Klimatske promene i hrana: Muškarci imaju veći karbonski otisak, jer jedu više mesa

Studija objavljena u publikaciji Frontiers in Nutrition pokrenuta je sa ciljem da istraži „osvešćenost u pogledu klimatske krize, a u vezi sa hranom“ i to među mlađom odraslom populacijom. Autori su se naročito fokusirali na to da otkriju kako izbori hrane i osvešćenost o njihovom uticaju varira među učesnicima u odnosu na pol, nivo fizičke aktivnosti, ali i neka uvrežena shvatanja, kao što je na pr. doživljavanje veze ishrane sa „muškošću“ (šta god neko pod tim podrazumevao).

Ova studija je uključila 47 učesnika, od toga 25 žena i 22 muškarca, prosečne starosti oko 28 godina. Pripadnici grupe su bili ljudi koji upražnjavaju različite stilove života i ishrane, pa je među njima bilo i omnivora (onih koji hrane mešovito), fleksitarijanaca (onih koji jedu i meso, ali se trude da smanje njegov udeo u ishrani), peskaterijanaca (onih koji od životinjskih proizvoda jedu samo ribu), vegetarijanaca (koji ne jedu nikakvo meso, ali jedu mlečne proizvode i jaja) i vegana (jedu isključivo hranu biljnog porekla).

Istraživači kažu da su svi učesnici studije znali šta je lični karbonski otisak (CO2 emisije koje nastaju kao posledica naših ličnih izbora i životnog stila), kao i koliki je uticaj naših izbora hrane na klimatske promene. Međutim, i pored toga, istraživači su na kraju studije konstatovali da se životni prioriteti i izbori dosta razlkuju između učesnika, a naročito u odnosu na pol i nivo fizičke aktivnosti. 64% učesnika su bili omnivori i mnogi među njima su naglasili da preferiraju meso u ishrani. Interesantno je i da je većina muškaraca koji su prijavili da smanjuju količinu mesa u ishrani (fleksitarijanci) naveli da to delimično čine zbog toga što žive sa partnerkom. Većina učesnika sa visokim nivoom fizičke aktivnosti takođe preferira životinjske namirnice, sa oko 68% omnivora među onima koji žive ovakav stil života.

Najmanji karbonski otisak je pronađen kod žena koje su sebe opisale kao „umereno aktivne“ i one su pokazale najosvešćenije izbore hrane kada je u pitanju uticaj na klimatske promene. Međutim, u ukupnom zbiru, pokazalo se da su kod najvećeg broja žena izbori hrane motivisani brigom o zdravlju i dobrobiti životinja.

Konzumacija mesa i osećaj „muškosti“

U još jednom istraživanju iz 2021. godine je izračunato da su muškarci u proseku odgovorni za 16% veće emisije gasova staklene bašte nego žene. Nije naročito iznenađenje da su žene mnogo osvešćenije kada je hrana u pitanju, ali ni to da muškarci pokazuju veće prefererencije prema konzumaciji mesa. Jedno nedavno obimno istraživanje u Australiji je pokazalo da većina tamošnjih muškaraca misli da ishrana sa više biljne hrane nije adekvatna za njihovu „muškost“, šta god to značilo. Koliko je ovo predubeđenje da ishrana sa puno mesa na neki način povezana sa osećanjem muškosti duboko usađena kod mnogih muškaraca govori i nalaz pomenute studije u Australiji gde se neverovatnih 73% muškaraca saglasilo sa izjavom da bi radije žrtvovali 10 godina života nego prestali da jedu meso!

Zato ne treba da nas iznenadi podatak da je na pr. 79% vegana u Americi ženskog pola. Nedavni izveštaj sa istraživanja u Britaniji je pokazao da je ipak da je tamo čak 41% muškaraca omnivora zainteresovano za plant based ishranu (biljnu ishranu), ali da ih zabrinutost za zdravstvene efekte, ali i strah od osude okoline najviše sprečavaju da pokušaju sa promenom ishrane.

Razna od strane društva diktirana predubeđenja jesu moćna, ali se ipak malo po malo neumoljivo menjaju. Tome doprinose između ostalog i  mnoge javne ličnosti, na koje se mnogi, a naročito mladi ljudi ugledaju. Tako se nedavno, baš u vezi sa doživaljavanjem konzumacije mesa kao nečeg što oličava „muškost“, na Instagramu oglasio i čuveni svetski muzičar Mobi. On se zapitao kako je moguće da neko može da smatra da je oličenje muškosti ili „mačo“ muškarca jedenje mesa koje podrazumeva da platite nekakvim mizernim radnicima u industriji da za vas ubiju potpuno bespomoćne životinje koje se drže kao zatvorenici. Ubijanje bespomoćnih koji nemaju nikakvu šansu niti da pobegnu niti da se brane nikako ne deluje „mačo“. Pre bi se reklo da je zaštita bespomoćnih ono što bi trebalo da se povezuje sa „pravim“ muškarcima.