Pogodite koja: Jedna super-voćka leči creva i podstiče rast dobrih bakterija

Poznati ekspert za ishranu, koji se bavi proučavanjem efekta unosa određenih namirnica na fiziološke i biohemijske procese u našem organizmu, nedavno je u intervjuu podelio informacije o tome koliko može biti blagotvorna svakodnevna konzumacija kivija. Dr Vilijam Li je autor više knjiga, ali pre svega naučnik sa dugim stažom istraživačkog rada. Zato je uvek korisno čuti njegove informacije, jer iz njegovog naučnog iskustva saznajemo kako na vrlo jednostavan način, favorizovanjem nekih namirnica u ishrani, možemo prevenirati razne bolesti.

Poznati ekspert je upitan o tome koliko brzo možemo popraviti stanje naše mikroflore i zdravlja creva. Odgovorio je da ne moramo piti gomilu suplemenata ili probiotika da bi iskusili pozitivne promene u svom probavnom zdravlju, već da postoji i lakši način, kao što je na pr. da počnemo od unosa običnog voća. Dr Li je objasnio da je studijama već pokazano da kada jedemo hranu bogatu vlaknima i polifenolima, koji su prebiotici, pozitivno utičemo na naš mikrobiom (dobre bakterije). I ove pozitivne promene u mikrobiomu mogu, naglasio je on, biti jako brze.

Dr Li je dao i primer namirnice sa sjajnim efektima na probavno i ukupno zdravlje: „Kivi – sjajan izvor C vitamina, ali manje poznat i kao odličan izvor vlakana. Poznato nam je, iz istraživanja na ljudima, da ukoliko pojedete čak i samo jedan kivi dnevno i izmerite brojnost i stanje svojih bakterija u debelom crevu, on će za jedan dan popraviti stanje mikrobioma. Rezultati su zaista brzi.“ On je napomenuo i da šteta na crevima nastaje brzo, ali da brzo možemo i da popravimo stanje, počevši na pr. sa kivijem.

Tragom ove izjave dr Lija pronašla sam studiju koja je po svoj prilici jedna od onih na koje on upućuje, a koja je istražila uticaj unosa kivija na mikrofloru kod ljudi. Istraživači su kod subjekata studije pronašli prekompoziciju sastava mikrobioma tako što je usled konzumacije kivija došlo do porasta dobrih bakterija, a smanjenja brojnosti onih loših. Međutim, pronašli su i da je ova pozitivna promena prolaznog karaktera, odnosno da se vrlo brzo gubi nakon što prestanemo da konzumiramo kivi, što zvuči krajnje logično.

Lično, uvek su mi bile čudne preporuke i reklame o pozitivnim efektima probiotskih preparata (onih što sadrže dobre bakterije). Zašto? Pa zato što se u njima nigde ne govori o tome da cela priča ima smisla samo ukoliko naša svakodnevna ishrana sadrži dovoljno vlakana i polifenola kako bi nahranili te dobre bakterije. Ukoliko naša ishrana nije takva, već je siromašna vlaknima (čitaj – biljnim namirnicama) džabe ubacujemo probiotike, jer oni ne mogu u takvim crevima da opstanu. Pa zamislite da pošaljemo vojsku ljudi bez rezervi hrane i vode u pustinju – osudili bi ih na smrt. Upravo tako se provedu kroz preparate ubačene dobre bakterije u debelom crevu nekoga ko jede hranu siromašnu vlaknima i polifenolima.

Da ne zaboravimo i druge sjajne benefite konzumacije kivija

1. Bogatstvo C vitamina – jedan kivi ima više vitamina C nego pomorandža i može da pokrije 100% dnevnih potreba za ovim vitaminom (100 g kivija ima oko 100 mg C vitamina);
2. Visok sadržaj vlakana – oko 3 g na 100 g, što pozitivno utiče na probavni sistem, pomaže u regulaciji šećera u krvi i podržava zdravlje srca;
3. Podrška zdravlju srca – sadržaj kalijuma u kiviju pomaže regulaciju krvnog pritiska, dok vlakna pomažu i u snižavanju LDL holesterola;
4. Podrška zdravlju očiju – u kiviju možemo naći lutein i zeaksantin – antioksidanse koji štite od degenerativnih promena makule koji nastaju zbog starenja;
5. Pomoć kod varenja – kivi sadrži i aktinidin – enzim koji pomaže u razlaganju proteina, pa čini varenje efikasnijim;
6. Uticaj na kvalitetniji san – iznenađujuće, kivi je jedna od voćki koja pored visokog nivoa antioksidanasa ima i visok nivo serotonina (u našem telu on funkcioniše kao hormon i neurotransmiter koji između ostalog utiče na raspoloženje i kvalitet sna);
7. Niska kalorijska, a visoka nutritivna vrednost – jedan kivi sadrži svega 40-60 kalorija;
8. Bogatstvo folata – odlična vest za žene u trudnoći koje bi trebalo da podrže pravilan rast fetusa i tako što će kad god su u prilici konzumirati kivi;

Postoje indicije da kivi može da ublaži toksične efekte na jetru i mikrofloru zbog unosa štetnih akrilamida iz hrane 

Akrilamid je poznati toksin koji se formira u pečenim proizvodima na bazi ugljenih hidrata (čips i druge grickalice, pomfrit, pa čak i kod hlebova i kolača). Ovaj toksin, koji je ujedno i poznati kancerogen, uzrokuje poremećaj u sastavu mikroflore, ali i u celom našem metabolizmu, čiji je jetra jedan od glavnih oslonaca. Naučnici, koji su se pozabavili detaljno (doduše na miševima) ispitivanjem efekata akrilamida na funkciju jetre, ali i na sastav mikrobioma došli su u ovoj studiji do sledećih nalaza u pogledu čudesnih moći kivija. Naime, njihovi rezultati su pokazali da polisaharidi prisutni u kiviju (vrsta vlakana) u velikoj meri snižavaju nivo toksina u telu miševa izloženih akrilamidima, utiču povoljno na izgled i zdravlje jetre, kao i na snižavanje nivoa enzima koji ukazuju na probleme u funkcionisanju jetre. Osim toga, tretman kivijem povratio je ravnotežu i zdravlje mikroflore kod miševa povećanjem broja dobrih bakterija.

Nema sumnje - kivi je zaista fascinantna voćka. Malo je poznato da se dosta vlakana i antioksidanasa nalazi i u kori kivija i da je ona jestiva. Možda zvuči čudno, ali izgleda da vredi probati (evo ja ću prvom prilikom).

Najbolji načini da uživamo u kiviju i istovremeno podržimo svoj imunitet i mikrofloru

• Startujte dan na pravi način: Počnite ga sa kivijem. Iseckajte ga i dodajte u smuti ili kao toping na jutarnju ovsenu kašu;
• Užina koja vraća energiju: Počastite se kriškama kivija uz malo nekog orašastog voća između obroka;
• Hranljiva salata za zdravu mikrofloru: Pomešajte nekoliko šaka lisnatog zeleniša sa naseckanim kivijem i orašastim plodovima (orasi, bademi, a mogu i bundevine semenke) uz dodatak dresinga od maslinovog ulja i soka od limuna; 
• Salsa od kivija: Seckani kivi, crveni luk i paradajz uz dodatak peršuna, malo soli i soka od limuna su odličan osvežavajući toping za takose na pr.
• Parfe sa kivijem: Kreirajte zdrav i lagan dezert slažući u čaše naizmenično slojeve biljnog jogurta, seckanog kivija i hrskave granole.

I pored svih navedenih prednosti kivija kao sjajne opcije za zdravlje naše mikroflore, ne treba zaboraviti na ostale namirnice. Uvrstite što raznovrsnije voće, povrće i drugih biljnih namirnica u svoj dnevni meni ako želite zdrav mikrobiom, jer raznovrsnost je ključ svake zdrave ishrane.