Epidemija raka debelog creva: Koji je najefikasniji način da umanjimo svoj rizik

Poslednja decenija ili dve su dovele do prave epidemije raka debelog creva, koji je danas u velikom delu sveta jedna od najčešćih vrsta maligniteta. Ipak, na nekim mestima, kao što su na pr. ruralni delovi Afrike, stopa oboljevanja od ove bolesti je više nego 10 puta manja. Zašto?

Prihvatanje „zapadnjačkog“ stila života je dovelo do promena u ljudskom mikrobiomu (količini i vrstama naših bakterija u crevima). Zapadnjačka kultura ishrane podrazumeva unos velike količine mesa, prerađevina i mlečnih proizvoda, kao i dosta šećera i rafinisane hrane, a sa druge strane mali unos neprerađene biljne hrane (voća, povrća, mahunarki, celih žitarica, semenki, orašastih plodova).

Dobre bakterije u debelom crevu fermentišu složene ugljene hidrate, kao što su vlakna i rezistentni skrob, proizvodeći pri tom za naše zdravlje dragocene masne kiseline kratkog lanca (SCFA-short chain fatty acids), kao što je biturat. Sa druge strane, produkti životinjskih proteina u debelom crevu fermentacijom dovode do pojave potencijalno toksičnih i pro-kancerogenih metabolita, povezanih i sa pojavom raka debelog creva.

Danas imamo obilje dokaza u prilog tome da je usvajanjem ishrane većinski bazirane na neprerađenim biljnim namirnicama (plant based ishrana) moguće brzo preokrenuti štetne efekte pretežno mesne ishrane na naše debelo crevo i mikrobiom. Po svemu sudeći najefikasniji lek za hronične bolesti uz posredovanje našeg mikrobioma je …. verovali ili ne – hrana.

Nauka kaže: Udeo vlakana u savremenoj ishrani je premali

Današnji unos vlakanana „zapadnjačkoj“ ishrani je zanemarljivo nizak ako ga poredimo sa ishranom uz koju je naša vrsta evoluirala stotinama hiljada godina. Ishranom siromašnom vlaknima mi bukvalno izgladnjavamo naše mikrobe.

Odgovor industrije hrane i farmaceutske industrije na epidemiju zdravstvenih problema zbog nedostatka vlakana u ishrani je pojava tzv. „funkcionalne hrane“ sa dodatim vlaknima, kao i suplemenata i lekova – prebiotika i probiotika. Za njih to predstavlja potencijal za veliku zaradu, ali za nas potrošače je, sigurno i zdravije i jeftinije da prosto jedemo onako kako priroda i naša biologija nalažu.

Kada su istraživači uporedili sastav mikrobioma vegana u odnosu na ljude na mešovitoj ishrani, pronašli su da veganska bakterijska flora proizvodi više korisnih metabolita, a manje štetnih stvari kao što je na pr. zloglasni TMAO (trimetilamin azotni oksid, povezan sa aterosklerozom i uvećanim rizikom od srčanog udara i šloga). Međutim, kada je u pitanju raznovrsnost sojeva bakterija, veganski mikrobiom će biti značajno bogatiji samo ukoliko je nivo unosa vlakana dovoljno visok. Ako znamo da je pomfrit veganski, kao i kečap, Oreo keks, ali i mnoge druge industrijske namirnice, jasno nam je da i veganska ishrana može biti i nezdrava i siromašna vlaknima.

Naučnici su istraživanjem došli do magične cifre neophodnog unosa vlakana od bar 50 g dnevno radi prevencije raka debelog creva (većina ljudi ne dobacuje ni do minimalnih 30-ak grama dnevno). Ipak, to i dalje nije ni približno onome što su konzumirali naši praistorijski preci. Naime, smatra se da su ljudi tokom evolucije unosili oko 100 g vlakana dnevno. Toliki unos vlakana je karakterističan za današnje populacije koje su izgleda imune na epidemiju raka debelog creva.

Zsšto stanovništvo ruralnih delova Afrike praktično ne zna za rak debelog creva?

Razlog zašto stanovnici ruralnih delova Afrike imaju više nego 10 puta manju šansu da obole od raka debelog creva od nas, po svoj prilici nije u genetici. U studijama na  imigrantima je pokazano da su na pr. samo nakon jedne generacije imigranstkog života na Havajima, Japanci doseljenici imali istu učestalost raka debelog creva kao i njihovi američki domaćini. Mada, promene u ishrani ne moraju biti jedini uzrok, jer tu su i pušenje, izloženost hemikalijama, infekcijama, i sl.

Jedna grupa istraživača je ispitala fenomen retkog oboljevanja od raka debelog creva u Africi. Prvo su uporedili stanje debelog creva učesnika studije iz Afrike sa učesnicima iz Amerike. Debela creva Amerikanaca su bila u katastrofalnom stanju – alarmantna učestalost pojave polipa, divertikulitisa, hemoroida, za razliku od debelog creva Afrikanaca, koja su bila u odličnom stanju. Uporedili su i brzinu proliferacije, odnosno izmene ćelija površinskog sloja debelog creva (visoka stopa može da ukazuje na pred-maligno stanje), i pronašli 7 puta manju stopu kod Afrikanaca.

Cilj istraživanja je bio da ispitaju da li je način ishrane razlog ogromne razlike stanja debelog creva, pa su odlučili da učesnicima na dve nedelje izvrše zamenu ishrane. Tako su Amerikanci dobili da konzumiraju hranu sa velikom količinom vlakana karkterističnu za ruralnu Afriku, a siroti Afrikanci su morali da jedu standardnu američku hranu – jaja, kobasice, slaninu i palačinke od belog brašna za doručak, burger i pomfrit za ručak i ćufte sa pirinčem za večeru. Amerikanci su na drugoj strani bili primorani da jedu voće, povrće, kukuruz, pasulj i sl.. Njihova dijeta nije bila veganska, već preovlađujuće biljna.

Koliko brzo zdravom biljnom ishranom možemo oporaviti stanje debelog creva?

Rezultati su nakon samo dve nedelje zamene ishrane bili neverovatni. Dodatak biljne hrane kod Amerikanaca je dramatično uvećao proizvodnju blagotvornih produkata fermentacije vlakana, a smanjio sintezu kancerogenih materija. Prethodno upaljena unutrašnjost debelog creva sa velikom brzinom deljenja ćelija se za samo dve nedelje zdravije ishrane potpuno smirila. Nažalost, nesrećni Afrikanci su nakon samo dve nedelje na standardnoj američkoj ishrani doživeli pogoršanje stanja debelog creva, sa porastom od 400% u proizvodnji kancerogenih metabolita.

Zaključci istraživača su bili jasni: „Promenite svoju ishranu – promenićete svoj rizik od raka debelog creva“, a s obzirom kako se brzo dešava promena u mikrobiomu, „nikada nije kasno da počnete da se hranite zdravo“.