Zemlje koje su obožavale meso sada prave prostor za biljne alternative: Nova slika Latinske Amerike
Latinska Amerika se možda na prvu ne povezuje sa veganstvom, jer su meso i roštilj deo svakodnevice i kulture. Ali upravo iz tog razloga zanimljivo je posmatrati kako se stvari menjaju. Ljudi sve više razmišljaju o posledicama svoje ishrane, i to ne samo zbog zdravlja, već i zbog ekologije i etike. Neke od zemalja koje su bile sinonim za govedinu sada otvaraju sve više veganskih restorana, a tradicionalna jela dobijaju svoje biljne verzije.
Latinska Amerika - od mesa do biljnih alternativa
Latinska Amerika je godinama poznata po velikoj konzumaciji mesa. Brazil se nalazi na trećem mestu u svetu po ukupnoj potrošnji mesa, odmah iza Kine i SAD-a, dok je Meksiko na petom mestu. Prema podacima iz 2022. godine (World Population Review), Argentina je čak prva na svetu po konzumaciji teletine i govedine.
U mnogim državama regiona, kao i širom sveta, nacionalna jela se zasnivaju na mesu. Kolumbijska bandeja paisa sadrži govedinu, mleveno meso, chicharrón i chorizo. U Boliviji su popularne salteñas - punjene mesne pite, a u Venecueli pabellón criollo sa goveđim vlaknima deo je svakodnevne ishrane. U Argentini, asado (roštilj) je ne samo nacionalno jelo već i društveni običaj - priprema mesa na otvorenom uz porodicu i prijatelje deo je kulturnog identiteta.
Ekološka svest menja navike
Međutim, poslednjih godina dolazi do promena. Sve više ljudi postaje svesno negativnog uticaja industrije mesa na životnu sredinu - uključujući krčenje šuma i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga se mnogi odlučuju da prilagode svoju ishranu, čak i ako to znači da se tradicionalna jela pripremaju u novoj, biljnoj verziji.
Uspon plant-based tržišta
U Čileu su biljni proizvodi 2021. godine činili čak 12% ukupnog tržišta hrane, prema istraživanju Veganuary-ja i Mintel Consulting-a. Lokalni brendovi poput Quelp (koji pravi burgere i medaljone od morskih algi) i NotCo (koji koristi veštačku inteligenciju za razvoj biljnih alternativa mesu i mleku) igraju ključnu ulogu. NotCo je čak sarađivao sa Burger King-om na uvođenju biljnih verzija piletine.
I u Brazilu tržište brzo raste - prodaja biljnih proizvoda dostigla je vrednost od 1.1 milijardu reala (oko 169 miliona američkih dolara) u 2023. godini, što je gotovo 40% više nego prethodne godine. Istraživanje Brazilske vegetarijanske asocijacije pokazalo je da bi čak 74% Brazilaca razmotrilo smanjenje ili potpuno izbacivanje mesa iz ishrane, najviše zbog zdravlja.
Biljna ishrana i u srcu mesne kulture
Promene se dešavaju i u Argentini, iako je zemlja poznata po ljubavi prema govedini. Najnoviji podaci pokazuju da biljni proizvodi sada čine oko 6% ukupne prodaje hrane.
Veganska gastronomska scena se razvija širom regiona. Latinska Amerika sada ima preko 10.000 restorana koji su u potpunosti veganski, vegetarijanski ili nude veganske opcije - što je rast od 21,6% u odnosu na prethodnu godinu. Samo u Brazilu ih je skoro 3.000, u Meksiku 2.920, a u Čileu skoro 1.000.
Ko pokreće promene?
Glavni pokretači promena su žene i mladi od 18 do 35 godina, koji su najinformisaniji o ekološkim i etičkim aspektima potrošnje životinjskih proizvoda. Sličan trend prisutan je i u drugim delovima sveta. U Velikoj Britaniji se generacija Z često navodi kao ključna za rast biljnih trendova, dok istraživanja iz SAD-a pokazuju da samo 8% pripadnika te generacije kaže da nikada ne bi prešli na biljnu ishranu.
Veganstvo kao nova norma
Preduzeća sve više prate ovaj trend - i to ne samo na globalnom nivou, već i u Latinskoj Americi. Dostupni podaci ukazuju da veganstvo u regionu nije prolazna moda, već strukturna promena. Kontinuirani rast ponude u supermarketima i širenje restoranske scene potvrđuju da potražnja postoji, a tržište se brzo prilagođava.
Iako su navike u ishrani duboko ukorenjene u kulturu, Latinska Amerika pokazuje da promene nisu nemoguće - čak ni tamo gde je meso bilo skoro pa nacionalni simbol. Uz veću dostupnost biljnih proizvoda i sve više informacija o uticaju ishrane na zdravlje i planetu, veganstvo u ovom delu sveta ne izgleda više kao nešto strano, već kao logičan sledeći korak.