Da li biste smeli da se kladite koji su proteini kvalitetniji – životinjski ili biljni?
U anketi sa ovakvim pitanjem većina bi odgovorila kao iz topa: “Životinjski proteini!“ Mnogi ljudi u ovo veruju iz jednog razloga...
Dugogodišnje površno i pogrešno informisanje ljudi o ovoj temi dovelo je do velike rasprostranjenosti zabluda o proteinima biljnog i životinjskog porekla. Većina ljudi bi na pitanje zašto misli da su životinjski proteini kvalitetniji, samuouvereno odgovorila da je razlog što su životinjski proteini "kompletni", a biljni nisu (osim nekoliko navodnih izuzetaka - soje i kinoe, na pr.). Nažalost pogrešno informisani ljudi prave pogrešne izbore, misleći pri tom da rade dobru stvar za svoje zdravlje
Zablude o nedostatku esencijalnih amino kiselina u biljkama
Podsećanja radi, amino kiseline su gradivni blokovi proteina. Ima ih 20, od čega je 9 esencijalnih, koje naš organizam ne može da sintetiše već ih moramo uneti hranom.
Koliko je rasprostranjena zabluda o „nekompletnosti“ biljnih proteina svedoči i naredna anegdota. Poznati profesor i naučnik iz oblasti istraživanja ljudske ishrane, dr Gardner sa Stenford Univerziteta, je tokom jednog predavanja o proteinima koje je održao nedavno na konferenciji nutricionista i dijetetičara u Americi, zamolio sve učesnike da između četiri ponuđene konstatacije izaberu onu za koju misle da je tačna:
- Nijedna biljka ne sadrži sve esencijalne amino kiseline
- Sve biljke sadrže neke esencijalne amino kiseline
- Neke biljke sadrže sve esencijalne amino kiseline
- Sve biljke sadrže sve esencijalne amino kiseline
Šokantno, niko nije dao tačan odgovor, a on se nalazi pod brojem 4. - sve biljke sadrže sve esencijalne amino kiseline. To što vi možda niste znali tačan odgovor nije čudno, koliko to što odgovor u većini ne znaju ni oni kojima je to struka.
Zvuči vam iznenađujuće? Pročitali ste mnogo puta da su životinjski proteini „kvalitetniji“, a da su biljni proteini „nekompletni“, pa iz tog razloga moramo da unosimo životinjske proizvode kako bi uneli sve esencijalne amino kiseline? Nemojte se osećati loše što ste bili ubeđeni u tačnost ovih tvrdnji, jer se one šire decenijama. Toliko se uporno ponavljaju da su uspele da ubede čak i ljude iz struke – lekare i nutricioniste.
Prikaz proporcija prisustva svih esencijalnih amino kiselina u namirnicama i biljnog i životinjskog porekla možete detaljnije pogledati na ovom grafikonu (koji je deo naučnog rada o optimizaciji količine proteina različitog porekla u ljudskoj ishrani u odnosu na zdravlje i uticaj na životnu okolinu). Na njemu se jasno vidi da ne samo da sve biljne namirnice sadrže sve esencijalne amino kiseline, već su i njihove proporcije vrlo slične onima kod životinjskih namirnica. Svega 3 esencijalne amino kiseline su u nekim biljkama prisutne u manjoj količini od optimalne, što bi bilo bitno samo kada biste jeli tu jednu namirnicu i ništa drugo (što je besmisleno).
Mit o važnosti izvora proteina
Pravac razmišljanja koji kaže da su životinjski proteini kvalitetniji, jer je proporcija esencijalniih amino kiselina u životinjama najsličnija proporciji u ljudskom telu, se među naučnicima danas smatra zastarelim. Čovek je, složićemo se, vrsta životinje. Pa naravno da smo po sastavu sličniji životinji nego špargli!
Međutim, suštinsko pitanje je: „Da li je to sa stanovišta porekla proteina koje unosimo uopšte bitno?“ Poznato je da naš organizam sve unete proteine razlaže prvo na amino kiseline. Sintezu proteina vrši spajanjem različitih amino kiselina u odgovarajućem redosledu. Profesor Gardner objašnjava da je u ovom procesu koji podseća na „sklapanje kockica“ našem telu potpuno svejedno odakle ovi gradivni blokovi dolaze – od svinje ili sočiva. Za normalno funkcionisanje organizma važno je da unesemo dovoljne količine esencijalnih amino kiselina, a ne to odakle one potiču.
Koji su proteini stvarno "kvalitetniji", a i zdraviji
Ovo je ključno pitanje i tu teško da ima dileme. Biljke su „majka svih proteina“, budući da je svaka esencijalna amino kiselina na planeti sintetisana u biljkama. Životinje biljojedi dobijaju sve amino kiseline isključivo iz biljne hrane. Čovek ishranom mesom i mlekom životinja dobija praktično amino kiseline iz biljaka „reciklirane“ kroz organizam životinje. To znači da mi, umesto da obezbedimo svom organizmu najčistije gorivo iz njegovog matičnog izvora (u paketu sa svim zdravim fito nutrijentima i njihovim benefitima), biramo recikliranu varijantu krajnje sumnjivog kvaliteta.
View this post on InstagramA post shared by Dr. Fuhrman, expert on nutrition and natural healing (@joelfuhrmanmd)
Pitanje koje nam prosto bode oči je - zašto to radimo?
Neki šaljivdžija će vickasto da dobaci: „Pa zato što su pljeskavice i kobasice ukusnije od brokolija!“ (Mada neko bi na to možda rekao: „Kako kome!“) Štaviše, na pitanje da li nam je kratkotrajno zadovoljenje čula ukusa važnije od zdravlja, mnogi će nažalost reći da. Većinom će ipak to biti oni koji (na sreću) još nisu upoznali bolest. A oni koji nažalost jesu, verovatno bi sve dali da nisu, uključujući tu i pljeskavice i kobasice.
Povezane vesti
Koliko je „umereno“ kada su zasićene masti u pitanju: Loše vesti, ali postoji i rešenje
Da li banane stvarno mogu da nas ubiju: Odakle potiče mit i ima li u njemu istine?
Oprez: Opasne zablude o koristima od holesterola u krvi koje šire čak i neki lekari
9 veličanstvenih: Najzdraviji način da unesemo kalcijum i izbegnemo mlečne proizvode
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
