Brojanje kalorija ne garantuje gubitak kilograma: Razlog otkriva nova naučna studija

Koliko puta ste čuli savet: „Ako želiš da smršaš – jedi manje kalorija nego što trošiš i kilogrami će se istopiti“? Mnogi ljudi kod nas veruju upravo u ovu logiku, prate aplikacije za brojanje kalorija, izbacuju hleb, broje svaki zalogaj – i opet se osećaju frustrirano jer rezultati često izostaju. Možda ste i vi među njima?

Takođe, nauka još nije definitivno odgonetnula razlog zbog koga nam ultra-prerađena hrana odmaže kod gubitka kilograma – da li je razlog prosto u tome što nas njena formulacija (i neodoljiv ukus) teraju da jedemo više ili postoji nešto u samom načinu prerade što je čini pogubnom za naš metabolizam i obim struka?

Preporučujemo

Ipak, nedavna revolucionarna studija sa Univerziteta u Kopenhagenu nam konačno daje jasnije odgovore. A ključna poruka je ova – ipak nisu sve kalorije iste.

Nauka nam naime sada prvi put donosi dokaze da nije važno samo koliko kalorija jedemo, već i šta jedemo. Ova studija je pokazala da ultra-prerađena hrana menja način na koji telo funkcioniše i metaboliše hranu – i to čak i kada kalorije ostanu potpuno iste. Drugim rečima: nije problem samo u količini hrane, već i u njenoj industrijskoj prirodi.

Šta je pokazala studija?

Istraživanje u Kopenhagenu je uključilo 43 zdrava mladića koji su tokom tri nedelje jeli dve različite vrste ishrane – jednu baziranu na minimalno prerađenim namirnicama, a drugu na ultra-prerađenim proizvodima (podeljeni slučajno u ove dve grupe, nakon tri nedelje i perioda pauze su prelazili na onu drugu vrstu ishrane). Ključni detalj studije: oba jelovnika sadržala su potpuno isti broj kalorija, proteina, masti i ugljenih hidrata.

Rezultati su bili šokantni:

• Muškarci na ultra-prerađenoj ishrani dobili su oko 1 kg više masti, bez obzira na kalorijski unos.
• Kod njih je došlo i do pada testosterona i hormona važnih za plodnost.
• U krvi su im porasli nivoi štetnih supstanci iz plastike (ftalata), koje deluju kao endokrini disruptori i povezane su sa smanjenjem kvaliteta sperme.

Drugim rečima, industrijski prerađena hrana ne donosi nam samo višak kilograma – ona zadire u hormone, plodnost i celokupno zdravlje.

Kako ovo menja način na koji treba gledati na hranu?

Uprkos decenijama ponavljanja da je „kalorija – kalorija“, ovo istraživanje jasno pokazuje da način na koji je hrana proizvedena ima ogroman uticaj na naše telo. Ultra-prerađeni proizvodi utiču na hormone, metabolizam i čak unose zagađivače u naš organizam.

Upravo zato su stope gojaznosti, dijabetesa tip 2 i problema sa plodnošću naglo porasle u poslednjih 50 godina – dok je naša ishrana postala sve siromašnija pravim, prirodnim namirnicama, a bogatija instant obrocima, grickalicama i industrijskim proizvodima.

Šta je pouka koju treba izvući u interesu zdravlja?

• Ako želite da smršate ili da se osećate zdravije, fokusirajte se na kvalitet hrane, a ne samo na kalorije.
• Birajte i forsirajte celovite, minimalno prerađene namirnice – povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orašaste plodove.
• Budite svesni da ultra-prerađena hrana ne utiče samo na težinu, već i na hormone, plodnost i opšte zdravlje.

A šta jesti umesto ultra-prerađene hrane?

Umesto da posegnete za kesicom grickalica, industrijskim muslijem ili gotovim obrokom, birajte naše jednostavne, domaće i sezonske namirnice. Evo nekoliko primera:

Pasulj i druge mahunarke – pasulj, sočivo, leblebije i grašak su prava riznica biljnih proteina i vlakana. Od njih možete spremiti variva, salate, pa čak i namaze (npr. humus).

Kupus – posebno zimi, kiseli kupus je pravo čudo za crevnu floru i imunitet. Crveni kupus donosi i dodatnu dozu antioksidanasa.

Sezonsko voće – jabuke, kruške, grožđe, šljive ili breskve, u zavisnosti od doba godine. Od njih možete napraviti kompot, pečeno voće ili ih jesti sveže kao užinu.

Integralne žitarice – ovsene pahuljice za doručak, integralni pirinač, ječam ili proso kao prilog. Daju energiju koja traje, bez naglih skokova šećera.

Povrće – paprike, paradajz, krastavci, šargarepa, tikvice - izaberite sveže ili brzo pečeno povrće.

Orašasti plodovi i semenke – orasi, lešnici, suncokret, lan ili susam. Mala šaka dnevno je idealna užina za naš mozak i srce.

Možda je potrebno malo više vremena da se isecka povrće ili skuva pirinač i proso, nego da otvorite kesicu čipsa. Ali, to je ulaganje koje vam vraća energiju, zdravlje i osećaj kontrole nad sopstvenim telom. Umesto još pola sata besciljnog skrolovanja po telefonu, posvetite tih pola sata pripremi zdravog obroka – jer, naš organizam definitivno prepoznaje razliku između prave, žive hrane i industrijskog proizvoda.

Ako ste ikada pomislili da nešto nije u redu sa vama jer brojite kalorije, a kilogrami ne odlaze – znajte da problem nije u vama, već u "hrani" koja je napravljena tako da zbunjuje i naš organizam i naše hormone. Nemojte brojati kalorije – već celovite namirnice koje vam daju zdravlje i energiju.