Zeleno svetlo za kafu: Saznajemo neverovatne činjenice i zanimljivosti o omiljenom napitku

Iako je kafa je najomiljeniji napitak na svetu, mnogi od nas i ne znaju da je imala vrlo turbulentnu istoriju. Nekada su uživaoci kafe njene efekte dizali u nebesa, a neki su čak pokušali i da odvrate ljude od njenog ispijanja zbog navodnih štetnih efekata. Možda je ipak najbolje saslušati šta o kafi imaju da kažu eksperti koji ovaj napitak i njegove efekte proučavaju vredno godinama. Profesor Džonatan Moris se dugo bavi izučavanjem istorije kafe i o tome je napisao i knjigu. Mnogo je zanimljivih stvari koje on može da ispriča o kafi.

Smatra se sa velikom sigurnošću da je kafa potekla iz Etiopije. Profesor Moris kaže da je priča koja se najčešće provlači o počecima kafe ona koja opisuje kako je izvesni pastir primetio da se njegove koze naročito živahno ponašaju nakon što obrste žbunastu biljku sa crvenim bobicama (biljku kafe). Priča dalje kaže da je pastir odneo ove bobice kod jednog učenjaka, a da je ovaj navodno probao i ispljunuo, jer mu se ukus nije dopao, pa su bobice kafe odletele u vatru. Divan miris pečenog zrna kafe dao im je ideju na koji način bi mogli da konzumiraju ovu čudotvornu biljku.

Postoji preko 120 vrsta biljke kafe u prirodi, ali mi koristimo samo dve za pripremu kafe. Za širenje kafe iz Etiopije profesor Moris kaže da treba najverovatnije da zahvalimo došljacima iz Jemena, koji su primetili običaj ispijanja kafe kod Etiopljana. Slučajno, ovi posetioci su bili deo muslimanske sekte Sufista, kojima se kafa zbog svog efekta podizanja energije i budnosti učinila zgodnom za njihove dugotrajne ceremonije i rituale, jer bi pomogla pristalicama da ostanu budni. To su i prvi podaci o upotrebi kafe u religijskim ritualima.

Zašto su se kroz istoriju vlastodršci bojali širenja običaja ispijanja kafe?

Profesor Moris smatra da je upravo ovaj događaj omogućio širenje popularnosti kafe. Mada, kaže da je to bio komplikovan proces, jer zahtevao da islamski sud zvanično odobri da je zakonito ispijati kafu. Zasedanja su održana tokom 1511. i bilo je mnogo debate. Sve je počelo u Meki, a završilo se na dvoru sultana u Egiptu, koji je ukazom proglasio da je zakonom dozvoljeno ispijanje kafe. Nakon toga, put je bio otvoren da kafa osim korišćenja u islamskoj religijskoj praksi postane i deo svakodnevnih građanskih i društvenih okupljanja. To je bio i prvi korak ka pojavi kafića – mesta okupljanja i druženja uz ispijanje kafe.

Profesor Moris smatra da su mnoge kontroverze oko kafe kroz istoriju pokretane upravo jer su državni autoriteti i vladari u nekim zemljama povremeno bivali zabrinuti zbog njene konzumacije među podanicima. Zašto? Pa očigledno je ispijanje kafe podsticalo ljude da se okupljaju, a kad se ljudi okupe oni i razgovaraju, pa često i o temama koje mogu biti protiv vlasti… Tako je po rečima Morisa u Otomanskoj imperiji zabeleženo nekoliko pokušaja da se zabrane kafići kao mesta za ispijanje kafe, da bi konačno sultan Murad doneo ukaz kojim je zabranio kafiće u Istanbulu uz pretnju vešanjem za sve vlasnike koji bi se oglušili o ovu naredbu.

Pravi procvat kafići su ipak doživeli na teritoriji Velike Britanije oko 1650. godine. Profesor Moris misli da je trenutak bio pogodan budući da je u to vreme država bila slaba, jer je bila usred građanskog rata. Mnogi od lidera i zaverenika su se sastajali upravo po prvim kafićima u Londonu. Jedan emigrant iz otomanskog carstva je 1652. otvorio prvi , a već do 1660. ih je bilo 1890 u državi, od čega je više od trećine bilo u Londonu.

I nije se kafa ispijala samo uz političke razgovore. Naime, izgleda da je egzotično piće vrlo brzo postalo obavezan deo i intelektualnog, pa i umetničkog života u Evropi. Profesor Moris navodi zanimljivosti o slavnim francuskim filozofima i piscima - Didrou, Volteru i Balzaku koji su ispijali enormne količine kafe, verujući da ona stimuliše njihovu intelektualnu produktivnost. Ovi ekstremni uživaoci kafe znali su da popiju i po 50 šoljica dnevno!?

Kafa čini da se osećamo budnim i punim energije, a šta se zapravo dešava u našem mozgu?

O fiziološkim efektima kafe mnogo zna dr Astrid Nelig, neurolog i naučnik sa Francuskog Instituta za medicinska istraživanja. Ona kaže da kada ujutru popijemo šoljicu kafe ona odlazi prvo u naš stomak gde stimuliše naš digestivni sistem, a zatim vrlo brzo dospeva u sve naše ćelije, jer je kofein rastvorljiv u masti, pa može da prođe kroz sve ćelijske membrane. Tako vrlo brzo stiže i do našeg mozga. Kofein ima stimulišući efekat na mozak tako što blokira receptore za adenozin. U pitanju je neurotransmiter koji čini da se osećamo pospanim. Blokirajući receptore za adenozin kofein stimuliše budnost. Ostali hemijski produkti metabolizma kofeina ubrzavaju pretvaranje masti u energiju u organizmu, čineći da se osećamo da imamo više energije, ali i šire krvne sudove podstičući bolji priliv krvi u mozak.

Dr Nelig objašnjava da postoje individualne razlike između ljudi u pogledu brzine metabolisanja kofeina. Tako neki od nas brzo metabolišu kofein, a drugi mnogo sporije. Kako da znate kojoj grupi pripadate? Vrlo je jednostavno… Ako možete uveče da popijete kafu i da ubrzo bez problema zaspete, vi spadate u grupu koja brzo metaboliše kofein. Za ostale, koji mnogo duže osećaju efekte kofeina, preporučuje se da naprave veći razmak između šoljica kafe tokom dana i da je ne piju u kasnim popodnevnim satima. Izgleda da postoje i ljudi koji su zbog određenog gena potpuno imuni na dejstvo kofeina, ali i drugi koji mogu da iskuse anksioznost i druge negativne emocionalne efekte nakon ispijanja kafe. Sve su to individualne razlike, pa za ljude sa ovakvim problemima postoji i kafa bez kofeina koja će im doneti sve benefite konzumacije kafe, a bez negativnih senzacija.

Dr Nelig pojašnjava da su od strane „Evropske agencije za sigurnost hrane“ definisane i razumne dnevne količine kafe koju možemo konzumirati bez ikakvih negativnih efekata. To je oko 200 mg kofeina odjednom (oko 2 šolje kafe), a ukupno oko 400 mg dnevno. Doktorka upozorava da samo jedna grupa u okviru generalne populacije mora da bude naročito oprezna prilikom konzumiranja kafe i da ograniči unos kofeina na najviše 200 mg dnevno (2 šolje kafe), a to su trudnice. Glavni problem kod njih je što kofein prolazi kroz placentu i ide pravo u fetus, koji nema enzime neophodne da metaboliše kofein.

Koje sve benefite možemo imati ako redovno pijemo kafu

Što se tiče ostalih pozitivnih efekata kafe koji nisu vezani za dejstvo kofeina, dr Nelig ističe sadržaj antioksidanasa, odnosno polifenola u kafi, koji je vrlo visok, čak 3 do 4 puta veći nego u čaju ili vinu na pr. Smatra se da je upravo zbog tog visokog sadržaja antioksidanasa ispijanje kafe u obilju naučnih studija povezano sa smanjenom šansom za dobijanje nekih vrsta raka. Doktorka navodi i da su istraživanja pokazala da ispijanje kafe pomaže i u prevenciji dijabetesa tip 2, i to bez obzira da li se pije obična ili ona bez kofeina. Na duži rok, po njenim rečima, kafa može u nekoj meri da podrži i naše kognitivne sposobnosti dok starimo, ali može biti i prevencija kod nekih neurodegenerativnih stanja, kao što su Alchajemerova i Parkinsonova bolest.

Jedna od najvećih bojazni vezano za zdravstvene efekte kafe je uvek bila vezana za potencijalni kardiovaskularni rizik. Međutim, istraživanja tokom poslednje decenije, po rečima dr Nelig, pokazuju da umerena konzumacija može doneti benefite zdravlju srca. Velika meta analiza na preko milion ljudi iz 2013. je pokazala da konzumacija 3 do 5 šoljica kafe dnevno može da umanji rizik od bolesti srca, infarkta i moždanog udara.

U pogledu zavisnosti od kafe dr Nelig kaže da nema naročitog razloga za brigu, jer osim kratkotrajnih psiholoških efekata nakon prekida konzumacije nema drugih posledica. Ona naglašava da prave adiktivne supstance uvek izazivaju porast tolerancije, a toga nema u slučaju kafe, jer bi u suprotnom ljudi koji uživaju u kafi stalno imali potrebu da piju sve veće doze.

Priznajem da sam zaljubljenik u dobru kafu, mada ne preterujem u količini. Sada sam naučila i da spadam u one koji brzo metabolišu kofein, jer često bez problema popijem kaficu malo pre odlaska u krevet. Ali eto, postoji bar jedno zadovoljstvo koje se čini da je grešno, a nauka mu ipak daje veliko zeleno svetlo. Jupiii!