Zašto OVSENO MLEKO bolje utiče na naše mentalno zdravlje od kravljeg: Saznajte i šta je SAOSEĆAJNA HRANA

Živimo u vremenu krajnosti – ekstremnih ukusa, ekstremnog luksuza (za neke), ekstremnih dijeta, pa i ekstremnog prejedanja i ugađanja samima sebi. Od ogromnih komada mesa udavljenih u puteru, burgera na više spratova i još rastopljenim sirom odozgo, „odležalim“ mesom kao simbolom prestiža i hedonizma – sve je više trendova na društvenim mrežama koji veličaju prekomerno konzumiranje životinjske hrane. Takvi prizori se često prezentuju kao – forma slobode i uživanja u životu, uz poruku – „Zaslužio/la sam ovo!“.

Ali, ispod te, naizgled, sjajne površine, krije se – velika pukotina i praznina. Naime, kultura koja ohrabruje neograničeno uživanje najčešće ignoriše skrivene posledice – ne samo po životinje i planetu, već i za naše unutrašnje psihološko blagostanje (danas ne govorimo o posledicama na fizičko zdravlje). Jer, kada hranu gledamo isključivo kao uživanje, zabavu ili beg od besmisla svakodnevice, gubimo vezu sa njenom suštinskom svrhom – da nas neguje iznutra, poveže sa okolinom, ali i izleči.

Preporučujemo

Zato se saosećajna ishrana pojavljuje kao jedan drugačiji put ili pristup. Mnogo tiši, ali … dublji. I možda upravo put koji nas može učiniti mentalno i emotivno snažnijim i otpornijim na sve izazove.

Šta je saosećajna ishrana i kako utiče na mentalno zdravlje?

Saosećajna ishrana znači praviti izbore koji u obzir uzimaju dobrobit svih – nas ljudi, životinja, planete, ali i budućih generacija. I ne radi se o savršenstvu ili nekakvim strogim pravilima – već pre svega o nameri. Što češći odabir biljne hrane, svesno učešće u obrocima i razumevanje i poštovanje toga kako je hrana došla do našeg tanjira – sve su to akti saosećanja. Sve te male svakodnevne odluke i izbori menjaju postepeno ne samo to šta jedemo, veća kako se osećamo – u vezi sa sobom i svetom oko sebe.

• Sklad između naših vrednosti i postupaka – Kada su naši izbori u skladu sa našim najvišim vrednostim i principima, poput dobrote, nenasilja i brige za svet – tada osećamo veću unutrašnju jasnoću, ravnotežu i poštovanje prema samima sebi. I naučna istraživanja potvrdila su vezu usklađenosti sa sopstvenim vrednostima (unutrašnjeg sklada) sa manje anksioznosti, boljim stanjem mentalnog zdravlja i većim stepenom zadovoljstva životom.
• Manje osećaja krivice, više unutrašnjeg mira – Prejedanje i impulsivno uživanje u hrani, naročito kada nisu u skladu da našim etičkim ili zdravstvenim uverenjima, često izazivaju osećaj krivice. Nasuprot tome, saosećajni izbori hrane pokreću osećaj poštovanja prema samima sebi i odsustvo griže savesti.
• Saosećajna ishrana daje nam dnevne doze emocionalne otpornosti na izazove – Kada svakoga dana činimo male izbore koji ne nanose štetu drugima ili planeti, razvijamo emocionalnu otpornost. Na taj način bildujemo svoju sposobnost da budemo – empatični, smireni i zaista „prisutni“ u svom životu. Studije su pokazale da praktikovanje saosećanja aktivira delove mozga povezane sa radošću i smanjuje nivo stresa.

Duhovna dimenzija cele priče – duhovni rast kroz širenje kruga saosećanja

Duhovni rast podrazumeva širenje svesti i brige van granica našeg sopstvenog bića. Kada svešću o patnji i brigom obuhvatimo i životinje – bića koja kao i mi osećaju bol, radost i strah, dešava se nešto divno – naš svet i postojanje postaju širi i sadržajniji, a mi – nežniji. Mnogi ljudi koji pređu na biljnu ishranu opisuju taj momenat kao duhovno buđenje – kao da se nešto u njima „razbistrilo“ i da su se ponovo povezali sa sobom i prirodom.

Kako impulsivne izbore hrane zameniti svesnim izborima sa svrhom

Evo nekoliko primera kako saosećajnim izborima možemo zameniti one impulsivne, što će učiniti i da se psihološki osećamo bolje:

• Odabir biljnog mleka umesto kravljeg – čak iako pena na kapućinu sa kravljim mlekom izgleda primamljivije (kravlje mleko je proizvod industrije koja doprinosi patnji ovih divnih životinja).
• Preskakanje obroka punog mesa i pravljenje osvežavajuće salate sa leblebijama.
• Odbijanje da učestvujemo u proslavama sa preterivanjem u hrani i biranje hrane koja poštuje naša uverenja.
• Biti blag i saosećajan prema sebi i kada pogrešimo – bez kazne, već uz nežno podsećanje na prvobitne saosećajne namere.

Birati saosećanje umesto preterivanja i stalnog ugađanja sebi nije žrtva, već unutrašnje uzdizanje koje donosi divne plodove. To je način da hranu tretiramo kao poklon, a ne kao spektakl ili beg od dosadne svakodnevice. Tako ćemo nahraniti ne samo telo, već i srce, um i dušu.

U svetu koji nas neprestano agresivno gura ka mahnitoj i nesvesnoj potrošnji, zastati i izabrati saosećanje je i čin tihog otpora, ali istovremeno i dubokog isceljenja. Zato sledeći put kada sedneš da jedeš, zapitaj se ne samo „šta mi se jede?“ već i „šta želim da podržim?“ i „kako želim da se osećam nakon ovog obroka?“.