Šećer i aditivi pojačavaju hiperaktivnost: Kako izbalansirana ishrana pomaže kod ADHD-a i anksioznosti

ADHD se danas posmatra kao razvojni neurološki poremećaj sa širokim spektrom simptoma, koji se mogu ublažiti kombinacijom terapije, rutine i zdravih navika. Među faktorima koji sve češće privlače pažnju stručnjaka nalazi se i ishrana. Kvalitetan unos proteina, zdravih masti i složenih ugljenih hidrata može doprineti boljoj koncentraciji i stabilnijem raspoloženju, dok previše šećera i prerađene hrane ima suprotan efekat.

Preporučujemo

ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću) je neurološko stanje koje utiče na delove mozga zadužene za fokus, planiranje i samokontrolu. U praksi to znači da osoba može biti izuzetno kreativna i brza u razmišljanju, ali i da joj je teško da se zadrži na jednom zadatku, organizuje obaveze ili održi pažnju duže vreme. Postoje različiti oblici, od onog gde preovlađuje hiperaktivnost, do onog gde je dominantna nepažnja, a najčešće su prisutni elementi oba.

Zanimljivo je da se ADHD dugo povezuje pretežno s dečacima, pa je kod devojčica i žena često neprepoznat. Njihovi simptomi mogu biti suptilniji - više unutrašnji nemir, teškoće s organizacijom, preplavljenost mislima, zbog čega mnoge dođu do dijagnoze tek u odraslom dobu.

Da li je TikTok “kriv” za sve?

Mreže su svakako doprinele da se o ADHD-u govori više nego ikad. Klipovi tipa “5 znakova da imaš ADHD” jesu doprineli osvešćivanju, ali i stvorili talas samodijagnostikovanja. I dok to može pomoći da neko prepozna da mu je potrebna stručna procena, važno je naglasiti da samo lekar ili psihijatar može postaviti dijagnozu. Slični simptomi mogu se javiti i kod anksioznosti ili depresije, pa je stručno mišljenje ključno.

ADHD i anksioznost

Zanimljivo je koliko se ADHD i anksioznost mogu “zamaskirati” jedno drugim. Obe pojave uključuju probleme s koncentracijom, nemir i nesanicu, ali su njihove osnove različite. ADHD je razvojni neurološki poremećaj, dok je anksioznost stanje intenzivne brige i napetosti. Ipak, kod mnogih idu ruku pod ruku - istraživanja pokazuju da i do polovine odraslih s ADHD-om ima i neki oblik anksioznog poremećaja. To ne znači da jedno uzrokuje drugo, već da hronična briga oko simptoma ADHD-a često može da “probudi” anksioznost.

Uloga ishrane

Iako hrana nije uzrok ADHD-a, sve je više dokaza da može imati važnu ulogu u upravljanju simptomima. Ishrana bogata celovitim, biljnim namirnicama poput povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova i semenki, može pomoći u stabilizaciji energije i fokusa.

S druge strane, visok unos šećera, rafinisanih ugljenih hidrata i aditiva često vodi ka brzim skokovima i padovima šećera u krvi, što može da pojača hiperaktivnost ili poteškoće sa koncentracijom. Istraživanja pokazuju da postoji pozitivna veza između prekomernog unosa šećera i izraženijih ADHD simptoma, posebno kod dece.

Šta se preporučuje? 

• Fokus na celovite biljne izvore proteinaNamirnice kao što su leblebije, sočivo, tofu, edamame, orasi i semenke pomažu u stabilizaciji šećera u krvi i doprinose boljoj koncentraciji. Protein je ključan jer podržava rad neurotransmitera, supstanci koje omogućavaju komunikaciju među moždanim ćelijama.
• Manje šećera, manje aditivaŠarena pića, zaslađene grickalice i veštačke boje mogu kod nekih osoba dodatno pojačati nemir. Zameniti ih voćem, orašastim plodovima ili crnom čokoladom s niskim udelom šećera može biti jednostavna, ali efikasna promena.
• Više omega-3 masnih kiselinaOmega-3 su esencijalne masti koje podržavaju zdravlje mozga. Biljni izvori uključuju lanene i čija semenke, orase i ulje algi. Studije pokazuju da redovan unos ovih masti može doprineti smanjenju nepažnje i poboljšanju raspoloženja.
• Redovni obroci i hidratacijaPreskakanje obroka može izazvati pad energije i nervozu, dok dovoljna količina vode pomaže boljoj koncentraciji. Uspostavljanje ritma doručak, užina, ručak, večera, može pomoći u regulisanju fokusa tokom dana.

ADHD ne nastaje zbog ishrane, ali hrana može biti značajan saveznik u svakodnevnom funkcionisanju. Celovite, biljne namirnice, stabilan unos energije i dovoljan unos omega-3 masnih kiselina mogu doprineti boljoj pažnji, raspoloženju i smirenijem ritmu dana.

U vreme kada se o mentalnom zdravlju napokon govori otvoreno, možda je trenutak da i na tanjir pogledamo kao na deo te šire slike.