Veštački zaslađivači iz dijetalnih pića povezani sa 62% bržim padom mentalnih sposobnosti kod mladih

Kada pokušavamo da smršamo ili kontrolišemo šećer u krvi, prva stvar koju obično uradimo jeste zamena gaziranih sokova njihovim "dijetalnim" verzijama. Pića sa nula kalorija deluju kao savršen kompromis - dobijamo sladak ukus, a izbegavamo kalorije.

Međutim, dok struk možda profitira, naš mozak možda plaća visoku cenu. Opsežna studija koja je pratila ispitanike tokom osam godina donosi zabrinjavajuće podatke: redovna konzumacija veštačkih zaslađivača nije samo povezana sa metaboličkim problemima, već može direktno uticati na brže opadanje kognitivnih sposobnosti, i to u meri koja je ekvivalentna starenju mozga za skoro dve godine.

Preporučujemo

Šokantan podatak

Istraživanje sprovedeno u Brazilu na uzorku od preko 12.000 odraslih osoba otkrilo je direktnu vezu između unosa veštačkih zaslađivača i kognitivnog pada. Rezultati su pokazali da su osobe koje su konzumirale najveće količine ovih supstanci doživele 62% brži pad mentalnih funkcija u poređenju sa onima koji ih nisu koristili.

Prevedeno na jezik svakodnevice, njihov mozak je funkcionisao kao da je 1,6 godina stariji nego što zapravo jeste. Ovo se odnosi na pamćenje, brzinu razmišljanja i sposobnost rešavanja problema.

Koji zaslađivači su pod lupom?

Studija nije pravila razliku između brendova, već je analizirala hemijski sastav. Šest supstanci se izdvojilo kao potencijalno problematično:

• Aspartam (najčešći u dijetalnim sokovima)
• Saharin
• Acesulfam K
• Eritritol
• Sorbitol
• Ksilitol

Iako su svi ovi zaslađivači odobreni od strane agencija za bezbednost hrane, ova studija sugeriše da njihova dugoročna, kumulativna upotreba nosi neurološke rizike koji ranije nisu bili dovoljno istraženi.

Ko je najugroženiji?

Logično bi bilo pretpostaviti da su stariji ljudi podložniji ovim promenama. Međutim, podaci su pokazali suprotno. Negativan efekat na mozak bio je najizraženiji kod osoba mlađih od 60 godina.

Takođe, dijabetičari su identifikovani kao rizična grupa, što je poseban paradoks jer se upravo njima ovi proizvodi najviše i preporučuju kao zamena za šećer. Ipak, važno je napomenuti da je ubrzano starenje mozga uočeno i kod potpuno zdravih ljudi koji nemaju dijabetes, a redovno konzumiraju ovakve proizvode.

Zašto se ovo dešava?

Naučnici veruju da zaslađivači ne deluju na mozak samo direktno, već posredno, preko stomaka:

• Upala: Veštački zaslađivači mogu promeniti crevnu floru (mikrobiom), što dovodi do sistemske upale u telu.
• Oksidativni stres: Hronična upala i oksidativni stres su poznati "neprijatelji" nervnih ćelija i mogu ubrzati njihovo propadanje.
• Marker loše ishrane: Konzumacija ovih zaslađivača je često marker za unos ultra-prerađene hrane, koja je sama po sebi povezana sa lošijim zdravljem mozga.

Da li je onda bolje vratiti se na beli šećer?

Istraživanja su odavno potvrdila da prekomeran unos običnog šećera (saharoze i fruktoze) takođe vodi ka demenciji, gojaznosti i dijabetesu. Zameniti jednu štetnu supstancu drugom nije rešenje.

Poruka naučnika nije da treba paničiti ako povremeno popijete dijetalni sok, već da shvatite da oni nisu baš najzdravija opcija. Najbolja hrana za mozak ostaje ona koja nije prošla kroz fabričku obradu - voda, nezaslađeni čajevi i celi plodovi voća, umesto hemijskih zamena.