Dovoljan je samo jedan masan obrok da nam naškodi: Evo šta se dešava u našem telu

Novi praznik i slavlje počinju (pa velika slava odmah posle njega) i miris roštilja polako kreće da se širi sa svih strana. „Ali to je samo jedan obrok“, kazaće mnogi na eventualna zdravstvena upozorenja. A šta ako je samo jedan dovoljan da izazove loše efekte u našem organizmu? Naime, studije su pokazale da čak i samo jedan obrok sa visokim sadržajem masti izaziva neželjene posledice. A to otprilike izgleda ovako - kao da uključimo zamišljeni prekidač koji u kratkom roku i naše krvne sudove i srce i metabolizam dovede u stanje stresa.

Nije nam želja da vam kvarimo praznično raspoloženje, ali je možda ipak bolje da pre nego što se upustite u još jednu proslavu sa brdom mesa i drugih namirnica bogatih mastima, bacite zajedno sa nama pogled na to šta se tačno dešava „ispod haube“ našeg organizma nakon što ispraznimo tanjir natovaren masnom hranom.

Rekacija organizma na masan obrok

U roku od svega par sati od konzumacije obroka bogatog zasićenim mastima – kobasice, ćevapi ili masne šnicle sa roštilja + dodaci u vidu salata natovarenih sirom i majonezom – naše telo počinje da reaguje. Prvo, zidovi krvnih sudova se ukrute, gubeći deo svoje prirodne elastičnosti. Ovo otežava normalan protok krvi, otežavajući na taj način i rad srca. U isto vreme, markeri inflamacije, odnosno upalnih procesa počinju da rastu. Naš imuni sistem tretira priliv zasićenih masti kao pretnju, pa oslobađa pro-upalne hemikalije koje se mogu zadržati u krvotoku satima, ali i danima nakon obroka.

U međuvremenu, skaču nam i trigliceridi u krvi, čineći našu krv privremeno gušćom i lepljivijom. Ovo takođe usporava cirkulaciju krvi i povećava rizik od formiranja ugrušaka. Čak i normalno funkcionisanje našeg endotelijuma (unutrašnjeg zida krvnih sudova) postaje otežano. To znači da naši krvni sudovi nisu u stanju adekavatno da reaguju na promene pritiska, što može biti naročito opasno za ljude koji već pate od problema sa srcem, a da toga možda još nisu ni svesni.

Šta kažu naučne studije?

Jedan poznata studija, objavljena 2012. u publikaciji ACC-a (American College of Cardiology), pokazala je da samo jedan obrok sa puno masti može da smanji čak i protivuplana svojstva HDL-a, odnosno „dobrog“ holesterola, za koji se smatra da donekle štiti zidove arterija od ateroskleroze. Naime, istraživači su otkrili da u prisustvu zasićenih masti HDL menja svoj profil i od protivupalnog prelazi u proupalno dejstvo.

Još jedna poznata studija iz 2015. (objavljena u publikaciji Atherosclerosis) istražila je efekte obroka u zavisnosti od količine masti u njemu, ali i vrste masti (zasićene, mononezasićene i polinezasićene). Pokazali su porast nivoa triglicerida u krvi nakon obroka sa visokim sadržajem masti, ali je najveći porast bio od – zasićenih masti.

I kao da svi ovi navedeni loši efekti nisu već jako loši, ima još loših vesti. Naime, obrok bogat zasićenim mastima loše se odražava i na osetljivost naših ćelija na insulin, što može uzrokovati da nivo šećera u krvi ostane povišen duže nego što bi to obično bio slučaj (sa manje masnim obrocima). Ovo nažalost one koji su možda već na ivici insulinske rezistencije, može metabolički pogurati u tom lošem pravcu.

Kod osetljivih osoba obrok prepun zasićenih masti može izazvati i anginu, odnosno bol u grudima. To ukazuje na nedovoljan priliv krvi u srce. Zato nažalost za one ljude koji imaju uznapredovalu bolest srca samo jedan masan obrok može biti fatalan. Upravo ovo se smatra uzrokom koji stoji iza tzv. „prazničnog efekta“, pojave poznate među lekarima – da se broj ljudi sa srčanim udarom povećava tokom sezone praznika. Nije naročito iznenađujuće, jer ljudi tada konzumiraju više masne hrane i izlažu se većim uzbuđenjima i stresu.

Imamo i dobre vesti…

Dakle, rezime bi bio sledeći – od samo jednog preobilnog obroka punog zasićenih masti nećete se samo prejesti – on će izazvati stres u vašem kardiovaskularnom sistemu, poremetiti vam normalan metabolizam i pogurati u pravcu upalnih procesa koji neumoljivo kroz vreme dovode do pojave hroničnih bolesti.

A sada dobre vesti… Ne moramo da se pozdravimo sa divnom i ukusnom hranom da bi sačuvali svoje zdravlje. Zamenite problematične namirnice prepune zasićenih masti sa zdravijim biljnim namirnicama i kreirajte ukusnu prazničnu proslavu, ali bez loših efekata. Kako? Zamenite masnije vrste mesa grilovanim povrćem sa roštilja (uz neki fini aromatični dresing), ražnjićima od mariniranog tofua ili vege burgerima sa dodatkom pečurki (za onaj neodoljivi „mesnati“ umami šmek). Sve ove opcije donose obilje ukusa, a bez štetnih zasićenih masti koje nam urnišu arterije.

Zamenite salate na bazi majoneza, sira i jaja onima bogatijim povrćem i sa manje masti, ali kojima nipošto ne manjka ukusa – meksička salata od pasulja, kukuruza i paprika, grilovane tikvice sa limunom i začinskim biljem, osvežavajuća tabuleh salata od bulgura sa leblebijama, paradajzom i brdom svežeg peršuna, itd… I ne brinite, dobićete i zadovoljne i pune stomake, ali bez onog neprijatnog osećaja težine u želucu i pospanosti nakon obroka. Taman da možete nakon jela puni energije da se pridužite nekoj igri ili sportskoj aktivnosti u prirodi.