Nepoznata istina o soji koju bi svi morali da znamo

I pored obilja naučnih dokaza koji ukazuju na nutritivne i zdravstvene benefite konzumacije proizvoda od soje, mitovi o štetnosti soje su još uvek široko rasprostranjeni. Neverovatna je šteta što većina ljudi ne zna koliko konzumiranje sojinih proizvoda može da koristi našem zdravlju.

Foto:Pixabay

Zbog svojih hranljivih svojstava soja je jedna od najmasovnije gajenih kultura na svetu. Godišnje se proizvede blizu 400 miliona tona soje – oko 50 kg po glavi svakog stanovnika planete. Nažalost, većina soje ne završava kao tofu ili sojino mleko. Procenjuje se da oko 75% soje odlazi na ishranu životinja u mesnoj industriji, a od ostatka lavovski deo se prerađuje u ulje za prženje ili proteinski prah od soje. Samo mali deo odlazi na najzdravije proizvode od soje – tofu, tempeh i edamame.

Soja spada u porodicu mahunarki, koje čine okosnicu ishrane nekih od najdugovečniji ljudi na planeti, stanovnika tzv. „Plavih zona“. Japanci sa ostrva Okinava, jednoj od plavih zona, koriste u ishrani puno soje u obliku tofua i misa. Osim što dugo žive, stari ljudi sa Okinave su i neverovatno zdravi, što je dokumentovano u „Studiji o stogodišnjacima sa Okinave“. Pronađeno je na pr. da u poređenju sa Amerikancima, 80% ređe oboljevaju od raka dojke i debelog creva i više od 50% ređe od raka debelog creva i jajnika.

Soja ima više proteina i masti, a manje ugljenih hidrata od ostalih mahunarki. Takođe je lakše svarljiva i sadrži sve esencijalne aminokiseline u odličnoj proporciji. Ugljeni hidrati u soji su većinom oligosaharidi koji pozitivno utiču na zdravlje mikrobioma creva. Osim značajne količine proteina, soja sadrži i zdrave masti, sa malim procentom zasićenih masti. Sadrži i mnoge vitamine i minerale, kao i značajnu količinu gvožđa.

Pa kako je onda soja „izašla na loš glas“?

70-ih godina prošlog veka vegetarijanski pokret je uzeo maha, propagirajući soju kao zamenu za meso i mlečne proizvode, zbog visokog sadržaja proteina i činjenice da je jeftina i mnogo manje utiče na degradaciju okoline od mesne industrije. Iako ovaj pokret u to vreme nije stekao širu popularnost (zbog lošeg kvaliteta prvih zamena za meso na bazi soje), mesna i mlečna industrija su se osetile ugroženim. Zato su pokrenule kampanje kojima su godinama, i to vrlo uspešno, radile na širenju različitih mitova o soji.

Mit da soja stimuliše rak

Ovo je jedan od najčešće proturanih mitova o soji, a u vezi sa hormonski zavisnim vrstama raka (dojka, prostata, …) i činjenicom da soja sadrži izoflavone (supstance nalik estrogenu). Istina je međutim, dijametralno suprotna. Nauka je pokazala da izoflavoni iz soje zapravo imaju potpuno suprotno dejstvo u organizmu u odnosu na estrogen, tako da soja zapravo deluje zaštitno, odnosno može da umanji šanse za pojavu raka i da uspori njegovo širenje.

Kada je u pitanju rak dojke, velika studija iz 2003 godine je pronašla da su žene koje su konzumirale dosta sojinih proizvoda imale čak 54% manji rizik da dobiju rak dojke u odnosu na one koje su malo ili nimalo koristile soju. Takođe, studijama je pokazano da proizvodi od soje smanjuju šansu za povratak raka i smrtni ishod kod žena koje su lečene od raka dojke.

Mit da soja može izazvati pojavu ženskih grudi kod muškaraca

Ovaj mit se „zgodno“ uklopio u nastojanja mesne industrije da predstavi meso kao „hranu za prave muškarce“ i prikaže vegetarijance i vegane kao slabašne i feminizirane.

Inače navodni „dokaz“ za ovaj mit je bio izveštaj o jednom slučaju (ne studija) u kome su lekari u Japanu opisali čoveka sa simptomima porasta tkiva grudi i smanjenog libida. Oni koji godinama šire ovaj mit su „zgodno“ preskočili da pomenu da je taj šašavi Japanac iz nekog razloga pio dnevno čak 10 puta veće količine sojinog mleka u odnosu na prosek!

Foto: Telegraf

Istina o ovom „estrogenom uticaju soje na muškarce“ je naravno potpuno suprotna od mita i o njoj svedoči ogroman broj studija (meta analiza iz 2010.) koje su pokazale da kod muškaraca koji konzumiraju soju ne dolazi do porasta nivoa estrogena u organizmu, kao ni do pada nivoa testosterona (koji utiče na libido).

A šta je sa hormonima u mleku?

Nasuprot soji, kravlje mleko je premalo pod lupom zbog sadržaja hormona i njihovog uticaja, a trebalo bi da bude, jer je mnogo veći rizik da loše utiču na zdravlje od soje. Mlečni proizvodi sadrže estrogen zbog toga što ga proizvode krave u trudnoći i laktaciji. Estrogen spoljnog porekla u našem telu, osim lošeg uticaja na hormonsku ravnotežu, predstavlja i potencijalnu opasnost u slučaju pojave nekih od vrsta raka za koje je poznato da ih estrogen stimuliše.

Foto: Pixabay

Zvanično priznanje zdravstvenih benefita soje

Redovna konzumacija celovitih proizvoda od soje, osim smanjenja rizika od raka, povezana je u mnogim studijama i sa manjim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa. Tako je studija iz 2020. na uzorku od 200000 ljudi pronašla da samo jedna porcija tofua nedeljno u ishrani dovodi do 18% manjeg rizika od bolesti srca.

Zanimljivo je da je i Američka agencija za hranu i lekove (FDA), za koju je poznato da je pod uticajem moćnog lobija mesne i mlečne industrije, zbog velikog broja naučnih dokaza o benefitima soje u ishrani bila primorana da donese zvanično odobrenje da se proizvodi sa značajnom količinom sojinog proteina u svom sastavu mogu deklarisati kao „zdravi za srce“.

Puno je razloga za, a nijedan protiv da, ukoliko već niste, što češće uvrstite tofu u svoju ishranu. Ne samo da je zdrav, već nije ni skup, a brzo i lako se može pripremiti i to na bar 100 načina.