Gojaznost kod dece premašila pothranjenost: Svako deseto dete danas ima višak kilograma, upozorava Unicef

Dugo se smatralo da je pothranjenost sinonim za premalu telesnu težinu. Međutim, nova istraživanja pokazuju da je svet suočen sa potpuno drugačijom slikom - danas više dece ima problem sa gojaznošću nego sa nedostatkom telesne mase. Prema najnovijem Unicefovom izveštaju, čak jedno od desetoro dece i mladih između 5 i 19 godina ima višak kilograma, a brojke i dalje rastu.

Ovaj zaokret u globalnom zdravlju dece povezuje se sa velikom promenom u načinu ishrane. Tradicionalne, nutritivno bogate namirnice zamenile su ultra-prerađene, brze, jeftine i kalorične, ali siromašne hranljivim sastojcima. Upravo ta promena, uz manjak fizičke aktivnosti i agresivan marketing, stvorila je savršeno tlo za epidemiju gojaznosti.

Preporučujemo

Kada „pothranjenost“ ima dva lica

Unicef danas termin pothranjenost koristi i za one koji imaju prekomernu telesnu težinu, jer i jedno i drugo ugrožava rast, razvoj i mentalno zdravlje dece. Gojaznost u detinjstvu povezana je sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i čak određenih vrsta karcinoma kasnije u životu.

Podaci pokazuju da se broj dece sa manjkom telesne mase u poslednjih dvadeset godina smanjio, sa gotovo 13% na oko 9%. Ipak, istovremeno je procenat gojaznih porastao sa 3% na 9,4%, što znači da je gojaznost sada zastupljenija od pothranjenosti u većini delova sveta.

Danas je jedno od petoro dece školske dobi prekomerno uhranjenо, što čini oko 391 milion mališana širom planete. Samo su podsaharska Afrika i južna Azija još uvek regioni gde je broj pothranjene dece veći od broja gojazne.

Najviše stope gojaznosti beleže se u nekim pacifičkim ostrvskim državama gde je trećina dece gojazna. Ali problem je jednako izražen i u bogatijim zemljama: u Čileu 27% dece ima višak kilograma, u SAD i Ujedinjenim Arapskim Emiratima po 21%.

Kako smo došli dovde

Unicef upozorava da ovaj trend ima i ogromne ekonomske posledice. Do 2035. godine, troškovi lečenja i posledica gojaznosti mogli bi premašiti 4 biliona dolara godišnje.

Zbog toga se apeluje na države da ograniče uticaj prehrambene industrije u donošenju odluka o javnom zdravlju. Preporuke uključuju zabranu ultra-prerađene hrane u školama, uvođenje poreza na nezdrave proizvode, jasnije označavanje nutritivne vrednosti i reformulisanje recepata kako bi se smanjili šećeri, trans-masti i aditivi.

Svet se suočava sa paradoksom - dok neki i dalje nemaju dovoljno hrane, drugi rastu u okruženju gde su prejedanje i loša ishrana postali normalizovani. Rešenje nije jednostavno, ali počinje od edukacije, dostupnosti kvalitetnih namirnica i odgovorne politike. Ako želimo zdravije generacije, moramo prestati da hranimo decu praznim kalorijama i početi da ih hranimo stvarnom hranom.