Doktor star 101 godinu daje nam ovih 7 recepata za dug život i zdravlje u starosti

Dr Šarfeberg, iako je napunio 101 godinu, još uvek vozi svoju Toyotu Prius i zvezda je vrlo gledanih YouTube videa. Ovaj vremešni doktor preventivne medicine i dan danas sam putuje širom sveta i drži predavanja u kojima deli vredne savete i informacije kako bi pomogao ljudima da shvate koliko su stil života i životne navike važne za dug život, ali i zdravlje u starosti. Jer, ovaj simpatični stogodišnjak pun pozitivne energije i entuzijazma, poznat po svom zaraznom smehu, jedan je od retkih doktora koji može na svom ličnom primeru da posvedoči o benefitima onoga što celog života savetuje i podučava.

Sve ono o čemu govori, Dr Šarfenberg i primenjuje i živi čitavog svog života, kao što je vegetarijanska ishrana ili na pr. vremenski ograničena ishrana tokom dana (intermittent fasting). On je inače i u ovim poznim godinama pridruženi profesor javnog zdravlja na poznatom Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji. Grad Loma Linda je inače i jedna od čuvenih „Plavih zona“ u svetu, koje imaju neobično veliki broj stogodišnjaka.

Tajna dugovečnosti po energičnom doktoru stogodišnjaku

Gostujući nedavno na američkoj televiziji, dr Šarfenberg je rekao da i dalje vodi aktivan stil života i često putuje po svetu i to – potpuno sam. Kaže da je prošlog leta bio na Madagaskaru, jesenas u Evropi (Češkoj i Slovačkoj), a da ove godine takođe planira nekoliko putovanja. Ako ste pomislili da ovaj stari doktor mora da poseduje neke neobično dobre gene, pa je zato tako neobično vitalan i u izuzetno dubokoj starosti, to izgleda uopšte nije slučaj. Naime, on kaže da je njegova majka umrla u svojim 60-tim od Alchajmerove bolesti, a otac od srčanog udara sa 76 godina. Nadživeo je i svoja dva brata koja su umrla u svojim 80-im. On misli da je razlog između ostalog u tome što je od njih celog života bio mnogo fizički aktivniji.

Zato Dr Šarfenberg uvek naglašava važnost vežbanja i fizičke aktivnosti, a naročito period kada nam je vežbanje najvažnije. On kaže – u srednjim godinama – između 40-te i 70-te godine života vežbanje je najvažnije. Nažalost, po njegovim rečima, ljudi kada stignu u te godine najčešće u međuvremenu zarade novac, opuste se i počnu više da sede i više da jedu. To je po njemu potpuno pogrešan pristup.

Kardiovaskularne bolesti, srčani i moždani udar – to su najčešći krivci koji mnogim ljudima skrate život, primećuje dr Šarfenberg. Za to vreme naučna istraživanja i nalazi Svetske Zdravstvene Organizacije ukazuju na to da se ogromna većina slučajeva ovih bolesti može sprečiti merama zdravijeg stila života.

Živahni stari doktor Šarfenberg kaže da bi svi ljudi mogli znatno duže da žive i budu zdraviji u starosti, ako bi pratili ovih 7 jednostavnih pravila stila života:

1. Nemojte pušiti

101-godišnji dr Šarfenberg nikada nije pušio. On upozorava da pušenje nanosi štetu skoro svakom organu u našem telu i jedan je od najčešćih preventabilnih uzroka bolesti i smrti.

2. Nemojte piti alkohol

Dr Šarfenberg kaže da nikada nije pio alkohol. On naglašava da popularno uverenje da je umerena količina alkohola zdrava, nikako nije tačno. Doktor na svojim predavanjima citira naučne studije koje su jasno pokazale da ne postoji sigurna količina alkohola kada je naše zdravlje u pitanju, a Svetska Organizacija za Istraživanje Raka svrstala je alkohol u grupu 1 kancerogenih supstanci, gde se nalazi i duvan.

3. Budite fizički aktivni i vežbajte

„Iako se bavim ishranom, mislim da je vežbanje još važnije od zdrave ishrane“, kaže dr Šarfenberg. „I to ne znači da morate da trčite maraton,“ dodaje u svom šaljivom stilu. On napominje da je njemu tokom srednjih godina života glavna forma vežbanja bio fizički rad na velikom imanju u Kaliforniji. Tamo je radio na krčenju imanja od preko 2 hektara, a zatim na uzgajanju kultura na velikoj površini – vinograda, voćnjaka, itd…

„I sve sam radio sam, što je mnogo vežbanja“, priseća se ovaj stogodišnjak. Doktor ističe i prednosti hodanja, kao odlične fizičke vežbe. Iako će se mnogi moderni stručnjaci možda namrštiti na svrstavanje hodanja u fizičko vežbanje, dr Šarfenberg se ne slaže i navodi nalaze naučne studije koja pronašla da su penzioneri koji su hodali više od 3 km dnevno imali 50% manju stopu smrtnosti od vršnjaka koji su manje hodali.

4. Održavajte zdravu telesnu težinu

Rizici za pojavu zdravstvenih problema počinju da rastu već kada imamo manji višak kilograma. Jedan od razloga zbog kojih dr Šarfenberg smatra da je nadživeo svoju braću je i to što praktikuje tzv. „intermitent fasting“ odnosno jede samo 2 obroka dnevno tokom prvog dela dana – doručak i ručak. Redovno preskače večeru, a poslednji obrok je tokom popodneva. Ovaj režim može pomoći kod gubitka kilograma, ali je u studijama povezan i sa benefitima za zdravlje.

5. Jedite što manje mesa

Dr Šarfenberg je pripadnik Adventističke crkve (Adventisti 7-og dana), koja preporučuje balansiranu vegetarijansku ishranu. On kaže da od svoje 20. godine nije jeo meso. Praktično se hrani plant based, povremeno uključujući mlečne proizvode i jaja. Omiljena hrana mu je voće, kao i orašasti plodovi i semenke. Obožava i krompire.

6. Smanjite unos šećera

Dr Šarfenberg kaže da je preteran unos šećera, za neke možda iznenađujuće, povezan i sa pojavom srčanih bolesti. Zato ono savetuje da se potrudimo da smanjimo unos, a jedan od dobrih načina je da kad god nešto spremamo modifikujemo recepte tako da u njima smanjimo količinu šećera. Stari doktor kaže da voli ponekad za doručak da jede vafle napravljene od ovsenih pahuljica, zdrav recept njegove žene. On u njima uživa bez prelivanja slatkim sirupima, već ih namaže sa malo putera od orašastih plodova i preko doda kriške banane i bobičasto voće.

7. Smanjite unos zasićenih masti

Poznato je da su zasićene masti, na osnovu naučnih istraživanja označene kao jedan od glavnih krivaca za porast lošeg holesterola u krvi i pojavu naslaga na krvnim sudovima (ateroskleroza), glavnim faktorima rizika za srčane bolesti. Asocijacija za zdravlje u Americi preporučuje da manje od 6% kalorija koje dnevno unosimo treba da dođe od zasićenih masti. Dr Šarfenber u uz smeh objašnjava da se preporuke o tome da treba jesti mnogo manje mesa i životinjskih namirnica ne sviđaju Amerikancima. Zato njihove zdravastvene asocijacije ne smeju da upotrebljavaju „zabranjene reči“, odnosno da im direktno poruče da jedu manje mesa.

Da bi ovo izbegli, oni kažu – jedite manje zasićenih masti, jer su one najprisutnije u mesu i životinjskim namirnicama. Zato dr Šarfenberg pojašnjava uz šeretski smeh, da ta njihova preporuka „ne unosite više od 6% dnevnih kalorija iz zasićenih masti“ zapravo znači u prevodu samo jedno – „Jedite vegansku ili vegetarijansku ishranu.“ Ilustracije radi, 6% dnevnih kalorija iz zasićenih masti, za nekoga ko dnevno unosi 2000 kcal, značilo bi maksimalno 120 kcal, odnosno oko 13 g zasićenih masti dnevno.

Čini nam se da su saveti dr Šarfenberga zaista zlata vredni, a naročito kada imamo priliku da njihove benefite vidimo na njegovom predivnom i inspirativnom ličnom primeru. U nastavku delimo sa vama i video sa sjajnim razgovorom sa njim, koji je vodila veganska dobrotvorna organizacija Viva Longevity! Naša topla preporuka da pogledate ovaj razgovor sa sjajnim starim doktorom.