Veliki faktor rizika za rak dojke o kome se malo zna, a može se lako eliminisati

Naučna istraživanja i statistike su jasne – najmanje 80% (a možda i više) slučajeva raka dojke je moguće sprečiti. Svega do 10 % slučajeva uključuje specifične gene koji astronomski povećavaju rizik, a postoji i manji broj slučajeva koji je za nauku još uvek neobjašnjiv. Međutim, ogromna većina slučajeva se pripisuje faktorima stila života.

Veliki broj naučnih istraživanja pokazuje da je održavanje zdrave i optimalne telesne težine jedan od načina da značajno umanjite svoj rizik od raka dojke. Gojaznost, odnosno višak masnog tkiva je dokazano veliki faktor rizika kako za nastanak tako i za ishod raka dojke.

Procene su da je u oko 80% slučajeva raka dojke u pitanju tip osetljiv na dejstvo estrogena (stimulisan estrogenom). Ako estrogen u velikom broju slučajeva stimuliše rast i širenje raka dojke, a velika većina slučajeva raka dojke se javlja u perimenopauzi ili menopauzi, kada bi nivoi estrogena koje organizam žene proizvodi trebali da budu u velikom padu, onda je jasno da nešto drugo u organizmu nastavlja da stvara estrogen. To je upravo masno tkivo.

Naime, masne ćelije sadrže enzim aromatazu koji učestvuje u procesu pretvaranja hormona nadbubrežne žlezde u estrogen. Zbog ovog mehanizma žene koje imaju višak kilograma imaju povišene nivoe estrogena u krvi koji mogu značajno da uvećaju rizik od raka dojke i to proporcionalno - što veći višak kilograma to veći rizik.

Porast telesne težine od adolescencije do menopauze - koliko nam uvećava rizik od raka dojke?

Ako možete, prisetite se svoje težine iz srednje škole. A koliko ste sada teški? Većina je do perimenopauze ili menopauze dobila više kilograma. Koliko tačno? Ako ste u grupi koja je dobila do 3.5 kg vi ste „nulta grupa rizika“, odnosno nema promene rizika od raka dojke zbog težine. Ukoliko ste dobili na težini između 3.5 i 6.5 kg, samo zbog te činjenice ste uvećali svoj rizik za 25%. Ako ste pak dobili izmeđun 6.5 kg i 13 kg, vaš rizik je porastao za 60%, a iznad 13 kg porasta težine ste praktično duplirali svoj rizik od raka dojke (porast od 100%).

Ove zabrinjavajuće podatke je iznela američka doktorka Kristi Fank, specijalista za rak dojke i autor knjige „Dojke: Uputstvo za korišćenje – Vodič za žene kako da umanje rizik od raka dojke, izaberu najbolji put lečenja i optimizuju ishod“. Doktorka naglašava da u naučnoj zajednici i među istraživačima uopšte ne postoji sumnja u pogledu toga da višak telesne težine i gojaznost dovode do značajnog uvećanja rizika od raka dojke i lošijih ishoda lečenja kod obolelih žena.

Kako višak masnog tkiva utiče na stimulaciju ćelija raka?

Produkcija estrogena uz pomoć enzima aromataze iz masnog tkiva je prvi mehanizam uticaja gojaznosti na rak dojke. Drugi mehanizam uključuje uticaj leptina. Leptin je hormon koji takođe izlučuje masno tkivo i predstavlja signalni molekul koji bi mozgu trebalo da signalizira da imamo dovoljno uskladištene energije (to je jedan od hormona sitosti). Međutim, pronađeno je da leptin može da „razgovara“ sa onkogenima, inicirajući potencijalno njihovu aktivaciju ili deaktivaciju. Ovo je vrlo opasan mehanizam koji može da aktivira pro-upalne citokine i faktore rasta i dovede do inicijacije raka dojke.

Treći mehanizam uticaja masnog tkiva na rizik od raka dojke je sama činjenica da postojanje viška masnog tkiva dovodi do hroničnog zapaljenskog stanja u organizmu. Makrofage, ćelije našeg imunog sistema, kod gojaznih ljudi proizvode pro-upalne medijatore. Masne naslage su zapravo fabrike tih malih pro-upalnih „plamenčića“ što dovodi do hroničnog upalnog stanja u telu, a ono podstiče rast ćelija raka, širenje metastaza, kao i angiogenezu (stvaranje novih krvnih sudova) neophodnu za to širenje.

Hronično zapaljensko stanje organizma loše utiče na imuni odgovor, odnosno smanjuje naše prirodne odbrambene moći. Osim toga, u slučaju žena koje su već obolele, loše utiče na tok lečenja umanjujući efikasnost tretamana inhibitorima aromataze, hemoterapijom i radijacijom.

Zašto su za rak opasni i visoki nivoi insulina u krvi?

Naš indeks telesne mase (BMI) direktno je povezan sa nivoima insulina u cirkulaciji, odnosno što veći BMI, to su nam viši nivoi insulina u telu. Doktorka Fank objašnjava da insulin između ostalog direktno aktivira prethodno pomenutu aromatazu (enzim koji vrši konverziju u estrogen), pa na taj način on direktno podstiče stvaranje goriva za rak dojke, odnosno estrogena. Osim toga, insulin inhibira apoptozu (ćelijsku smrt), ali utiče i na stvaranje pogodnih uslova za angiogenezu, odnosno formiranje novih krvnih sudova neophodnih za širenje ćelija raka.

Poruka stručnjaka za rak dojke je jasna – smanjite svoju telesnu težinu da bi smanjili rizik

Kao ilustrativnu, dr Fank navodi studiju iz 2005. na preko 33.000 žena koje su praćene tokom 15 godina. U tom periodu blizu 2.000 njih je dobilo dijagnozu raka dojke. Kada je analizirana njihova promena težine pronađeno je sledeće:

• Niža učestalost raka dojke među ženama koje su tokom posmatranih 15 godina izgubile na telesnoj težini
• Žene koje su u perimenopauzi izgubile na težini su imale 64% manju pojavu raka dojke
• Žene koje su izgubile na težini kada su ušle u menopauzu su imale 52% manju pojavu raka dojke
• Žene koje su održale isti nivo telesne težine su imale 34% manji rizik od raka dojke

Ovo je samo jedna od studija koja je jasno pokazala da je dobro biti „gubitnik“, odnosno da se svaki gubitak kilograma preslikava u umanjeni rizik od raka dojke. Važno je napomenuti i da je za žene koje su nažalost već obolele od raka dojke važno da tokom tretmana ili nakon njega nikako ne uvećaju svoju telesnu težinu. Naime, po rečima dr Fank, istraživanje je pronašlo da uvećanje telesne težine od 5% dovodi do porasta rizika od povratka raka i smrti za čak 400%.