Rizici korišćenja napoznatijeg leka za mršavljenje na svetu: Poznati ga obožavaju, a evo šta radi telu i mozgu

U poslednje vreme često sam nailazila na priče o ljudima koji koriste lekove poput Ozempika za regulaciju telesne mase. S obzirom na to koliko brzo ovi medikamenti dobijaju na popularnosti, posebno među poznatim ličnostima, zapitali smo se kakve posledice mogu imati po zdravlje ako apetita gotovo i nema. Da li je moguće da, uprkos gubitku kilograma, telo počne da pati od nedostatka osnovnih hranljivih materija? Odgovor je, nažalost, da.

Šta je Ozempik?

Ozempik (aktivna supstanca: semaglutid) je lek koji pripada grupi GLP-1 agonista, a prvobitno je razvijen za lečenje osoba sa tip 2 dijabetesom. Njegovo dejstvo se zasniva na imitaciji hormona GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1), koji prirodno pomaže u regulaciji šećera u krvi tako što usporava pražnjenje želuca, povećava osećaj sitosti i stimuliše lučenje insulina kada je to potrebno.

Osim toga, semaglutid utiče i na moždane signale gladi, on „preplavljuje“ receptore u mozgu koji su zaduženi za apetit i menja način na koji neuroni komuniciraju s ostatkom tela. Rezultat? Mnogi korisnici prijavljuju iznenadni gubitak želje za masnom i slatkom hranom, što može olakšati donošenje zdravijih izbora u ishrani.

Rizik od malnutricije kod korisnika Ozempika

GLP-1 lekovi poput Ozempika sve su popularniji - istraživanja pokazuju da je oko jedan od osam Amerikanaca koristio ili koristi neki od ovih medikamenata. Popularnost je naročito vidljiva u Holivudu, gde su poznate ličnosti poput Megan Trejnor, Opra Vinfri i Vupi Goldberg otvoreno govorile o svom iskustvu.

Ipak, pored pohvala na račun efikasnosti, sve češće se upozorava na ozbiljne rizike. Pevač Robi Vilijams, na primer, otkrio je da mu je korišćenje sličnog leka izazvalo skorbut - bolest izazvanu nedostatkom vitamina C.

Klinički stručnjaci upozoravaju da kod pojedinih korisnika Ozempika može doći do toliko izraženog gubitka apetita da se razvije stanje neuhranjenosti. Pored smanjenog apetita, mnogi korisnici ovih lekova osećaju mučninu, povraćanje, proliv i stomačnu nelagodnost - sve to dodatno otežava održavanje uravnotežene ishrane.

Zašto je važno birati pravu hranu?

Iako je smanjenje količine unete hrane očekivano, stručnjaci upozoravaju da cilj nije da se prestane jesti, već da se jede kvalitetno - važno je birati namirnice koje obezbeđuju maksimalnu nutritivnu vrednost: nemasne proteine, povrće, voće i integralne žitarice poput kinoe, heljde i ječma.

Nutricionisti poput dr Roberta Gabaja iz Američkog udruženja za dijabetes preporučuju ishranu nalik mediteranskoj - bogatu voćem, povrćem i vlaknima kako bi se očuvalo zdravlje i sprečile nutritivne deficijencije. On savetuje i da se jede sporije i da se na pola obroka napravi pauza, kako bi se proverilo da li je osećaj sitosti već prisutan. Brzo unošenje hrane može dovesti do naglog osećaja prepunjenosti, posebno kada je želudac već usporen dejstvom leka.

Kako biljke mogu pomoći čak i posle prekida leka?

Nakon prestanka upotrebe GLP-1 lekova, mnogi se suočavaju sa tzv. "Ozempik rebound" efektom, odnosno vraćanjem kilograma. Međutim, određene biljke i namirnice poput ovsa, ječma, špargle, praziluka, belog luka, artičoka, jabuka i banana, mogu podržati prirodnu proizvodnju GLP-1 hormona u telu.

Ove namirnice hrane dobre bakterije u crevima, koje su povezane sa regulacijom apetita i metabolizma. Na taj način, ishrana bogata vlaknima i biljnim sastojcima može pomoći u održavanju rezultata i nakon prestanka terapije.

Namirnice koje bi trebalo biti prioritet:

• Tamno zeleno lisnato povrće
• Bobičasto voće
• Mahunarke poput pasulja i sočiva
• Orašasti plodovi i semenke
• Tofu, tempeh i biljni proteinski prahovi
• Biljna mleka

Ove namirnice su bogate vlaknima, proteinima, zdravim mastima i ključnim vitaminima i mineralima koji pomažu u očuvanju mišićne mase i ukupnog zdravlja.

Briga o ishrani je ključ

Bilo da koristite lekove za mršavljenje ili ne, briga o kvalitetu ishrane je osnova dugoročnog zdravlja. Ako primetite da vam se apetit značajno smanjio ili da teško unosite dovoljno hrane, važno je da se obratite lekaru ili dijetetičaru.