Mit o lokalnoj hrani: Naše telo ne zna geografiju, ali prepoznaje nutrijente i raznovrsnost

„Ta hrana nije dobra za nas, nije sa našeg podneblja.“ - Ova rečenica se često kod nas čuje kada se pomene neka „strana“ namirnica — avokado, tofu, leblebija, kinoa, mango... U Srbiji je dosta ukorenjeno verovanje da su samo one namirnice koje su lokalne i tradicionalne — dobre za zdravlje ljudi sa ovog podneblja. A nije ni čudo, kada čak i neki lekari i nutricionisti promovišu ovaj stav. Nažalost ovako ljudi stiču pogrešan utisak da je pomenuta ideja nešto što je naučno utemeljeno.

Ali... da li je to zaista istina?

Preporučujemo

I naša tradicionalna kuhinja je nastala iz geografske razmene dobara

Zastanimo i zapitajmo se: Šta uopšte znači „naša“ hrana?

Da li je to – krompir, kukuruz, paradajz, paprika?

Zapravo, sve ove biljke potiču iz - Srednje i Južne Amerike, a stigle su u Evropu, pa i do naših krajeva tek nakon Kolumbove ekspedicije. Bez tih „stranih i egzotičnih“ namirnica srpska kuhinja danas ne bi postojala. Dakle, čak ni naše omiljene „tradicionalne i lokalne“ namirnice nisu ovde rasle hiljadama godina. I one su postale deo naše tradicije kroz kulturnu razmenu i otvorenost, a ne zato što su „oduvek bile tu“.

Nauka kaže – naš organizam ne prepoznaje granice, već nutrijente

Nema naučnog dokaza da ljudski organizam bolje „prepoznaje“ nutrijente ako dolaze iz lokalne sredine. Naši probavni organi neće znati da li vlakno koje prerađuju potiče od voćke iz Srbije ili iz Perua. Telo koristi ono što mu damo – vitamine, minerale, antioksidanse, biljne proteine, vlakna…

Naravno, sveža i sezonska hrana ima prednosti: bolji ukus, više hranljivih materija, manji uticaj na životnu sredinu. Ali to nije isto što i tvrdnja da je samo lokalna hrana dobra, a sve „strano“ loše.

Zapravo, što nam je tanjir raznovrsniji, to će biti bogatiji naš mikrobiom, jači naš imuni sistem i bolje celokupno zdravlje. Danas na osnovu naučnih studija znamo da unošenje najmanje 30 različitih biljaka nedeljno podstiče raznolikost korisnih bakterija u crevima, što je ključno za fizičko i mentalno zdravlje.

Egzotično ne znači loše — već često veoma korisno

Namirnice kao što su:

• Tofu i tempeh – izvrsni biljni izvori proteina i kalcijumam (napravljeni od soje),
• Avokado – bogat zdravim mastima, vlaknima i kalijumom,
• Kinoa – izuzetno bogata namirnica sa odličnim profilom aminokiselina i dobar izvor gvožđa,
• Leblebija – odlična zamena za meso, prepuna vlakana i proteina,
• Banane, mango, limun – puni vitamina, vlakana i antioksidanasa.

Sve ove namirnice možda nisu „domaće“, ali su izuzetno korisne. Kada ih uključimo u raznovrsnu ishranu, ne gubimo identitet — već dobijamo zdravlje.

Naravno, ne zagovaramo da treba da zaboravimo na kupus, boraniju, luk, šljive ili heljdu. Naprotiv — domaće, sezonsko povrće treba da čini osnovu ishrane. Ali nije problem ako povremeno kupimo mango, koristimo tofu ili često kuvamo sa crvenim sočivom.

Umesto rigidnog pristupa koji deli namirnice na „naše i njihove“, mnogo je mudrije gledati hranu kroz prizmu vrednosti koje donosi našem telu. U tom duhu evo i primera jednog nutritivno bogatog recepta inspirisanog našom kulinarskom tradicijom, a obogaćenog „egzotičnom“ superhranom):

„Pilav“ sa kinoom, leblebijama i povrćem

Kinoa se u jelima može koristiti slično kao pirinač, ali od njega ima više vlakana, više proteina i nutritivno je bogatija.

Za ovaj „pilav“ je potrebno:

• 180 g kinoe (isprane pod mlazom vode)
• Oko 2 šolje vode ili supe od povrća (može i od kocke)
• 1 glavica crnog luka, sitno seckana
• 1 šargarepa, narendana
• 1 manja tikvica, iseckana na kockice
• 1 crvena paprika, iseckana na kockice
• 2-3 čena belog luka, usitnjena
• 1 konzerva leblebije (kao zamena za piletinu)
• 2 kašike maslinovog ulja
• Prstohvat kurkume + 1 kašičica mlevene paprike (slatke ili dimljene)
• So i biber po ukusu
• Svež peršun ili mirođija za posipanje

Na malo maslinovog ulja propržiti crni luk dok ne postane staklast. Dodati beli luk, šargarepu, tikvicu, papriku i začine. Kratko propržiti da omekšaju. Dodati ispranu kinou, oceđene leblebije iz konzerve i sve naliti vodom ili supom od povrća. Kuvati „pilav“ od kinoe poklopljen 15-20 minuta dok ona ne postane mekana i upije tečnost. Pre služenja jelo po želji pospite svežim seckanim peršunom ili mirođijom i služite uz salatu.

Zdrava ishrana ne mora biti „egzotična“, ali ni isključiva. Lokalne namirnice su vredne, ali nemaju monopol nad zdravljem. Učenje o novim namirnicama, receptima i kulturama može samo obogatiti naš jelovnik, naše zdravlje i našu povezanost sa svetom. Na kraju krajeva, svi delimo istu biologiju – a dobre ideje i dobra hrana na sreću ne znaju za granice.