Vegane ne podnose skoro kao narkomane: Šta kaže nauka o razlozima njihove omraženosti?

Foto: Pixabay/usmivka8

Jedan od elemenata slagalice je postojanje anti-veganskih predrasuda. Kada su u naučnom istraživanju upitali ljude da ocene svoj odnos prema veganima zajedno sa drugim društvenim grupama koje su obično predmet predrasuda (lezbejke, gej muškarci, imigranti, ateisti, narkomani, crnci,…), rezultati su bili šokantni. Naime, samo su narkomani ocenjeni lošije nego vegetarijanci ili vegani.

Međutim, ono što istraživači (Cara C. MacInnis, Gordon Hodson) ističu kao jedinstveni aspekt anti-veganskih predrasuda je da za razliku od ostalih predrasuda, kao što su na pr. rasizam iil seksizam, negativan odnos prema veganima je u društvu uobičajen i široko prihvaćen. Inače, ovo istraživanje je pronašlo i „nijanse“ u negativitetu prema veganima, pa su najlošije ocenjeni vegani koji su motivisani etičkim razlozima saosećanja prema životinjama, pa onda oni zabrinuti za probleme okoline i planete, a nešto bolje su ocenjeni oni kojima je zdravlje glavna motivacija za veganstvo.

Negativan odnos prema veganima kao odbrambeni mehanizam

Svako od nas u sebi gaji izvesnu sliku samoga sebe, koja uključuje i naše moralne vrednosti. Većina ljudi smatra sebe dobrim i moralnim individuama. Međutim, osim osećaja sebe, kao deo svojih vrednosti usvajamo i neke aspekte koji su povezani sa našim grupnim identitetom, ali i sa identitetom koji izvire iz našeg načina života. Kada neko dovodi u pitanje neke od ovih duboko usađenih aspekata naše ličnosti, razumljivo je da dolazi do vrlo jakih odbrambenih reakcija. Zapravo neki socijalni psiholozi tvrde da negativitet prema veganima nema veze sa njima samima, već sa onim što oni predstavljaju i na šta ostale ljude podsećaju.

Zašto ne postoji reč za ljude koji jedu meso, već samo za one koji ga ne jedu? Psiholozi kažu da je razlog što je u ljudsko društvo utkana nevidljiva ideologija koja tvrdi da je „normalno“ jesti meso. Zato samo oni koji nisu u skladu sa ovom nevidljivom ideologijom moraju da budu označeni (vegani, vegetarijanci).

Foto: Mileta Mirčetić

Dakle sama pojava vegana ili vegetarijanaca čini da se uobičajenost sveprisutne društvene norme konzumacije mesa odjednom pretvori u „stvar izbora“. Zato vegani među ljudima koji jedu meso trigeruju nešto što naučnici nazivaju „mesni paradox“ – gajenje protivrečnih ubeđenja unutar naše psihe - da je pogrešno ubijati životinje, ali ih istovremeno jedemo svakoga dana. Ovaj paradoks izaziva u nama nešto što se zove „kongnitivna disonanca“, što je zapravo psihološka tenzija koju osećamo kada smo primorani da gajimo konfliktna uverenja ili postupamo protivno svojim najdubljim vrednostima. U naučnim radovima je identifikovano bar 15 nesvesnih načina odbrane koje ljudi koji jedu meso koriste kako bi sprečili i umanjili osećaj moralne krivice povezan sa tim, a jedan od najčešćih je da napadnu osobu koja im trigeruje osećaj nelagodnosti.

Ljudi su većinu vremena u stanju da održe ova konflikta uverenja vezana za konzumaciju mesa bez većih problema zbog toga što većina ljudi u društvu radi to isto. Konzumacija životinja je prihvaćena kao normalna, a smatra se i kao nešto što je neophodno i prirodno, pa i neizbežno.

Ali avaj, samo postojanje vegana dovodi u pitanje sva ova ugodna moralna opravdanja. Međutim, zanimljivo je da naučnici misle da animozitet prema veganima potiče zapravo iz uverenja koje ljudi koji jedu meso sa njima dele, a to je: da je pogrešno ubijati životinje.

Vegani ugrožavaju naš način života, tradiciju i društvene norme

Vegani izgleda nisu samo pretnja osećaju ličnog identiteta i morala ljudi, već se po zaključcima istraživača doživljavaju i kao „simbolička pretnja“ čitavom načinu života. Naime, veliki broj naših društvenih običaja se vrti oko hrane, pa dovođenjem toga u pitanje, vegani zapravo mogu biti percipirani kao neko ko ugrožava osećaj grupnog identiteta, tradicije, kulturnih vrednosti i utvrđenih socijalnih normi.

Istraživanje je pokazalo da što više ljudi doživljavaju jedenje mesa kao deo svog identiteta, to je veća šansa da će oceniti vegane kao pretnju i imati negativan odnos prema njima. Postoji i teorija o ugroženosti grupa i grupnog identiteta, koja je utvrdila da što se više manjina udaljava od onoga što većina vidi kao „normalno“ to će ona biti viđena u negativnijem svetlu. Zato su na primer vegani uvek negativnije ocenjeni od vegetarijanaca.

Međutim, ono što je interesantno je da se vegani ne doživljavaju kao pretnja na način kako grupa obično doživljava nekoga van grupe kao pretnju. Obično je osećaj pretnje izazvan time što oni van grupe rade nešto drugačije od pripadnika grupe. U slučaju vegana istrživači su međutim otkrili da ih ljudi doživljavaju kao pretnju ne zato što nešto rade drugačije, već zato što odbijaju da rade ono što većina radi.

Vegani misle da su bolji od drugih ljudi

Istraživanja su pokazala da ljudi koji jedu meso ne gaje prema veganima isključivo negativne stavove, već ih doživljavaju  i kao saosećajne, uporne i posvećene. Pa ipak, preovlađuju uverenja da su vegani naporni, arogantni, umišljeni, skloni da osuđuju druge. U principu – da misle da su bolji od drugih.

Pa kako je moguće da nekoga, koga ocenimo kao visoko moralnog, istovremeno vidimo u toliko negativnom svetlu? Istraživači ovo objašnjavaju time da izgleda da što više delimo moralna uverenja sa nekim, to smo skloniji da ga preziremo ako je on u stanju da živi u skladu sa tim uverenjima, a mi nismo.

Ovo su neki od naučnih nalaza o tome zašto je odnos većine u društvu prema veganima onakav kakav jeste. Oni samo pokazuju da je pitanje vrlo složeno. Prvi korak ka boljem razumevanju između dve suprotstavljene grupacije je svakako prepoznavanje stereotipa i njihovo odbacivanje. To bi otvorilo put svakome od nas da formira svoje mišljenje u skladu sa ličnim vrednostima, a ne sa onim što nam diktiraju društvo i okolina.