Nikad nije kasno: Studija- biljna ishrana produžava život čak i hroničnim bolesnicima

Da li biste se iznenadili ako vam kažemo da čak i ako patite od jedne ili više hroničnih bolesti– dijabetesa ili bolesti srca na pr., još uvek imate moć da ipak preokrenete svoju zdravstvenu i životnu priču? Naime, osim recepata za lekove, izveštaja lekara i dijagnoza postoji i drugo oružje – tanjir prepun povrća živih boja, mahunarki i žitarica, koji može biti jedan od najmoćnijih lekova. Upravo o moći zdrave biljne ishrane svedoči i najnovija, mnogi će reći revolucionarna studija, čiji su rezultati prezentovani na godišnjoj naučnoj sesiji za 2025. godinu cenjene organizacije američkih kardiologa - ACC-a (Američkog College of Cardiology). U svom saopštenju za medije, ova organizacija lekara je predstavila njene rezultate kao poruku nade za bolesnike – da je usvajanjem zdrave plant based ishrane moguće smanjiti rizik od smrti i produžiti životni vek, čak i za one ljude koji već pate od hroničnih bolesti.

I tu nikako nije u pitanju samo prevencija, koju većina ima na umu kada govorimo o zdravoj ishrani. Za sve one koji se godinama bore sa bolestima, pokušavajući da održe svoje simptome pod kontrolom, bez nade da se stanje popravi, ovo je podsetnik da nade ima i da je zdravstveni preokret itekako moguć. Nova studija ukazuje na to da izgleda da lek za hronična stanja nije uvek spakovan u bočici, već da se može naći i na našim tanjirima.

Dok su se prethodne studije otkrile benefite plant based ishrane na zdravlje i prevenciju bolesti u generalnoj populaciji, ono po čemu je ova studija posebna je fokus na procenu njenih benefita za ljude koji već boluju od hroničnih kardio-metaboličkih bolesti. Naime, poznato je da su hronične bolesti vodeći uzrok smrti u svetu i da donose sa sobom rizik od prerane smrti.

Šta je zaključila nova studija o prednostima biljne ishrane za bolesnike od hroničnih bolesti?

Kardio-metaboličke bolesti nastaju zbog spleta faktora – genetike i stila života, a utiču na zdravlje našeg kardiovaskularnog sistema i na to kako naše telo metaboliše hranu. Pa iako postoje lekovi koji mogu da nam pomognu da simptome ovih bolesti držimo koliko toliko pod kontrolom, ishrana i druge mere stila života su ključ za sprečavanje daljeg napredovanja ka ozbiljnijim formama bolesti srca, kao i ka raku.

Nova studija kineskih autora potvrdila nam je da upravo ljudi već oboleli od hroničnih kardiometaboličkih poremećaja, kao što su dijabetes, gojaznost, bolesti srca i krvnih sudova, mogu značajno popraviti svoje stanje i produžiti život usvajanjem zdrave plant based ishrane (biljne ishrane). Studija je analizirala podatke oko 78.000 učesnika uzetih iz vrlo kvalitetnih baza podataka iz tri zemlje – Velike Britanije, SAD i Kine. Istraživači su procenjivali kvalitet ishrane učesnika putem dva definisana indeksa:

• Indeks zdrave plant based (biljne) ishrane – Naglasak je na konzumaciji povrća, voća, celih žitarica, mahunarki, a od pića – vode, čaja i kafe.
• Indeks nezdrave ishrane – Visok unos rafinisanih ugljenih hidrata, krompira, životinjskih namirnica i zaslađenih pića.

Nalazi studije pokazali su da je viši indeks zdrave plant based ishrane povezan sa 17-24 % manjim rizikom od smrti zbog bilo kog uzroka, zbog kardiovaskularnih bolesti ili zbog raka. Na drugoj strani više poena na strani indeksa nezdrave ishrane povezan je sa 28 – 36% većim rizikom od smrti zbog istih uzroka.

Ovi rezultati po mišljenju istraživača jasno ukazuju na potencijal dijetalnih intervencija, odnosno prepisivanja zdrave biljne ishrane kao alata za uspešniji menadžment hroničnih bolesti i produžavanje životnog veka hroničnih bolesnika. Vodeći autor studije naglasio je da „njihovi nalazi mogu pomoći ljudima sa kardiometaboličkim bolestima da naprave zdravije izbore, a zdravstvenim sistemima država da razviju strategije za promovisanje zdravijih izbora među bolesnicima od ovih hroničnih stanja“.

Tokom svoje analize, istraživači su naravno vršili korekcije rezultata u skladu sa faktorima koji se mogu odraziti na rezultate, kao što su: godine života, rasa, pol, pušenje, unos alkohola, indeks telesne mase, fizička aktivnost, itd.. Pronašli su da je trend rezultata bio konzistentan bez obzira na vrstu kardiometaboličkog poremećaja ili na to iz koje populacije su dolazili ispitanici (Velike Britanije, SAD ili Kine).

Svaka studija ima svoja ograničenja, pa je tako i ova imala to što su podatke o ishrani davali sami učesnici putem popunjavanja upitnika na početku praćenja. To znači da nije bilo naknadnih izmena ili evaluacije upitnika posle određenog broja godina, za slučaj da je bilo nekih izmena u načinu ishrane ili stila života. Kako je poznato da su ljudi prilikom popunjavanja upitnika skloni da svoje navike i ishranu predstavljaju boljim nego što jesu, deluje logično da zaključimo sledeće – da su benefiti zdrave biljne, odnosno plant based ishrane, na njihovo zdravstveno stanje potencijalno čak i veći od brojki koje je pronašla ova studija (a i oni su vrlo visoki i značajni).

Dakle, vesti su odlične za bolesnike od hroničnih bolesti – nauka nam sugeriše da čak i kod postojećih kardiometaboličkih stanja bolesnici mogu usporiti, pa čak i preokrenuti napredovanje svojih bolesti putem odgovarajuće ishrane, a pre svega izborom one koja je bogata zdravim i celovitim biljnim namirnicama.