Naučna studija otkrila da bakterije iz creva mogu da zaštite, ali i ugroze - naše srce

Godinama slušamo da „sve počinje u crevima“. A sada nauka pokazuje da se to možda doslovno odnosi čak i na — naše srce. Novo istraživanje naučnika iz Seula otkrilo je čak 15 vrsta crevnih bakterija koje su povezane sa koronarnom bolešću srca (CAD) - najčešćim i najopasnijom vrstom srčane bolesti. Svake godine skoro 20 miliona ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti, a tek sada počinjemo da shvatamo koliko mikrobi koji žive u nama utiču na taj rizik.

Od pitanja „Ko sve živi u našim crevima?“ do „Šta zapravo tamo rade?“

Većina ranijih studija bavila se samo identifikovanjem vrsta bakterija koje žive u crevima. Ali ovo novo istraživanje, objavljeno u časopisu mSystems, otišlo je korak dalje — pokazalo je šta te bakterije rade i kako utiču na zapaljenske procese, metabolizam i zdravlje srca.

Preporučujemo

Koristeći metagenomsko sekvenciranje - naprednu DNK tehnologiju - naučnici su analizirali mikrobiome ljudi sa i bez koronarne bolesti srca. Rezultati su bili fascinantni:

• Osobe sa koronoarnom bolešću srca (CAD) imale su manjak korisnih bakterija koje proizvode kratkolančane masne kiseline (SCFA), poput Faecalibacterium prausnitzii, poznatih po svom protivupalnom dejstvu.
• Istovremeno, primećena je povećana aktivnost puteva povezanih sa zapaljenjem i metaboličkom neravnotežom, uključujući i urea ciklus koji može pogoršati stanje srca.
• Zanimljivo, čak i bakterije koje se obično smatraju „dobrima“, kao što su Akkermansia muciniphila i F. prausnitzii, po njihovim nalazima izgleda da mogu promeniti svoju ulogu u zavisnosti od stanja organizma — u zdravom crevu deluju zaštitno, a u bolesnom mogu doprineti upali.

Kako je rekla autorka studije, dr Han-Na Kim, „Sada više ne posmatramo samo koje bakterije žive u crevima, već i šta one zapravo rade u smislu veze između srca i creva.“

U našem organizmu održava se delikatna ravnoteža

Rezultati ovog istraživanja još jednom su potvrdili koliko je svet naših mikroba složen. Pa tako na primer neke porodice bakterija, poput Lachnospiraceae, imaju i „dobre“ i „loše“ predstavnike — zbog čega ih naučnici nazivaju „Dr Džekil i Mr Hajd naših creva“.

Veliko pitanje koje ostaje da se dalje još detaljnije istraži je: Koji sojevi bakterija su naši saveznici, a koji - neprijatelji? Ono što već znamo sa sigurnošću je da naš mikrobiom nije pasivan — on aktivno učestvuje u tome kako naše arterije stare, kako funkcioniše naš metabolizam i kako se zapaljenski procesi šire kroz telo.

Dobra vest: Svet bakterija u crevima možemo oblikovati

Najlepši deo ove priče je to što naš mikrobiom nije nepromenljiv - on reaguje na ono što jedemo i kako živimo. Ishrana bogata biljnim vlaknima, povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i fermentisanom hranom podstiče rast bakterija koje štite i naše srce. Te dobre bakterije proizvode kratkolančane masne kiseline (SCFA) koje smanjuju upale, poboljšavaju regulaciju šećera u krvi i snižavaju nivo holesterola.

Na drugoj strani, ishrana bogata životinjskim mastima, prerađenim mesom i šećerom hrani bakterije koje podstiču zapaljenje i stvaraju štetne supstance poput TMAO, koje su snažno povezane sa bolestima srca.

Budućnost prevencije bolesti srca

Dr Kim i njen tim veruju da će u budućnosti lekari moći da koriste podatke o mikrobiomu za personalizovanu prevenciju srčanih bolesti - od testiranja stolice do precizno osmišljenih nutritivnih planova koji vraćaju ravnotežu dobrih bakterija. „Prevencija je najperspektivniji front u smanjenju globalnog opterećenja srčanim bolestima,“ naglasila je ona.

A do tada, najbolji alat za prevenciju već imamo — na svom tanjiru. Svaki obrok koji pojedemo šalje poruku - koja može ili da umiri telo i zaštiti arterije, ili da pokrene upalu i bolest. Kada biramo biljke, ne hranimo samo sebe - već i milione mikroskopskih saveznika koji svakog dana rade za naše zdravlje.