Zloupotreba antibiotika u životinjskoj proizvodnji: Šta možemo protiv "tihe pandemije"?

U toku je tiha zdravstvena kriza na globalnom nivou. Ne prate je dramatični naslovi, niti vidljive masovne katastrofe, ali bi njene posledice uskoro mogle da promene ceo svet. Ova kriza, poznata i po nazivu „tiha pandemija“ je – antibiotska rezistencija. Ona nažalost ima potencijal da gurne čovečanstvo u najgoru zdravstvenu noćnu moru – „post-antibiotsko“ doba, u kome bi bezazlene infekcije i rutinske operacije mogle da postanu - smrtonosne.

Šta je „tiha pandemija“?

Antibiotska rezistencija nastaje kada bakterije evoluiraju tako da postanu otporne na lekove dizajnirane da ih unište - antibiotike. Godinama se antibiotici nenamenski i prekomerno upotrebljavaju, kako u humanoj medicini tako i u tretiranju životinja, pa sojevi bakterija postaju sve otporniji i opasniji.

Preporučujemo

Izraz „tiha pandemija“ se koristi da upozori na ozbiljnost ovog problema, koji ubija ljude širom sveta, a da pri tom ne privlači veliku medijsku pažnju (kao na primer COVID-19). Po podacima iz 2019. godine, 1.27 miliona ljudi je umrlo direktno od infekcija izazvanih bakterijama otpornim na antibiotike, dok je skoro 5 miliona smrti bilo „povezano“ sa ovakvim infekcijama. Eksperti upozoravaju da problem raste iz godine u godinu i da bi mogao da poraste za 70% do 2050. godine, pa bi svet, ukoliko se hitno ne reaguje, mogao do tada da se suoči sa 39 miliona direktnih smrti od rezistentnih infekcija.

Odgovorna upotreba antibiotika – prioritet za ljudsko zdravlje

Opasnost od običnih infekcija nije naučno-fantastični scenario, već postaje realnost u mnogim delovima sveta. Antibiotici su važna vrsta lekova koja spašava živote, ali se moraju koristiti pametno i odgovorno:

• Samo kada je neophodno – ne za virusne infekcije poput prehlade ili gripa;
• Koristiti ih što kraće, samo koliko je nužno – tako smanjujemo pritisak na bakterije da se adaptiraju na njihovo dejstvo;
• Sa jasnom dijagnozom i uputstvima od strane lekara.

Međutim, iako su prečesto prepisivanje i upotreba antibiotika na svoju ruku i dalje veliki problem, upotreba antibiotika na ljudima je samo deo priče, i to manji…

Najveći udeo u preteranoj upotrebi antibiotika ima – životinjska industrija

Glavni drajver antibiotske rezistencije na globalnom nivou nisu ni bolnice, ni apoteke, već životinjska industrija. Naime, početkom 50-ih godina prošlog veka, naučnici su otkrili da dodavanje malih doza antibiotika u hranu za životinje na farmama dovodi do toga da one – brže rastu.

Danas se preko 70% antibiotika na globalnom nivou troši u životinjskoj proizvodnji. Pri tome, oni se ne koriste samo za tretiranje bolesnih životinja, već se redovno i rutinski dodaju u njihovu hranu kako bi:

• Sprečili pojavu bolesti u skučenim i nehigijenskim uslovima u kojima se životinje gaje;
• Ubrzali njihov rast i povećali dobijanje na težini.

Takva praksa stvara idealne uslove za razvoj rezistentnih bakterija. Ovakve opasne bakterije se potom mogu proširiti i na ljude – kroz životinjske proizvode, preko zagađene vode i tla u okolini farmi ili u direktnom kontaktu životinja i radnika. Kada ovakve rezistentne bakterije dospeju u ljudsku populaciju, skoro ih je nemoguće zaustaviti.

Alarmantno otkriće bakterijske rezistencije u Kini

U Kini je 2015. godine otkriveno širenje rezistencije na kolistin među ljudima, iako taj antibiotik nije bio licenciran za ljudsku upotrebu. Inače, kolistin je dugo godina držan u rezervi i smatran kao „antibiotik poslednje šanse“, korišćen samo kada drugi antibiotici više ne deluju. Međutim, u mnogim zemljama, uključujući Kinu, kolistin se koristio u ogromnim količinama u stočarskoj industriji – upravo da bi podsticao brži rast i sprečavao bolesti u prenatrpanim, nehigijenskim uslovima. Upravo u takvim uslovima se pojavio gen mcr-1, koji je omogućio bakterijama da postanu otporne na kolistin. Ovaj gen se, da stvar bude još gora, nalazi u delu DNK koje bakterije mogu međusobno razmenjivati, čak i između različitih vrsta.

Ljudi dolaze u kontakt sa rezistentnim bakterijama – kroz konzumaciju nedovoljno termički obrađenog mesa, kroz kontakt sa životinjama ili ljudima iz mesne industrije ili putem dodira sa zagađenjem sa farmi koje ulaze u životnu sredinu.

Zašto je neophodno hitno delovati?

Opasno se bližimo trenutku kada možemo izgubiti sposobnost da lečimo infekcije. Antibotici od kojih zavisimo su većinom razvijeni mnogo decenija unazad, a nove vrste lekova se ne razvijaju ni približno brzo da bi održali korak sa porastom antibiotske rezistencije. Farmaceutske kompanije imaju vrlo malo interesa da investiraju u nove antibiotike, što nas čini potencijalno još nemoćnijim. Svetska Zdravstvena Organizacija je proglasila antibiotsku rezistenciju jednom od top 10 globalnih zdravstvenih pretnji. Potrebne su hitne promene, reforme industrijske životinjske proizvodnje i podizanje javne svesti o problemu, kako bi se sa njime suočili.

Dobre vesti? Naši izbori imaju moć da promene svet. Ako jedemo više biljne hrane i manje životinjskih prozvoda, dajemo svoj glas za održiviji sistem proizvodnje hrane - podrška farmama koje gaje životinje bez antibiotika, kao i pritisak na vlasti da jače regulišu upotrebu antibiotika u uzgoju životinja.

Sa više biljne hrane na meniju pomažemo da se sačuva efikasnost dragocenih antibiotika za generacije koje dolaze. Vreme za akciju je sada, pre nego što „tiha pandemija“ preraste u glasnu katastrofu.