Nepoznata istina o soji koju bi svi morali da znamo

I pored obilja naučnih dokaza koji ukazuju na nutritivne i zdravstvene benefite konzumacije proizvoda od soje, mitovi o štetnosti soje su još uvek široko rasprostranjeni. Neverovatna je šteta što većina ljudi ne zna koliko konzumiranje sojinih proizvoda može da koristi našem zdravlju.

Zbog svojih hranljivih svojstava soja je jedna od najmasovnije gajenih kultura na svetu. Godišnje se proizvede blizu 400 miliona tona soje – oko 50 kg po glavi svakog stanovnika planete. Nažalost, većina soje ne završava kao tofu ili sojino mleko. Procenjuje se da oko 75% soje odlazi na ishranu životinja u mesnoj industriji, a od ostatka lavovski deo se prerađuje u ulje za prženje ili proteinski prah od soje. Samo mali deo odlazi na najzdravije proizvode od soje – tofu, tempeh i edamame.

Soja spada u porodicu mahunarki, koje čine okosnicu ishrane nekih od najdugovečniji ljudi na planeti, stanovnika tzv. „Plavih zona“. Japanci sa ostrva Okinava, jednoj od plavih zona, koriste u ishrani puno soje u obliku tofua i misa. Osim što dugo žive, stari ljudi sa Okinave su i neverovatno zdravi, što je dokumentovano u „Studiji o stogodišnjacima sa Okinave“. Pronađeno je na pr. da u poređenju sa Amerikancima, 80% ređe oboljevaju od raka dojke i debelog creva i više od 50% ređe od raka debelog creva i jajnika.

Soja ima više proteina i masti, a manje ugljenih hidrata od ostalih mahunarki. Takođe je lakše svarljiva i sadrži sve esencijalne aminokiseline u odličnoj proporciji. Ugljeni hidrati u soji su većinom oligosaharidi koji pozitivno utiču na zdravlje mikrobioma creva. Osim značajne količine proteina, soja sadrži i zdrave masti, sa malim procentom zasićenih masti. Sadrži i mnoge vitamine i minerale, kao i značajnu količinu gvožđa.

Pa kako je onda soja „izašla na loš glas“?

70-ih godina prošlog veka vegetarijanski pokret je uzeo maha, propagirajući soju kao zamenu za meso i mlečne proizvode, zbog visokog sadržaja proteina i činjenice da je jeftina i mnogo manje utiče na degradaciju okoline od mesne industrije. Iako ovaj pokret u to vreme nije stekao širu popularnost (zbog lošeg kvaliteta prvih zamena za meso na bazi soje), mesna i mlečna industrija su se osetile ugroženim. Zato su pokrenule kampanje kojima su godinama, i to vrlo uspešno, radile na širenju različitih mitova o soji.

Mit da soja stimuliše rak

Ovo je jedan od najčešće proturanih mitova o soji, a u vezi sa hormonski zavisnim vrstama raka (dojka, prostata, …) i činjenicom da soja sadrži izoflavone (supstance nalik estrogenu). Istina je međutim, dijametralno suprotna. Nauka je pokazala da izoflavoni iz soje zapravo imaju potpuno suprotno dejstvo u organizmu u odnosu na estrogen, tako da soja zapravo deluje zaštitno, odnosno može da umanji šanse za pojavu raka i da uspori njegovo širenje.

Kada je u pitanju rak dojke, velika studija iz 2003 godine je pronašla da su žene koje su konzumirale dosta sojinih proizvoda imale čak 54% manji rizik da dobiju rak dojke u odnosu na one koje su malo ili nimalo koristile soju. Takođe, studijama je pokazano da proizvodi od soje smanjuju šansu za povratak raka i smrtni ishod kod žena koje su lečene od raka dojke.

Mit da soja može izazvati pojavu ženskih grudi kod muškaraca

Ovaj mit se „zgodno“ uklopio u nastojanja mesne industrije da predstavi meso kao „hranu za prave muškarce“ i prikaže vegetarijance i vegane kao slabašne i feminizirane.

Inače navodni „dokaz“ za ovaj mit je bio izveštaj o jednom slučaju (ne studija) u kome su lekari u Japanu opisali čoveka sa simptomima porasta tkiva grudi i smanjenog libida. Oni koji godinama šire ovaj mit su „zgodno“ preskočili da pomenu da je taj šašavi Japanac iz nekog razloga pio dnevno čak 10 puta veće količine sojinog mleka u odnosu na prosek!

Istina o ovom „estrogenom uticaju soje na muškarce“ je naravno potpuno suprotna od mita i o njoj svedoči ogroman broj studija (meta analiza iz 2010.) koje su pokazale da kod muškaraca koji konzumiraju soju ne dolazi do porasta nivoa estrogena u organizmu, kao ni do pada nivoa testosterona (koji utiče na libido).

A šta je sa hormonima u mleku?

Nasuprot soji, kravlje mleko je premalo pod lupom zbog sadržaja hormona i njihovog uticaja, a trebalo bi da bude, jer je mnogo veći rizik da loše utiču na zdravlje od soje. Mlečni proizvodi sadrže estrogen zbog toga što ga proizvode krave u trudnoći i laktaciji. Estrogen spoljnog porekla u našem telu, osim lošeg uticaja na hormonsku ravnotežu, predstavlja i potencijalnu opasnost u slučaju pojave nekih od vrsta raka za koje je poznato da ih estrogen stimuliše.

Zvanično priznanje zdravstvenih benefita soje

Redovna konzumacija celovitih proizvoda od soje, osim smanjenja rizika od raka, povezana je u mnogim studijama i sa manjim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa. Tako je studija iz 2020. na uzorku od 200000 ljudi pronašla da samo jedna porcija tofua nedeljno u ishrani dovodi do 18% manjeg rizika od bolesti srca.

Zanimljivo je da je i Američka agencija za hranu i lekove (FDA), za koju je poznato da je pod uticajem moćnog lobija mesne i mlečne industrije, zbog velikog broja naučnih dokaza o benefitima soje u ishrani bila primorana da donese zvanično odobrenje da se proizvodi sa značajnom količinom sojinog proteina u svom sastavu mogu deklarisati kao „zdravi za srce“.

Puno je razloga za, a nijedan protiv da, ukoliko već niste, što češće uvrstite tofu u svoju ishranu. Ne samo da je zdrav, već nije ni skup, a brzo i lako se može pripremiti i to na bar 100 načina.