Da li zeleni ili crveni kupus više koristi vašem telu? Razlike nisu samo u boji, već i u moćnim nutrijentima

Kupus je povrće koje se koristi u brojnim kuhinjama sveta - od kineske i mediteranske do francuske i nemačke, a i u našoj kuhinji je posebno važan. Naziv „kupus“ potiče od francuske reči caboche, što znači „glava“. Iako postoji mnogo vrsta kupusa i načina da se pripremi, najveća razlika između crvenog i zelenog kupusa ogleda se u nutritivnim vrednostima i ukusu.

Nutritivne razlike između crvenog i zelenog kupusa

Boja povrća često nam otkriva kakve hranljive materije sadrži, a stručnjaci ističu da je važno jesti što šarenije povrće i voće zbog različitih nutrijenata koje donose.

Crveni kupus, sa svojim intenzivnim ljubičastim tonovima, ima znatno više beta-karotena - jedinjenja koje se u telu pretvara u vitamin A. Vitamin A je neophodan za zdravlje očiju jer pomaže u održavanju vlažnosti i pravilnom funkcionisanju rožnjače, kao i u prilagođavanju vida na različite nivoe svetlosti. U crvenom kupusu ima oko 993 jedinice vitamina A, što predstavlja 20% dnevne preporučene vrednosti, dok zeleni kupus ima svega 87,2 jedinice, odnosno manje od 1%. Pored toga, crveni kupus sadrži više vitamina E i C u odnosu na zeleni. Folat, važan za proizvodnju i očuvanje ćelija, crveni kupus ima u količini od 38,2 jedinica, a zeleni samo 16.

Poseban nutritivni „plus“ crvenom kupusu donose omega-3 i omega-6 masne kiseline, koje su esencijalne jer ih telo ne može samo proizvesti.

S druge strane, zeleni kupus nadmašuje crveni u sadržaju vitamina K. Ima oko 67,6 jedinica vitamina K u odnosu na 34 jedinice u crvenom kupusu što je gotovo duplo. On takođe obiluje i drugim vitaminima i nutrijentima, nešto manje nego crveni.

Da li je bolje jesti svež ili kuvan kupus

Jedno istraživanje ispitalo je kako različite metode kuvanja kod kuće utiču na nutritivne vrednosti, u ovom slučaju - crvenog kupusa. Sve metode su značajno smanjile sadržaj antocijanina i ukupnih glukozinolata u poređenju sa svežim kupusom. Ipak, parenje je pokazalo najbolje rezultate u očuvanju vitamina C i antioksidativne aktivnosti, dok su prženje i kuvanje u vodi doveli do velikih gubitaka ukupnih fenolnih jedinjenja, vitamina C, antioksidativne aktivnosti i šećera. Najviše hranljivih materija zadržava se u sirovom kupusu, poput onog u salatama, ali s obzirom na navike raznih kuhinja, preporučuje se korišćenje što manje vode i kraće vreme kuvanja, naročito parenje, kako bi se očuvale zdravlju korisne supstance.

Ukus i kulinarska upotreba

Nutritivne razlike utiču i na ukus i teksturu. Crveni kupus ima izraženiji, pomalo pikantan i intenzivniji ukus, dok je zeleni blaži i slađi. Zbog ove slatkaste note, zeleni kupus je bolji izbor za sirove salate i jela gde je poželjna nežnija tekstura. Crveni kupus, osim što daje jarku boju jelima, sjajan je i kao slatko-kiseli prilog, koji može da oplemeni vizuelni doživljaj obroka.

Koju vrstu kupusa odabrati?

Ako vam je važnija boja i nutritivna vrednost, crveni kupus je odličan izbor zbog visokog sadržaja vitamina A, omega-3 masnih kiselina i jarkih nijansi koje mogu vizuelno oplemeniti jelo. Zeleni kupus je idealan za blaže, slađe ukuse, pogodan za sirove salate i kuvanje gde želite nežniju teksturu.

U svakom slučaju, bilo da birate zeleni ili crveni kupus, dobijate niskokalorično povrće bogato hranljivim materijama, koje može biti osnova mnogih ukusnih i zdravih jela.