Jedan sastojak u ishrani može da uspori starenje: Gastroenterolog otkriva rezultate studije

Foto: Shutterstock/Inside Creative House

Biološka starost odnosi se na funkcionalnost našeg organizma na ćelijskom nivou. Da li je njihova funkcionalnost adekvatna onome što se može videti kod ljudi u 30-tim, 40-tim ili 60-ima? Kojoj starosnoj grupi odgovara funkcionisanje naših ćelija je naša biološka starost.

Ona kod većine ljudi nije ista kao stvarna, odnosno hronološka starost koju nam određuje krštenica. Kod nekih od nas ova razlika je mala, a kod nekih može da bude prilično velika. Trend traganja za načinom da produžimo životni vek je postao aktuelan poslednjih godina. Međutim, ono za čime ljudi zapravo tragaju je način da smanje svoju biološku starost, da podmlade ćelije i tako sebi omoguće kvalitetniji, ali i duži život.

Znamo da živeti duže često nije isto što i živeti dobro. Moderna medicina i farmakologija su poslednjih decenija produžile ljudski život, ali nažalost često na račun njegovog kvaliteta. Činjenica je da će mnogi u takvom kontekstu živeti duže, ali zato često sa više bolesti, više poseta doktoru, više boravaka u bolnici.

Zato je u svetu preventivne medicine, koja se bavi vezom između raznih aspekata stila života i zdravlja, fokus sa dužine života prebačen na dužinu „zdravog“ života. To je mera dužine razdoblja života u kome imamo dobro zdravlje i kao rezultat toga možemo da vodimo nezavisan, sadržajan i ispunjen život, bez ikakvih ograničenja. Svi mi koji smo u srednjim godinama i imamo decu svakako želimo da dočekamo da plešemo na njihovoj svadbi, da budemo dovoljno fizički spremni da trčkaramo za unucima ili da se u poznim godinama upustimo u avanture i putovanja o kojima smo celog života sanjali. Da bi ovo ostvarili treba sebi da postavimo cilj da smanjimo svoju biološku starost i tako sebi dodamo „zdrave“ godine života.

Studija o uticaju unosa vlakana na biološku starost

Dr Bulsevic (@theguthealthmd), poznati američki gastroenterolog, javni govornik i autor bestselera („Fiber Fueled“) podelio je nedavno rezultate jedne fascinante naučne studije koja je posmatrala uticaj unosa vlakana na biološku starost. Ako zamislimo da naš genetski kod, odnosno lanci DNK izgledaju kao par pertli za cipele, onda oni mali završeci na pertlama mogu da predstavljaju telomere. Dužina telomera na krajevima naših hromozoma je ono što određuje našu starost (skraćuju se sa biološkim starenjem). To znači da što su duže telomere to je naša DNK biološki „mlađa“. Zamislite sada da uzmete makaze i počnete da odsecate malo po malo te krajeve pertli sve dok one potpuno ne nestanu. Zar ne bi bilo sjajno kada bi ovo „seckanje“ moglo da se uspori?

Studija o kojoj je nadahnuto govorio dr Bulsevic posmatrala je preko 5500 hiljada odraslih Amerikanaca. Prvi zaključak je bio da je ishrana ljudi u Americi vrlo deficitarna u vlaknima, sa prosečnim unosom od manje od 14 g vlakana dnevno. Ova količina nije ni blizu preporučenim, što je oko 14 g vlakana na 1000 kcal hrane, odnosno u proseku oko 35 grama vlakana dnevno za muškarce i bar 25 g za žene.

Istraživači su tokom studije uzeli u obzir više različitih faktora, a ne samo unos vlakana. Drugi zdravstveni indikatori koji utiču na očekivani životni vek koje su uzeli u obzir su bili: telesna težina, konzumacija alkohola, fizička aktivnost i pušenje. Čak i kada su korigovali rezultate u odnosu na sve ove faktore, rezultat je bio fascinantan – na svakih 10 g dodatnih vlakana u ishrani biološka starost se smanjivala za 4 godine.

Ako dakle znamo da je moguće smanjiti našu biološku starost samo unosom dodatnih vlakana kroz ishranu, zamislite koliki je potencijal da dodatno produžimo svoje „zdrave“ godine života ako bi preko toga još izgubili suvišne kilograme, prestali da pušimo ili smanjili konzumaciju alkohola?

Preporuke gastroenterologa za zdravo starenje

Dr Bulsevic naglašava da unos vlakana ključ za bolji, zdraviji i duži život. Naš mikrobiom je neraskidivo povezan sa mnogim aspektima zdravlja naročito važnim dok starimo, a to su jače kosti, metabolizam, hormoni, zdravlje mozga i raspoloženje. Vlakna su gorivo neophodno našim bakterijama kako bi proizvodile protiv-upalne supstance koje deluju blagotvorno na skoro sve organe u našem telu.

On naglašava da je uvek pre svega pobornik unosa dovoljno vlakana kroz zdravu ishranu sa što više biljne hrane (voće, povrće, mahunarke, žitarice, semenke i orašasti plodovi), ali da u slučaju da to ne možemo da ostvarimo u optimalnoj količini preporučuje i vlakna u obliku suplemenata (dodatke ishrani na bazi prebiotika), kao saveznika u zdravom starenju.