Za zdraviju porodicu: 3 načina da navedete i najokorelije „mesoljupce“ da jedu više povrća

Ubediti druge ljude da naprave promene u ishrani može biti zaista veliki izazov. Naročito ako takve promene znače odustajanje od nekih vrsta hrane na koje smo navikli i koje volimo. Ovo vrlo dobro znaju svi oni koji su ikada pokušali da ubede prijatelje ili članove porodice da konzumacija mesa i drugih životinjskih proizvoda nije neophodna i da može biti štetna. Ne samo da ćete najčešće naići na otpor, već reakcija mogu biti vrlo defanzivne i burne, uključujući i izlive besa. Iskustva ljudi koji su prošli uspešno kroz ovu fazu i uspeli da uvedu pozitivne promene u ishranu u živote svojih najbližih, govore da je najbolji pristup onaj koji se može opisati onom narodnom „tiha voda breg roni“.

Drugim rečima, najbolje je da ne pravite oko toga veliku buku i mnogo priče, već da im promene uvedete malo po malo, tako da ih skoro i ne primete. Na taj način će, iskusivši najpre benefite i upoznajući se sa ukusima, kasnije biti mnogo otvoreniji za trajnije promene navika. Za početak je vrlo zgodno da probamo da razumemo problem koji treba da prevaziđemo, a to je zašto se ljudi toliko opiru promenama vezanim za ishranu…

Zašto su mnogi ljudi nepoverljvi kada treba da daju šansu biljnoj hrani?

Preferiramo ukuse na koje smo navikli – Uživanje u ukusu hrane nam je svima važno. Većina ljudi, naročito na našem podneblju, je odrasla uz ishranu baziranu u značajnoj meri na životinjskim namirnicama. Osim toga meso, a naročito kada je pečeno, ima poznati „umami“ ukus koji je prilično neodoljiv za naša nepca. Međutim, i biljna hrana pravilnom pripremom može da dobije umami šmek. Osim toga, naše čulo ukusa se može transformisati u roku od svega nekoliko nedelja zbog stalne regeneracije receptora ukusa na jeziku.

Mnogi ljudi gaje različite zablude o hrani biljnog porekla – Počevši od predubeđenja da će ostati gladni ako pojedu obrok bez mesa, preko bojazni da će im takva hrana biti neukusna, pa sve do zabrinutosti da neće uneti dovoljno proteina (zabluda koju nažalost često šire i ljudi iz medicinske struke). Najbolji kontraargument za ovakva ubeđenja je ukusno pripremljen plant based obrok. Osoba koja je imala prilike da uživa u sjajnoj plant based hrani biće otvorenija da čuje i ostale – naučne, zdravstvene i ekološke argumente u prilog ovom vidu ishrane. Za specijalno tvrdokorne pristalice teorije da „pravi muškarci“ moraju da jedu meso, predlažem da inicirate zajedničko gledanje dokumentarca „Game Changers“ i čuvene scene gde urolog testira sposobnost erekcije kod trojice momaka sportista nakon što su pojeli obrok sa mesom ili plant based obrok. Neću da „spojlujem“ ali rezultat eksperimenta bi ubedio i najmuževnije muškarce da ipak biljkama daju šansu…

Neki ljudi osećaju da bi odustajanjem od uobičajene ishrane okrenuli leđa svojoj kulturi ili porodičnoj tradiciji – „Kakav sam ja Italijan ako ne jedem ćufte u paradajz sosu?“ ili „Kako može Mađar da ne jede gulaš sa mesom?“ ili „Kakav bih ja bio Srbin da ne tamanim ćevape i sarmu?“. Ovakva zabrinutost je uobičajena, jer ljudi imaju potrebu da se osećaju delom zajednice, pa im je možete odagnati jedino ako im servirate stvarno odlične plant based verzije sarmi, gulaša ili ćevapa.

Na kraju tu je i prosto strah od nepoznatog – Kažu da je ključ za prevazilaženje ovog straha u tome da na ono što je nepoznato dodamo i dozu nečega što je poznato. Ovo bi značilo da je dobar pristup uvođenju više biljnih jela u vašu porodičnu kuhinju, priprema plant based verzija poznatih i omiljenih jela sa mesom, gde će novi sastojci biti uvedeni zajedno sa već poznatim ukusima i teksturama.

Strategije za uvođenje plant based hrane u porodičnu rutinu

Evo nekih zgodnih strategija koje možete primeniti da bez mnogo otpora uvedete više biljne hrane u ishranu svoje porodice:

1. Uvedite tematske plant based ručkove ili plant based dane u nedelji – Nekada se meso služilo samo u posebnim prilikama. Ovu praksu možete oživeti tako što ćete kreirati posebne prilike u kojima ćete pripremati isključivo plant based jela. U svetu je već poznata i često primenjivana praksa pod nazivom „Meatless Monday“, ili u prevodu – „Ponedeljak bez mesa“, koja podrazumeva da se ponedeljak izdvoji kao dan u kome će se jesti isključivo hrana bez mesa. Ponedeljak ovde nije samo nasumično odabran, jer istraživanja pokazuju da su ljudi raspoloženiji da značajne promene u svom životu uvode od ponedeljka („fresh start“ efekat).

2. Postupno uvođenje biljnih namirnica – Za početak možete se odlučiti da samo dodate nove biljne namirnice u poznata jela, zamenjujući životinjske namirnice delimično, a ne potpuno. Na primer kuvano sočivo (braon ili zeleno) može u sosovima ili punjenjima na bazi mlevenog mesa da delimično ili potpuno zameni meso. Blago izgnječene leblebije mogu potpuno ili delimično zameniti tunu u salatama. Kombinacija pečurki, oraha i crnog pasulja (uz odgovarajuće začine) može na zdrav način odlično zameniti mleveno meso u hamburgerima ili ćufticama. Trik je znači da kroz poznata jela „prošvercujete“ zdravije opcije.

3. Pripremite biljne namirnice tako da ukusom podsećaju na poznate „mesnate“ opcije – Postoje biljne namirnice koje vrlo uspešno mogu da oponašaju teksturu, ali i „umami“ ukus mesa: tofu i tempeh (proizvodi od zrna soje koji su potekli iz Istočne Azije, ali su stekli popularnost širom sveta), sočivo (odlično se snalazi kao glavni sastojak u kuvanim jelima, bolonjeze sosu, musakama, ćufticama, čiliju, ali i buritu i takosima), sejtan ili pšenično „meso“ (ima teksturu sličnu mesu, a poprima ukus jela ili marinade), razne vrste pečurki (odličan su dodatak jelima kako za „umami“ ukus tako i za mesnu teksturu). Osim toga, sve je lakše nabaviti i gotove plant based alternative mesnim proizvodima, koje su iz godine u godinu sve bolje i kvalitetnije (poželjno je ipak pri kupovini obratiti pažnju na sastav i birati što zdravije i manje prerađene opcije).