Neočekivani efekat nove politike: Kako Trampova administracija (slučajno) menja pravila igre za biljnu ishranu

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću 2024. godine doneo je očekivani zaokret ka deregulaciji i podršci tradicionalnim industrijama. Pokret "Učinimo Ameriku ponovo zdravom" (MAHA), predvođen figurama poput Roberta Kenedija Mlađeg, jasno je stavio do znanja da će meso i mlečni proizvodi ponovo biti u centru pažnje.

Iako nova vlast otvoreno favorizuje mesnu industriju, na terenu se dogodio neočekivan obrt. Promena školskih pravila je, sasvim nenamerno, uklonila birokratiju koja je ranije otežavala pristup biljnom mleku. Istovremeno, novi carinski ratovi izazivaju lančane reakcije na globalnom tržištu koje bi, suprotno prvobitnim planovima, mogle učiniti biljnu hranu konkurentnijom.

Preporučujemo

Ironija "Zakona o punomasnom mleku"

Jedan od glavnih ciljeva nove administracije bio je povratak punomasnog mleka u školske kantine, uz argument da je "rat protiv prirodnih masti" bio zasnovan na dogmi, a ne na nauci. Tramp je potpisao Zakon o punomasnom mleku za zdravu decu, čime je ukinuo decenijska ograničenja.

Međutim, ovaj zakon je doneo i sporedni efekat koji su aktivisti za biljnu ishranu dočekali sa oduševljenjem.

Šta se promenilo: Zakon sadrži odredbu koja olakšava pristup alternativama mleka.

Naime, učenici koji ne piju kravlje mleko (bilo zbog intolerancije, etike ili ukusa) sada mogu dobiti sojino ili drugo biljno mleko u školskoj menzi bez potrebe za lekarskim opravdanjem, što je ranije bila velika birokratska prepreka. Paradoksalno, zakon koji slavi kravlje mleko učinio je biljno mleko dostupnijim nego ikad.

Nova piramida ishrane

Najdrastičnija promena desila se u zvaničnoj slici idealne ishrane. Nova piramida potpuno menja pravila koja su važila decenijama:

• Meso dobija glavnu ulogu: Životinjski proteini su sada prikazani kao prioritet, rame uz rame sa povrćem. 
• Žitarice gube na značaju: Integralne žitarice i voće, koji su ranije smatrani temeljom zdravlja, sada su vizuelno gurnuti u drugi plan, sugerišući da su manje bitni.

Ovaj potez je razbesneo naučnike. Oni upozoravaju da novi dizajn ignoriše dokazane rizike od previše zasićenih masti i važnost biljnih vlakana. Stručnjacima je jasno da ovakva piramida nije nastala na osnovu novih naučnih otkrića, već kao rezultat pritiska moćne mesne industrije da osigura prodaju svojih proizvoda.

Ekonomski bumerang

Trampova ekonomska politika oslanja se na visoke uvozne tarife. Iako je cilj zaštita domaće proizvodnje, stručnjaci predviđaju da će tokom 2026. godine potrošači osetiti značajan skok cena hrane, uključujući i biljne proizvode.

Ipak, svaka akcija ima reakciju. Kao odgovor na američke tarife od 50%, druge zemlje prilagođavaju svoje strategije.

• Primer Indije: Kako bi amortizovala udarac tarifa, indijska vlada je smanjila poreze na određene osnovne namirnice, uključujući biljna mleka, proizvode od soje, pečurke i voće.
• Efekat: Dok hrana u SAD poskupljuje, na drugim velikim tržištima biljna hrana postaje jeftinija i dostupnija kao direktna posledica trgovinskog rata.

Meso kao simbol identiteta

Možda najdugoročnija posledica je politizacija tanjira. Ishrana bogata mesom (pa čak i isključivo mesna, karnivor dijeta koju praktikuju neki članovi administracije) postala je simbol određenog političkog identiteta, muškosti i otpora "progresivnim" idejama. S druge strane, administracija je izrazito neprijateljski nastrojena prema ultra-prerađenoj hrani. Ovo je "mač sa dve oštrice" za vegansku industriju:

• Loše za: Proizvođače visoko prerađenog "lažnog mesa" (burgeri iz laboratorije).
• Dobro za: Povratak osnovama, odnosno celovitoj biljnoj ishrani (pasulj, sočivo, povrće) koja nije industrijski prerađena.

Trampova era donosi teška vremena za klimatske aktiviste, jer se ekološki uticaj stočarstva u novim smernicama potpuno ignoriše. Ipak, situacija nije crno-bela. Dok se na makro planu favorizuje mesna industrija, mikropromene u zakonima i globalna ekonomska dinamika otvaraju nove, neočekivane puteve za opstanak i adaptaciju tržišta biljne hrane.