu dugoročno zdravlje.