Ishrana bogata prerađenim namirnicama i zasićenim mastima ubrzava starenje mozga: Evo rezultata nove studije

Ishrana dugoročno oblikuje ne samo telo, već i mozak. Novi dokazi ukazuju da ono što jedemo može ubrzati ili usporiti biološko starenje mozga, posebno kod starijih osoba. Istraživanja pokazuju da proinflamatorna hrana, bogata prerađenim namirnicama i zasićenim mastima, može doprineti da mozak izgleda starije nego što zapravo jeste.

Preporučujemo

Veza između upale i mozga

Hronična upala u telu sve više se prepoznaje kao faktor rizika za različite bolesti, uključujući neurodegenerativne poremećaje i demenciju. Sa godinama, nivo inflamatornih markera u krvi prirodno raste, a višak ovih markera često se povezuje sa opadanjem kognitivnih funkcija. Ishrana je jedan od ključnih načina da se ovaj proces kontroliše.

Dijete poput zapadnjačke, bogate crvenim mesom, prerađenim proizvodima i punomasnim mlečnim proizvodima, poznate su po tome što podstiču inflamaciju. Suprotno tome, dijete bogate povrćem, voćem i celovitim žitaricama pomažu u njenom smanjenju. Dok je ranija istraživanja povezivala proinflamatornu ishranu sa problemima pamćenja i promenama u pojedinim delovima mozga, nova studija ukazuje na uticaj na celokupno starenje mozga.

Metodologija i rezulatati studije

Istraživači su koristili podatke iz UK Biobanke, uključujući više od 21.000 ispitanika između 40 i 70 godina. Svi učesnici nisu imali neurološke poremećaje na početku istraživanja. Procena ishrane vršena je upitnikom, koji je beležio dnevni unos hrane i pića tokom nekoliko godina, omogućavajući preciznije praćenje navika.

Na osnovu unosa 31 hranljive materije, izračunat je Dietary Inflammatory Index (DII) koji rangira ishranu od antiinflamatorne do proinflamatorne. Na primer, vlakna, omega-3 masne kiseline i određeni vitamini smanjuju upalu, dok zasićene masti i rafinisani ugljeni hidrati doprinose njenom rastu.

Nakon oko devet godina, učesnici su podvrgnuti MRI skeniranju mozga kako bi se procenila njegova biološka starost. Kod osoba sa proinflamatornom ishranom mozak je u proseku izgledao starije oko pola godine u poređenju sa onima koji su se hranili antiinflamatorno. Kod starijih od 60 godina efekat je bio jači, mozak je mogao izgledati skoro godinu dana starije.

Analize krvi su pokazale da inflamacija u telu objašnjava oko 8% veze između ishrane i starosti mozga. Ostatak uticaja verovatno dolazi iz drugih mehanizama, što sugeriše da hrana utiče na mozak i direktno i posredno. Genetski faktori nisu bitno menjali ovu povezanost, što znači da ishrana ostaje važna za sve, bez obzira na genetski rizik.

Šta ovo znači za svakodnevnu ishranu

Studija potvrđuje da antiinflamatorna ishrana, slična Mediteranskoj ili MIND dijeti, može podržati zdravlje mozga. To podrazumeva veći unos biljnih namirnica bogatih polifenolima, zdravim mastima i vlaknima, dok se istovremeno ograničava crveno i prerađeno meso, duboko pržena i ultra-prerađena hrana.

Biranje hrane koja smanjuje upalu može biti praktična strategija za očuvanje mozga i usporavanje njegovog starenja. Iako su potrebna dodatna istraživanja i kliničke studije da bi se potvrdila uzročnost, trenutno dostupni podaci jasno ukazuju da ono što jedemo može imati dugoročni uticaj na zdravlje mozga.