Da li je kelj zdraviji sirov ili kuvan: Šta kažu nauka i kako da izvučete maksimum iz njega?

Kelj je u poslednjih desetak godina postao prava nutricionistička zvezda, i to s razlogom. Ova lisnata zelena biljka obiluje vlaknima, vitaminima i antioksidansima, a često se svrstava među najzdravije namirnice koje možemo uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Međutim, jedno pitanje i dalje izaziva nedoumice: da li je kelj zdraviji kad se jede sirov ili termički obrađen?

Preporučujemo

Sirov kelj, nutritivna bomba sa jednom začkoljicom

U sirovom obliku, kelj je neverovatno bogat hranljivim materijama. Samo jedna šolja može da obezbedi gotovo celokupnu preporučenu dnevnu količinu vitamina K, kao i značajne količine vitamina C, A, vlakana i antioksidanasa.

Međutim, tu postoji i jedan izazov - ljudski organizam ne može uvek u potpunosti da iskoristi sve te hranljive materije. Razlog za to su čvrsti zidovi ćelija biljke koji ostaju netaknuti kada se kelj jede sirov, što otežava apsorpciju određenih nutrijenata. Neke od korisnih materija doslovno samo “prođu” kroz sistem.

Jedan od načina da se sirovi kelj učini lakšim za varenje je da se listovi lagano izmasiraju prstima, što pomaže u razbijanju vlakana i smanjenju njegove prirodne gorčine.

Kuvani kelj, lakši za stomak, ali sa gubitkom nutrijenata

Termička obrada kelja čini ga mekšim, prijatnijim za jelo i lakšim za varenje. Ipak, nije sve tako jednostavno - prilikom kuvanja, naročito kada se kelj dugo kuva ili kada se kuva u vodi koja se potom baca, deo antioksidanasa i vitamina (posebno C) se gubi, jer su osetljivi na toplotu i rastvorljivi u vodi.

Ipak, ne gubi se sve. Način pripreme ima veliku ulogu. Dok kuvanje u vodi može dovesti do značajnog gubitka nutrijenata, kuvanje na pari se pokazalo kao daleko bolja opcija. Ovim načinom zadržava se veći deo korisnih supstanci, a ujedno se kelj omekšava i postaje lakši za varenje.

Još jedna zanimljiva stvar vezana za termičku obradu kelja je smanjenje sadržaja oksalata, prirodnih jedinjenja koja mogu smanjiti apsorpciju kalcijuma i kod osetljivih osoba doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca. Iako kelj ima niži sadržaj oksalata u poređenju sa, recimo, spanaćem, lagano kuvanje može dodatno smanjiti njihovu količinu.

Koja opcija je bolja?

Nema univerzalnog odgovora. Nauka još uvek nije donela konačan sud o tome da li je sirov ili kuvan kelj “zdraviji”. Sirov kelj ima potencijal da pruži snažniji antioksidativni efekat i povezuje se sa smanjenim rizikom od određenih karcinoma, prema nekim istraživanjima. S druge strane, kuvan kelj je lakši za varenje, prijatniji za mnoge i može se konzumirati u većim količinama bez nelagodnosti.

Stručnjaci se slažu u jednoj stvari - nije toliko važno kako konzumiramo kelj, već da ga uopšte konzumiramo. Bilo da je u pitanju sirova salata od kelja, obareni listovi kao prilog, smuti ili potaž, najvažnije je da unosimo dovoljno povrća u svakodnevnu ishranu. Nažalost, većina ljudi i dalje ne ispunjava ni osnovne preporuke o dnevnom unosu povrća.