Zastrašujuće posledice: Ovaj sastojak hrane nas ubija, a o tome se premalo govori

Prosečni unos soli na svetskom nivou je više od 2 puta veći od preporučenog, za koji se takođe veruje da je rizičan za zdravlje i da bi ustvari trebalo da bude niži. Procena Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) je da bi efikasnom primenom mera za smanjenje unosa soli na svetskom nivou, do 2030. godine moglo da bude spašeno najmanje 7 miliona života

Prošle godine je WHO objavila nimalo ohrabrujući izveštaj o napretku u smanjenju konzumacije soli na svetskom nivou. Iako su se 194 zemlje obavezale da će raditi na zajedničkom cilju da do 2025. godine ostvare smanjenje konzumacije soli od 30%, samo 5% zemalja (tačno 9) je implementiralo sveobuhvatne i obavezujuće mere politike smanjenja unosa soli.

WHO zahteva od vlada da uvedu strožija pravila za dozvoljene niove soli u pakovanoj hrani, primoravajući proizvođače da reformulišu svoje proizvode. Takođe, pozivaju zemlje članice da rade na edukovanju stanovništva kampanjamao o opasnostima za zdravlje koje nosi preterana konzumacija soli.

Zašto je preteran unos soli toliko opasan za naše zdravlje?

Većina nas odmah pomisli na povišen krvni pritisak, jer je to najpoznatiji sporedni efekat povišenog unosa soli. Mnogi ljudi lakomisleno veruju da ne treba da brinu o unosu soli ako nemaju povišen pritisak. Nemojte se kladiti na to!

Ukoliko se hranite današnjom standardnom ishranom i nemate povišen pritisak, verovatno je samo pitanje vremena kada ćete ga dobiti. U opsežnoj studiji urađenoj na muškarcima i ženama u dobi 55-65 godina koji su imali normalan krvni pritisak, pronađeno je da je 90% onih među njima koji su doživeli 80-85 godina u međuvremenu dobilo visok pritisak.

Bolesti srca, moždani udar i preterani unos soli

Povišen unos soli utiče na uvećanje rizika od srčanih bolesti i moždanog udara kroz efekte povezane sa povišenim krvnim pritiskom, ali i kroz druge nepovezane mehanizme. Oni uključuju: proizvodnju slobodnih radikala, gubljenje elastičnosti krvnih sudova, gubljenje zdrave funkcije endotilijuma (unutrašnjeg zida krvnih sudova), smanjena proizvodnja azotnog oksida (koji prirodno širi krvne sudove), itd…

Bubrezi i preteran unos soli

Visok unos soli utiče na metabolizam kalcijuma, odnosno dovodi do njegovog povećanog izlučivanja iz organizma, što može dovesti do pojave kamena u bubregu. Takođe, vezano za metabolizam kostiju i so, kod žena u menopauzi je pronađena veza između unosa soli i smanjenja gustine kostiju. Osim toga, hronično povišen krvni pritisak je takođe faktor rizika i za pojavu hronične bolesti bubrega.

Autoimune bolesti

Kakve veze ima so sa autoimunim bolestima? Izgleda da ima. Pronađeni su dokazi da visok unos soli podstiče proizvodnju pro-inflamatornih imunih ćelija koje podstiču autoimune bolesti.

Rak želuca i so

Ishrana sa puno soli je jedan od najvećih rizika za oboljevanje od raka želuca, a smatra se da je razlog to što pospešuje rast bakterije H.pylori koja izaziva čir na želucu.

Gojaznost i unos soli

Nedavno su pronađeni i dokazi koji ukazuju na vezu između ishrane sa visokim nivoom soli i taloženjem masti u telu. Hrana sa puno soli je obično i hrana sa puno kalorija. Uz to so izaziva žeđ koja nažalost često bude ugašena zaslađenim pićima. Međutim, izgleda da je visok unos soli povezan sa visokim procentom masti u telu, čak i kada ne unosimo previše kalorija.

Ako mislite da će vas bacanje slanika u đubre spasiti prevelikog unosa soli – varate se!

Naime, većina soli se već nalazi u hrani. Istraživači kažu da se najmanje 70% soli koju unosimo nalazi u pakovanoj industrijskoj hrani, kao i u hrani koju konzumiramo po restoranima, fast food-ovima i dostavama hrane. Jedini način da konzumirate manje soli je da jedete što manje pakovane i restoranske hrane, kao i da pažljivo čitate deklaracije pakovane hrane koju konzumirate. Drugim rečima, svi u nabavku po sveže namirnice i kuvajte sebi hranu!

Manje soli ne mora da znači da će hrana biti manje ukusna

Standardna ishrana koja podrazumeva previsok unos soli otupljuje čulo ukusa i čini ga neosetljivim na so. Međutim, kada smanjimo nivo soli u ishrani, čulo ukusa se vrlo brzo regeneriše i stiče veću osetljivost na male količine soli, a počinje i bolje da oseća ostale prirodne ukuse i začine u hrani. Kada smanjite unos soli, ono što možete očekivati vrlo brzo, za svega nekoliko nedjelja, je značajan pad krvnog pritiska.

Namirnice u današnjoj ishrani koje sadrže najviše soli i koje je najbolje potpuno izbegavati su: suhomesnati proizvodi, sirevi (naročito oni masniji i slaniji, kao što su na pr. kačkavalji), pekarski proizvodi, kao i industrijske grickalice. Sa druge strane, najbolji garant unosa što manje količine soli je ishrana domaćom hranom pripremljenom od svežih neprerađenih namirnica, kao i konzumacijom što više svežeg voća i povrća.