Mit o sporijem metabolizmu nakon 40.godine: Ekspert savetuje kako ga pokrenuti

Naš metabolizam je srž naše energije i vitalnosti. Ako želimo da budemo puni snage i da održimo vitko i zdravo telo, potrebno je da razumemo kako metabolizam zaista funkcioniše – i da prestanemo da verujemo u brojne mitove koji prate ovu tematiku.

Doktor Vilijam Li, uticajni lekar i naučni istraživač, često poredi metabolizam sa motorom automobila – „to je način na koji naše telo stvara i koristi energiju“. Bilo je zadovoljstvo slušati ovog sjajnog naučnika o ishrani na nedavnom gostovanju u „Mel Robins“ podkastu. Gorivo koje ubacujemo, kaže on, tj. hrana koju jedemo – može da pomogne našem metabolizmu da napreduje ili da ga polako uništava. Malo „lošeg goriva“ s vremena na vreme neće napraviti problem, ali ako to postane pravilo iz meseca u mesec ili godine u godinu – motor će da trpi.

Za razumevanje metabolizma i uspeh u mršavljenju važno je, po rečima dr Li-ja, konačno odbaciti nekoliko najčešćih mitova u koje većina ljudi još uvek veruje:

Mit br. 1: Svako ima drugačiji metabolizam

Naprotiv. Svi smo rođeni sa istim metabolizmom - nešto poput operativnog sistema kod računara. Ideja da neki ljudi prosto rođenjem imaju „sporiji metabolizam“, a drugi „brzi“ – jednostavno nije tačna i nema uporište u nauci.

Mit br. 2: Deca i tinejdžeri imaju ubrzan metabolizam

Naprotiv – metabolizam se zapravo usporava tokom perioda detinjstva, pa i tokom adolescencije. Tinejdžer raste i razvija se, ali mu metabolizam zapravo usporava prema „odraslom nivou“.

Mit br. 3: Nakon 40. godine metabolizam automatski usporava

Netačno. Od 20. do 60. godine metabolizam je neverovatno stabilan. Razlog što mnogi u srednjim godinama dobijaju kilograme nije „pokvaren metabolizam“, već stres, manjak sna, loše životne navike ili višak telesne masti. Ovaj mit je jedan od najštetnijih, jer mnoge ljude navodi da lako odustanu od pokušaja da održe zdravu telesnu masu, misleći da su nemoćni i da „ništa ne mogu da promene“.

Mit br. 4: Spor metabolizam dovodi do gojenja

Netačno. Istina je upravo suprotno od onoga što mit tvrdi, a to je da - višak telesne masti usporava metabolizam, a ne obrnuto. Dakle, nismo žrtve usporenog metabolizma, već naš stil života i okruženje igraju daleko veću ulogu.

Najveća naučna studija o metabolizmu ikada

Sve navedene mitove razbila je velika studija koju je predvodio profesor Herman Ponzer sa Duke univerziteta u Americi, u saradnji sa 90 naučnika iz čak 20 zemalja. U pitanju je najambicioznije istraživanje metabolizma u ljudskoj istoriji, u kojem je učestvovalo više hiljada ljudi, od beba starih tek 2 dana, pa do osoba starijih od 90 godina.

Analizom rezultata naučnici su otkrili da metabolizam prati striktno četiri faze u životu:

• Od rođenja do 1. godine: Metabolizam je izuzetno brz – čak 50% brži od nivoa odraslih.
• Od 1. do 20. godine: Metabolizam postepeno usporava do dostizanja nivoa kod odraslih.
• Od 20. do 60. godine: Metabolizam je stabilan je i nepromenjenljiv – ako izuzmemo uticaj viška masti (on jedini može da uspori stvari).
• Posle 60. godine: Metabolizam počinje da usporava, ali polako – sa 90 godina je tek 17% sporiji nego u šezdesetim.

Poruka? Naše telo je dizajnirano da efikasno sagoreva energiju tokom čitavog života, a ne samo u ranoj mladosti.

Kako da podržimo zdrav metabolizam?

Dr Li naglašava da je za topljenje viška masti potrebno strpljenje. Kao što nismo brzo dobili višak kilograma, tako ih se ne možemo brzo ni rešiti. Ali, dobra vest po njemu je da naš metabolizam možemo da podržimo kroz jednostavne navike koje preporučuje:

1. Osnove životnog stila

• Kretanje svaki dan: šetnja, trčanje, ples, plivanje – važno je da „motor“ stalno radi.
• Kvalitetan san: dubok san je povezan sa boljim sagorevanjem masti.
• Manje stresa: hronični stres podstiče taloženje masti i krade nam energiju.
• Što manje alkohola: remeti hormone, san i motivaciju da se krećemo.

2. Pametni obrasci u ishrani

• Povremeno gladovanje (intermittent fasting - recimo bar 12 sati bez jela tokom noći) pomaže telu da postane fleksibilnije i efikasnije u sagorevanju masti.
• Ne opterećujte se previše brojanjem kalorija ili raznim telesnim monitorima (poput onog za nivoe glukoze, osim ako ste dijabetičar) – stres koji to izaziva može samo da uspori napredak.

3. Hrana koja ubrzava metabolizam

Upitan da izdvoji samo tri namirnice koje su odlična podrška našem metabolizmu, Dr Li je istakao:

• Mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije) – hrane crevni mikrobiom, a zdrava creva jako pomažu boljoj regulaciji apetita i telesne težine.
• Paradajz – bogat likopenom - antioksidansom koji pomaže sagorevanje štetnih masnoća.
• Luk – sadrži kvercetin, bioaktivnu supstancu koja aktivira tzv. „braon masti“ (naš „unutrašnji kalorijski gorionik“), koje deluju tako što ubrzavaju topljenje štetnih visceralnih masti.

Načini da ove namirnice što češće ubacimo u jelovnik:

Mahunarke: dodajte kuvani pasulj ili leblebije u salate, napravite humus kao užinu, ili zamenite meso u gulašu sočivom.

Paradajz: jedite ga svežeg u salatama, kao toping na sendvičima ili kuvajte jela sa sosom od paradajza – likopen iz kuvanog paradajza se još bolje iskorišćava u organizmu.

Luk: koristite ga sirovog u salatama, karamelizujte uz drugo povrće ili dodajte u supe i variva za dodatni efekat sagorevanja masti.

Vaš metabolizam nije pokvaren. Ne usporava magično kad napunite 40 godina – on je dizajniran tako da vas pokreće tokom čitavog života. Ono što je ključno jeste gorivo koje mu dajemo, način na koji se krećemo, spavamo i nosimo sa stresom.

Najlepša poruka koju nam šalje nauka je: možete poboljšati svoj metabolizam u svakoj životnoj dobi. Na putu mršavljenja ne upoređujte se sa drugima, jer je njihova situacija i organizam sigurno nešto drugačiji - poredite se isključivo sa samim sobom, kako bi zaista vrednovali svoj uspeh. Svaki mali korak koji napravite danas dovešće vas do više energije i zdravijeg tela sutra.