Mahunarke, orašasti plodovi i povrće su ključni za zdravlje u starosti: Mogu da izoštre i sluh

Kada govorimo o starenju, većina nas očekuje da će nam sa godinama sluh oslabiti. U Sjedinjenim Državama na pr., statistika kaže da oslabljen sluh pogađa oko četvrtinu ljudi u 60-im godinama, više od polovine u 70-im, a čak 80% onih u 80-im. Kod stogodišnjaka, skoro svi imaju ozbiljno slabljenje ili totalan gubitak sluha. Ono o čemu se retko razmišlja je da ovo ne mora biti samo zdravstveni problem već nešto što izuzetno slabi kvalitet života i donosi posledice poput socijalne izolacije, usamljenosti i depresije.

Ali postavlja se pitanje: da li je gubitak sluha u starijem dobu zaista neizbežan?

Preporučujemo

Šta kažu istraživanja?

Dugo se verovalo da je gubitak sluha prirodan deo procesa starenja, baš kao što se nekada mislilo i za povišen krvni pritisak. Međutim, istraživanja ruralnih zajednica u Africi i Aziji pokazala su da to nije nužno tačno. Na primer, pripadnici plemena Mabaan iz Sudana, koje su naučnici proučavali, zadržavaju dobar sluh čak i u starosti. Njihova tajna? Ne samo odsustvo izloženosti buci, već očigledno i – način ishrane.

Veza između srca i sluha

Zašto bi ishrana uticala na sluh? Naš sluh i funkcija celog slušnog aparata zavisi od sitnih krvnih sudova koji ga snabdevaju kiseonikom i hranljivim materijama. Ako su ti krvni sudovi zapušeni aterosklerozom (nakupljanjem masnoće i plaka), ćelije „dlačica“ u unutrašnjem uhu počinju da odumiru – i slabljenje i gubitak sluha postaju neminovni.

Studije su pokazale jasnu povezanost: što je veći nivo ateroskleroze i holesterola u telu, to je lošiji sluh. U velikoj australijskoj studiji (Blue Mountains Hearing Study) pokazano je da osobe koje su unosile više holesterola u ishrani, imale i do 34% veću verovatnoću gubitka sluha u starijoj dobi. Slične rezultate dalo je i ispitivanje na blizanacima, radi isključivanja genetskih predispozicija – oni koji su imali viši unos holesterola i zasićenih masti tokom života imali su izraženije oštećenje sluha, bez obzira na genetiku.

Gde je problem u našoj ishrani?

Na Zapadu, ali i kod nas u Srbiji, jelovnik obiluje mesom, mesnim prerađevinama, mlečnim proizvodima, jajima i prerađenom hranom, a sve su to namirnice bogate zasićenim mastima i holesterolom. Upravo one povećavaju rizik i za srčana oboljenja i za gubitak sluha. Nasuprot tome, sve malobrojnije ljudske populacije koje se hrane tradicionalno sa dosta žitarica celog zrna, povrćem, mahunarkama i minimalno životinjskim proizvodima - ne beleže ovakav porast gubitka sluha sa godinama.

Dokazi iz zanimljivog istraživanja u Finskoj

I nisu samo podaci iz epidemioloških studija u pitanju, već postoje i podaci iz kontrolisanih kliničkih studija. Jedno od najzanimljivijih istraživanja ove vrste je sprovedeno 1960-ih u Finskoj, kada su dva bolnička centra za mentalne bolesti uvela različite menije – jedan je služio hranu bogatiju zasićenim mastima i holesterolom, a drugi - znatno siromašniju ovim sastojcima. Nakon nekoliko godina, meniji u ove dve ustanove su zamenjeni. Rezultat? Tamo gde je smanjen unos životinjskih masti, ne samo da je opala smrtnost od srčanih bolesti – već je primećeno da su pacijenti imali značajno bolji sluh, čak i u poređenju sa osobama deset godina mlađim u bolnici koja je ostala na standardnoj ishrani bogatoj zasićenim mastima. (podatke iz istraživanja izneo je istraživački tim dr Gregera i organizacije Nutritionfacts.org).

Šta možemo da uradimo da sačuvamo sluh?

Ako je sudeći po naučnim istraživanjima i preporukama, pametno bi bilo pratiti ove smernice:

• Ograničiti unos crvenog mesa, masnih mlečnih proizvoda i jaja.
• Uvesti u ishranu više mahunarki, žitarica celog zrna, povrća, voća i orašastih plodova.
• Voditi računa o izloženosti buci i izbegavati pušenje.Izbegavati, kad god je moguće, lekove koji mogu da utiču na sluh (NSAIL – nesteroidni antiinflamatorni lekovi – na pr. brufen i sl., određeni antibiotici, diuretici).

5 namirnica koje mogu pomoći u očuvanju sluha

• Pasulj i sočivo – bogati folatom i magnezijumom, važnim za dobru cirkulaciju i zdravlje krvnih sudova.
• Ovas i druge cele žitarice – pomažu u regulaciji holesterola i smanjuju rizik od ateroskleroze.
• Orašasti plodovi (posebno orasi i bademi) – puni zdravih masti koje hrane krvne sudove i smanjuju upalu. đ
• Bobičasto voće – snažan izvor antioksidanasa koji štite ćelije uha od oštećenja.
• Zeleno lisnato povrće (spanać, zelena salata, blitva, rukola, kelj) – bogato folnom kiselinom i kalijumom, koji pomažu zdravlje krvotoka i nervnog sistema.

Ako ovakve namirnice postanu deo svakodnevne ishrane, ne samo da pomažemo srcu i krvnim sudovima, već dugoročno možemo očuvati i bolji sluh.

Slabljenje ili gubitak sluha u starosti ne mora da bude "sudbina" – već je često posledica načina života i ishrane. Čuvajući svoje srce, čuvamo i svoje čulo sluha. Dakle, sledeći put kada biramo šta ćemo staviti na tanjir, setimo nekad da time čuvamo i sve one omiljene zvuke – muzike, smeha i glasova najdražih, koje želimo da slušamo i u poznim godinama.