Zašto je brojanje kalorija najgori način za gubitak kilograma po rečima stručnjaka

Tim Spektor, genetski epidemiolog i ekspert za zdravlje mikrobioma, nedavno je u svojoj kolumni za britanski Telegraf objasnio zašto se protivi brojanju kalorija, kao načinu za gubitak kilograma. Naime, njegov naučni rad u domenu individualnih razlika u apsorbovanju sastojaka iz hrane i toga kako naš organizam na njih reaguje, prvo kroz proučavanje blizanaca, a zatim i uticaja različitog sastava našeg mikrobioma, garantuju da zna o čemu govori kada je ova problematika u pitanju. Poruka profesora Spektora je vrlo jasna kada je u pitanju brojanje kalorija u cilju mršavljenja: „Nemojte gubiti vreme i novac!“

On podseća da ovom metodom možda inicijalno možemo izgubiti na težini, ali pre ili kasnije skoro svi povrate izgubljene kilograme, ili što je još gore – dobiju i više. Koliko je ovo raširen problem govore i neverovatne statistike koje kažu da svake godine skoro 50% odraslih u razvijenom delu sveta bar jednom drži dijetu u pokušaju da izgubi višak težine (a mnogi i više puta).

Na prvi pogled, teorija oko gubitka težine putem brojanja kalorija deluje vrlo racionalno. Naime, izvesno je da ćemo gubiti kilograme ako unosimo manje kalorija nego što trošimo. I upravo ova jednostavnost i prosta logika ove metode objašnjavaju zašto je ona toliko dugo u fokusu i pored ogromnog procenta neuspeha. To što mnogi ljudi stvarno izgube neki broj kilograma, bar na početku dijete sa smanjenim unosom kalorija, upravo je ono što ih motiviše da posle svakog neuspeha iznova pokušavaju.

Svojevremeno se i poznati pisac Mark Tven našalio na ovu temu: „Izgubiti kilograme je lako – ja sam to uradio hiljadu puta“. Nažalost, većina koja nakon inicijalnog gubitka težine povrati kilograme za to krivi sebe – svoje slabosti, nedostatak snage volje,.. Međutim, profesor Spektor tvrdi da ne treba da krivimo sebe i da je sva krivica za neuspeh zapravo na metodi - brojanju kalorija.

Zašto brojanje kalorija na duži rok nije delotvorno za skidanje kilograma?

Spektor tvrdi da je prvo skoro nemoguće tačno prebrojati kalorije koje unosimo. Zašto?

1. Većina deklaracija na pakovanoj hrani ili na menijima restorana je vrlo nepouzdana, pa ljudi najčešće misle da unose mnogo manje kalorija nego što stvarno unose.
2. Broj kalorija koje unesemo se razlikuje od broja kalorija koje naše telo apsorbuje – ovo naročito važi za neprerađene biljne namirnice kao što su orašasti plodovi, semenke i mahunarke.
3. Različiti ljudi koji unose iste namirnice i istu količinu kalorija mogu iz toga apsorbovati različite količine energije – Čak iako uspemo dobro da izbrojimo kalorije ne možemo sa sigurnošću znati koliko će od toga naše telo apsorbovati, kako zbog individualnih razlika, tako i drugih faktora, pa čak i doba dana.

Foto: Shutterstock/

Profesor dalje objašnjava da je drugi veliki problem kod brojanja kalorija to što se na taj način ne uzima u obzir kvalitet hrane koja se unosi. Ako znamo da burger može imati isti broj kalorija kao ista količina avokada (u gramima), postaje jasnije da samo brojanje kalorija neće doneti benefite našem zdravlju.

Po rečima Spektora, posmatranje hrane kroz kalorije je, bez sumnje, najgori način gledanja na hranu. On naglašava da je nasuprot kalorijama, kvalitet hrane ono što dramatično utiče na to kako naše telo reaguje na ono što unesemo. Da bi ovo pojasnio on navodi važnu naučnu studiju u kojoj su učesnici podeljeni u dve grupe pratili dva različita plana ishrane. Prvi se sastojao od ultra prerađene hrane, a drugi je uključivao isključivo kuvane obroke pripremljene od celovitih (neprerađenih) sastojaka. Oba plana ishrane su sadržala istu količinu masti, proteina, ugljenih hidrata, vlakana, šećera i soli i istu količinu kalorija.

Obe grupe su podjednako uživale u obrocima, ali su pronađene značajne razlike u načinu na koji je njihovo telo na njih reagovalo. Naime, oni na obrocima sa ultra prerađenom hranom su jeli brže i tako konzumirali više kalorija – dodatnih 500 kcal ili oko 20% više od druge grupe. Posle samo dve nedelje imali su prosečno 1.8 kg viška težine u odnosu na grupu na kuvanim obrocima od pravih namirnica. Izgleda da što se nauke tiče nema sumnje šta se dešava sa našom figurom kada se hvatamo za pogrešnu hranu.

Foto: Shutterstock

Zašto smo nemoćni protiv osećaja gladi?

Glad je moćan prirodan signal koji je evoluirao kao mehanizam da nas natera da telu obezbedimo dovoljno energije. Iz tog razloga, kada telu uskraćujemo kalorije ono nepogrešivo pojačava hormonske signale koji pojačavaju i osećaj gladi. Spektor objašnjava da je nauka pronašla da kada ljudi jedu neprerađenu celovitu hranu imaju više nivoe hormona koji potiskuju apetit i niže nivoe onih koji pojačavaju osećaj gladi. Drugim rečima - izbor zdravije hrane direktno utiče na smanjenje osećaja gladi.

A tu je, po Spektorovim rečima, i naš metabolizam, koji se opire smanjenju unosa kalorija. Naime, što više smanjujemo unos kalorija to se njihova potrošnja više usporava. U međuvremenu signali gladi nas nateraju da povećamo unos, a onda naše telo počinje pojačano da skladišti masti misleći da treba da se pripremi na ponovnu glad. Spektor navodi da posle dve godine na dijeti sa kalorijskim deficitom, čak i među ljudima koji imaju kliničku podršku, skoro niko ne uspe da održi dostignuti gubitak kilograma. Nije ni čudo, jer su glad i naš metabolizam očigledno previše teški protivnici, koji zajedničkim snagama sabotiraju naš cilj.

foto Pixabay

Pomoć za lakši gubitak kilograma – šta izabrati za grickanje između obroka (užinu)?

Spektor zaključuje da da je bez sumnje trajni gubitak kilograma ekstremno težak poduhvat i da ne postoji jedinstveni i najefikasniji način koji će upaliti kod svakoga. Ipak, postoji pristup koji nam svakako može mnogo olakšati put ka željenoj težini, a to je, po njegovim rečima – da biramo sveže i neprerađene namirnice kad god možemo. Za početak, on smatra da ovu jednostavnu strategiju treba da primenimo na ono što grickamo između obroka kada ogladnimo. Ove užine čine prosečno oko 1/4 našeg dnevnog unosa kalorija, pa zdraviji izbori u ovim situacijama mogu napraviti veliku razliku na duži rok.

Po rečima Spektora, njegov tim istraživača je pronašao da čak i ljudi koji se hrane zdravo često biraju nezdrave grickalice između obroka. Po njihovim istraživanjima, oni koji su grickali užinu loših nutritivnih vrednosti prijavljivali su veći osećaj gladi tokom dana od onih koji su pribegavali zdravijm izborima za užinu. Osim toga, kod onih koji zdravije grickaju pronašli su i manju količinu sala na stomaku, nižu telesnu težinu, kao i niže nivoe masnoće i šećera u krvi.

Zato profesor Spektor završava sledećim jednostavnim savetom: „Ograničite i izbegavajte gotovu i pakovanu hranu i šejkove sa oznakama „niskokalorično“. Ignorišite i hranu sa oznakama „visok sadržaj proteina“ ili „dodati vitamini“, već umesto toga za užinu između obroka jedite više voća, orašastih plodova i semenki.“