Čuveni glumac razapet na društvenim mrežama: Da li biste i vi jeli ovaj specijalitet?

Popularni glumac Stenli Tuči, osim po brojnim sjajnim ulogama, postao je širom sveta poznat i po svojoj kulinarsko-putopisnoj seriji „U potrazi za Italijom“ (Searching for Italy). Mnogi su se radovali ovoj seriji i posebnoj perspektivi pogleda na Italiju koju bi, kao Italijan poreklom, Tuči mogao da dočara. Međutim, sudeći po skorašnjoj buri nezadovoljstva i komentara sa Instagrama, izgleda da publika nije baš prezadovoljna načinom na koji Tuči „otkriva“ Italiju.

U jednoj od epizoda, Tuči je posetio jednu italijansku farmu koja „proizvodi“ kavijar od jesetre. Ophrvan zadovoljstvom, glumac je u jednom trenutku izjavio: „Ovo je najbolji dan u mom životu.“ Možda bi ovakav njegov entuzijazam prema kavijaru mogao nekim gledaocima da deluje bezazleno, ali neke je jako razočarao. Naime, Stenlija je sa svog Instagram naloga prozvao francuski šef i vlasnik restorana Aleksis Gotije, koji je strastveni zastupnik plant based kulinarstva i borac za prava životinja.

Gotije, koji je zbog etičkih ubeđenja uklonio sve životinjske proizvode sa menija svojih vrlo uspešnih restorana, javno je prozvao Tučija zbog spornih momenata u serijalu „U potrazi za Italijom.“ On je rekao da se kao veliki ljubitelj glumčevog rada - izuzetno razočarao. Šef je objasnio da se na farmi koju je Tuči posetio jesetre drže u zatočeništvu čak 20 godina, samo da bi se rasporile i iz njih izvadila dragocena jajašca za kavijar. Posebno je naglasio da ga je razočarao momenat kada se Tuči zagledao u postupak sečenja utrobe velikih riba i vađenje jajašaca i rekao: „Svaka od ovih zveri može da ima u svojoj utrobi jajašca u vrednosti od čak 50.000 $.“

Gotije je upitao Tučija: „Stenli, pa gde ti je etika? Da gledaš u utrobu rasporene ženke i misliš samo na novac i svoje lično zadovoljstvo?“ Poznatom šefu je potpuno neprihvatljivo da neko može da hvali ukus nečega što je posledica patnje jedne izuzetne, prastare i ugrožene vrste ribe – a proizvodi se samo radi uživanja u luksuznom i preskupom proizvodu (i potpuno nepotrebnom).

Zaboravljene žrtve: Jesetre i industrija luksuzne hrane

Jesetre su magične preistorijske ribe, koje plivaju vodama na našoj planeti više od 200 miliona godina. Žive izuzetno dugo – neke mogu doživeti i 100 godina i dostići dužinu manjeg automobila. Pa ipak, i pored svoje neverovatne biologije one su danas skoro istrebljene zbog jednog razloga – svojih jajašaca. Zato jedenje kavijara nije samo uživanje u luksuzu – to je direktan doprinos nestanku vrsta.

Kultura i etika su nekada nažalost suprotstavljene

Tučijeva serija je vrlo popularna širom sveta zbog svog romantičnog pogleda na italijansku kulturu hrane. I nema sumnje da je hrana nešto što je u velikoj meri ima ličnu i emotivnu težinu i izaziva nostalgiju. Međutim, kako ulazimo u eru gde sve više ljudi na planeti postaje osvešćeno po pitanju toga kako njihov izbor hrane utiče na – životinje, zdravlje i planetu – komentari poput spornih Tučijevih u ovom serijalu, zaista mogu zazvučati neprimereno. Jer, da li je zaista prihvatljivo hvaliti se „najboljim danom u životu“ zbog konzumacije ribljih jaja, a pri tom ignorisati patnju koja stoji iza toga?

Komentari – za ili protiv Tučija?

Post šefa Gotijea u kome proziva Tučija zbog sporne epizode sa kavijarom je izazvao ogroman broj komentara. I za divno čudo, velika većina podržava Gotijea i zgražava se nad Tučijevim nastupom. Mnogi su se razočarali u svog omiljenog glumca, neki kažu da više neće pratiti njegovu seriju o Italiji, a neki Italijani čak tvrde da njegov prikaz Italije i kuhinje regiona nije adekvatan – već da radi gledanosti serije Tuči kao da ciljano bira da prikaže najbizarnije vrste hrane.

U komentarima se kritikuje i hipokrizija restoranske industrije - kako su ljudi brzi i vrlo glasni kada treba osuditi brzu modu, eksploataciju dečjeg rada, deforestaciju zbog rudarenja, zagađenje, pesticide, GMO, itd… Sa druge strane vrlo mali broj privilegovanih ljudi na planeti se ikada zapita ili suoči sa patnjom životinja i katastrofalnim posledicama na okolinu najsurovije i najjezivije industrije od svih – našeg sistema proizvodnje hrane. „Fudiji“, šefovi i „progresivci orijentisani prema zdravom životu“ vole da se hvale svojom strašću prema celovitoj prirodno uzgajanoj hrani: „farm to table“ koncept, lokalno gajeno, regenerativne farme i slična „bla bla“ retorika – žmureći pri tom na nasilini sistem proizvodnje hrane koji profitira na potpuno nepotrebnoj konzumaciji životinja (u današnje vreme postojanja obilja alternativa).

I šta ćemo na kraju sa Tučijem?

Ova mala kontroverza oko jedne slavne ličnosti i jedne vrste ribe može da se čini kao mala stvar, ali ona zapravo treba da bude deo mnogo šire rasprave na temu: Kakvi konzumenti hrane želimo da budemo? Da li hoćemo da nastavimo da glorifikujemo luksuznu hranu životinjskog porekla ili da počnemo da cenimo i veličamo izbore koji poštuju život svakog živog bića?

A kao gledaoci, iako volimo šarm Stenlija Tučija i njegova romantična putovanja Italijom – ipak se nadamo da ga kulinarska radoznalost sledeći put neće odvesti do ranjivih životinjskih vrsta, nego do spoznaje o tome da hrana ima i etičku dimenziju.