Oplemenite svaki obrok i poboljšajte zdravlje: Otkrijte zašto je ovaj začin neizostavan u vašoj kuhinji!

"U svakoj čorbi mirođija" - verujem da ste bezbroj puta čuli ovu izreku. U narodnom govoru, ovim izrazom opisujemo nekoga ko se meša u sve i svašta, često bez poziva - baš kao što se mirođija neizostavno pojavljuje u mnogim jelima. Ali za razliku od dosadnog ‘’gosta’’, ova biljka je u kuhinji uvek dobrodošla.

Mirođija, poznata i kao kopar, spada u one aromatične biljke koje već na prvi miris bude apetit i donose poseban šmek jelu. Njeni sitni, igličasti listići bogati su etarskim uljima, a pored toga što oplemenjuju ukus jela - naročito čorbi, variva, salata i turšija, mirođija je i prava mala riznica zdravlja. Tradicionalno se koristi za umirivanje varenja, smanjenje nadutosti, a zahvaljujući antioksidansima, pomaže i u jačanju imuniteta.

Nutritivne vrednosti mirođije

Mirođija je biljka izuzetno niskokalorična - jedna šaka svežih grančica (oko 9 grama) sadrži svega 4 kalorije. Ipak, uprkos tako maloj energetskoj vrednosti, predstavlja iznenađujuće dobar izvor važnih vitamina i minerala. Posebno se ističu vitamin C, mangan i vitamin A.

Vitamin A igra ključnu ulogu u očuvanju vida, jačanju imunog sistema, ali i u reproduktivnom zdravlju, dok je vitamin C poznat kao snažan antioksidans koji pomaže u zarastanju rana, formiranju kostiju i borbi protiv slobodnih radikala. Mangan, iako je potreban u tragovima, važan je za pravilno funkcionisanje mozga, nervnog sistema i za metabolizam šećera i masti.

Pored toga, sveža mirođija sadrži i manje količine folata, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, bakra, riboflavina i cinka. Ipak, važno je napomenuti da se sveža mirođija obično koristi u manjim količinama – kao dodatak jelima, pa će i unos ovih hranljivih materija biti u skladu s tim.

Kada je reč o semenkama mirođije, one takođe imaju bogat nutritivni profil. Jedna kašika semenki sadrži oko 8% preporučene dnevne vrednosti kalcijuma, 6% gvožđa i između 1 i 5% magnezijuma, mangana, fosfora i kalijuma. Dakle, bez obzira da li koristiš listove ili seme, mirođija svakako ima šta da ponudi i u nutritivnom smislu.

Potencijalne zdravstvene koristi

• Bogata antioksidansima

  Mirođija sadrži snažne biljna jedinjenja poput flavonoida, terpenoida i tanina. Ovi antioksidansi pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i mogu doprineti smanjenju upala, jačanju imuniteta i zaštiti od hroničnih bolesti poput srčanih bolesti, artritisa i nekih vrsta raka.

• Može doprineti zdravlju srca

  Flavonoidi iz mirođije imaju antiinflamatorna i antioksidativna svojstva koja podržavaju zdravlje kardiovaskularnog sistema. Iako istraživanja u vezi sa efektima ekstrakta mirođije na holesterol daju pomešane rezultate, postoji potencijal za sniženje triglicerida i LDL („lošeg“) holesterola.

• Može pomoći u regulaciji šećera u krvi

  Studije na životinjama ukazuju da ekstrakt mirođije može doprineti sniženju nivoa šećera u krvi, ali je potrebno više istraživanja na ljudima kako bi se potvrdili ovi efekti.

• Potencijalna antikancerogena svojstva

  Mirođija sadrži monoterpene, posebno d-limonen, koji se povezuje sa zaštitom od određenih vrsta raka poput plućnog, dojke i debelog creva. Ipak, direktni dokazi iz kliničkih studija još uvek nedostaju.

• Antibakterijska dejstva

  Eterična ulja iz mirođije pokazuju sposobnost da unište bakterije poput Klebsiella pneumoniae i Staphylococcus aureus.

• Zdravlje kostiju

  Zahvaljujući prisustvu kalcijuma, magnezijuma i fosfora, mirođija može doprineti očuvanju čvrstine i gustine kostiju.

• Ublažavanje menstrualnih grčeva

  Iako ograničena, neka istraživanja sugerišu da mirođija može pomoći kod bolnih menstruacija, zahvaljujući svojim etarskim uljima.

Mirođija je aromatičan začin, čiji intezivni miris vam odmah nagovesti o kojoj biljci je reč. Možete je pronaći u dva oblika - kao sušeni začin ili svežu, u vezicama. Sveža mirođija ima izraženiji i intenzivniji ukus u poređenju sa sušenom. Lako uklapa u različita jela, bilo da je sveža ili sušena. Njena osvežavajuća, blago slatkasta aroma može podići ukus i najjednostavnijih obroka.

Evo nekoliko načina kako da je uključite u svakodnevnu ishranu:

• Pospite je preko supa ili pečenog povrća kao dekoraciju i dodatni sloj ukusa.
• Dodajte je u hladne salate od krastavca za osvežavajući ton.
• Sjajno se slaže sa krompirom - bilo u salatama, pečenim ili kuvanim varijantama.
• Možete je dodati i u testo za hleb kako biste dobili zanimljiv, mirisni dodatak.
• Umešajte je u sosove, marinade ili prelive za salatu za dodatnu svežinu.
• Seme mirođije koristi se celo ili usitnjeno, najčešće u hlebu, supama i jelima od povrća. Takođe je nezaobilazan sastojak u pripremi kiselih krastavaca.

Jednostavni recept za svežu tortilju sa grčkom salatom

Sastojci:

• 1 glavica zelene salate
• 1 krastavac
• 1 šolja čeri paradajza
• 1/4 šolje crvenog luka (ili mladog luka)
• 1/4 šolje maslina
• 3 kašike sveže mirođije
• 1/2 šolje humusa (više ili manje, po želji)
• 5 velikih tortilja
• Po želji: leblebije, rotkvice, zelena paprika, kinoa

Sastojci za grčki dresing:

• 2 kašike belog vinskog sirćeta
• 2 kašike limunovog soka (otprilike od pola limuna)
• 1 kašičica Dijon senfa
• 1/2 kašičice sušenog origana
• 1 čen belog luka, sitno iseckan

Priprema:

1. Prvo pripremite domaći humus.
2. Zatim pripremite povrće: grubo naseckajte salatu, isecite krastavac na kockice, paradajz prepolovite ili isecite na četvrtine, crveni luk naseckajte, a masline i mirođiju grubo iseckajte. Stavite sve u veliku činiju.
3. Napravite dresing: u maloj činiji ili teglici pomešajte sve sastojke za dresing i umutite. Po želji posolite i pobiberite.
4. Prelijte dresing preko salate i dobro promešajte da se sjedini.*
5. Umotajte tortilju: premažite sredinu tortilje slojem humusa, pa preko stavite salatu. Presavijte krajeve unutra i urolajte što čvršće.

Napomena:

• *Ostatke salate i dresing čuvajte odvojeno u frižideru kako bi duže ostali sveži i hrskavi.
• Bez tortilje: ovaj recept možete poslužiti i kao klasičnu salatu sa kašikom humusa na vrhu!