Oborili nas s nogu: Jedan restoran na Jadranu ima hranu kakvu nigde nećete naći

Poznato je nažalost da su restorani u turističkim zonama najčešće vrlo prosečni, a nekad i ispod proseka. Naime, trudeći se da ugode što široj turističkoj publici, restorani na ovakvim mestima obično služe sve vrste hrane koju misle da turisti vole. Otuda oni čuveni natpisi: "Grill, fish, pasta, pizza"

Za turistu koji voli svoj odmor na moru da prošara sa ponekom gastronomskom avanturom van uobičajenih "grill, fish, pasta, pizza" varijanti, nema baš mnogo opcija. Bolje rečeno - skoro da ih nema uopšte. Još gora je situacija ako je turista neko ko ne jede meso i ribu. Ups! U tom slučaju potraga za mestom za ukusan obrok često podseća na potragu žednog čoveka za vodom u pustinji. Ne pomaže ni što taj nesrećni turista potupno snizi svoje kriterijume - džabe. Opet ćorak!

Svetionik nasred mora ili oaza usred pustinje...

Konačno je bog pogledao i nas nesrećne uživaoce u čarima mora koji imamo potrebu da jedemo lepu i ukusnu hranu, a ne želimo da jedemo meso ili ribu. U Zadru smo pronašli najbolji veganski restoran na Jadranu, a vrlo verovatno i u celom regionu!

Restoran po imenu "Botanist" otvorili su pre dve godine četvorica rođene braće rodom iz okoline Zadra, koja imaju i vrlo zanimljivu ličnu priču koja je dovela do ovog neobičnog poduhvata. Ali o tome ćemo malo kasnije...

"Botanist" ima prijatan i vrlo nepretenciozan enterijer, kao i prelepu baštu u senovitom parku u blizini zadarske rive (bašta trenutno ne radi, jer se obavljaju radovi na rivi i u parku). Odlično i ljubazno osoblje, kao i jako lepa atmosfera u restoranu su još neki momenti koji su doprineli odličnom utisku. Ako potražite restoran na Google Maps zapanjićete se da ima ocenu 4.9 od skoro 4000 posetilaca, što je vrlo retko kada su restorani u pitanju.

A onda je stigla hrana!

Došli smo, naravno, gladni. Konobar Vanja iz Beograda, ljubazno nam objašnjava da trenutno imaju sužen meni, ali da ubrzo kreće sezona i stiže nova i još bogatija ponuda jela. Nama bogami i ovaj suženi meni izgleda odlično, čak nam se i više sviđa što izbor nije mnogo veliki, jer bi onda imali problem da se odlučimo. Svi opisi jela zvuče vrlo interesantno i primamljivo.

Za predjelo smo uživali u farinati od brašna leblebije i maslinovog ulja iskombinovanoj sa sotiranim šparglama i čeri paradajzom i u obrok salati od neverovatno sveže zelene salate, krastavca, čerija, dimljenih listića šargarepe uz dodatak homemade hrskavih plant based nagetsa i crnog susama, a sve u laganom domaćem ajoli sosu. Nažalost, na salatu smo tom brzinom navalili da nismo uspeli da je slikamo...

Prvo glavno jelo nas je prilično iznenadilo - file minjon sa prilogom od aromatizovanog krompira, luka, grilovane cvekle i bebi šargarepe na kremi od kukuruza. Nije nas šokirao ukusno pripremljen prilog od povrća, već šnicla na tanjiru koja izgleda bukvalno kao meso. Za nekoga ko meso nije okusio već 5 godina, ovo iskustvo je bilo vrlo neobično. Naime, ovaj file minjon je napravljen isključivo od biljnih sastojaka, ali ima izgled, teksturu (sve sa vlaknima koja se listaju), pa i ukus, neverovatno sličan mesu (bar onoliko koliko nam je taj ukus ostao u sećanju). Sve u svemu odlično zaokruženo jelo.

Drugo glavno jelo koje smo probali su zapečene njoke sa ćufticama, čeri paradajzom, mini prokeljom, bebi spanaćem i kalamata maslinama, a sve preliveno kremastim homemade pesto sosom od sezonskog bilja. Predivno jelo - bukvalno bašta na tanjiru, sa puno različitih ukusa i tesktura. I opet su se tu ušunjale ćuftice, koje kao da su od mesa, ali naravno da su i one plant based. Jeeee!

Vreme je za dezert

Za dezert smo odabrali tiramisu, jer je to nešto što još nismo probali u veganskoj varijanti. I nismo se razočarali. Naš konobar Vanja nam je doneo tirmisu i prelio ga pred nama toplim espresom. Moram da kažem da smo bili impresionirani  - blago, kremasto, puno ukusa uz fini kontrast natopljenog homemade biskvita (za koji su nam otkrili da ga spremaju uz pomoć akvafabe - tečnosti od kuvanja leblebija, kao zamene za jaje).

Priča u pozadini ovog neobičnog restorana

Moram da priznam da restoran "Botanist" pratim od njihovog otvaranja. Kada je otvoren pre dve godine, pročitala sam i zanimljivu priču o tome kako su se četiri brata Zadranina odlučila na ovaj poduhvat. Naime, jedan od njih (Vice) se odselio u Švedsku i tamo prestao da jede meso i prešao na vegansku ishranu. Ostala braća su ispričala da su ga, kao zakleti "mesožderi" ubili od zezanja kada se prvog leta vratio kući kao vegan.

Međutim, Vice je bio vrlo uporan i uverljiv, puno su razgovarali i prvi je, kako kažu, "podlegao" Lujo, pa je i on prestao da jede meso. Onda je i on počeo da utiče na ostalu braću za koju kaže da su kao i on ranije bili "tvrd orah".  Treći brat Duje rekao je da je u beskrajnim raspravama sa njima dvojicom uvek ostajao bez argumenata, a onda je i on poklekao. Istražio je sve činjenice i shvatio da je ishrana bez mesa bolja i u zdravstvenom, emotivnom, moralnom, ekološkom, pa i finansijskom smislu. Dodao je tada i da mu je neverovatna bila spoznaja da mu niko celog života nije rekao da se bez mesa može živeti i da je takav život mnogo kvalitetniji.

Moramo da čestitamo ovim neobičnim momcima i na ideji, ali i na hrabrosti, jer im je ona sigurno trebala da započnu ovakav poduhvat u sredini u kojoj se (kao i kod nas uostalom) smatra da hrana nije hrana ako u njoj nema mesa. Na sreću, imali su dobar osećaj da je tržište željno ovakve ponude, ali i dovoljno poslovnog talenta da na pravi način osmisle ponudu restorana. Naime, veganski restorani u regionu, kojih nema mnogo, najčešće baziraju svoju ponudu na jelima koja potiču iz azijskih kultura, a u "Botanistu" su se odlučili da naprave veganska jela  sa pravim dalmatinskim šmekom. I to se očigledno pokazalo kao dobitna kombinacija.