Ovo omiljeno jelo može biti lagano za stomak, bez neprijatnih gasova: Par saveta za kuvanje pasulja

Pasulj je jedna od najčešćih namirnica u domaćoj kuhinji, kao deo svakodnevnih jela - čorbi, prebranaca, ponekih salata i variva. Ipak, i pored toga što je nutritivno izuzetno vredan, mnogi ga izbegavaju zbog neprijatnog osećaja nadimanja, gasova i težine u stomaku.

Dobra vest je da pasulj ne mora da bude „teška“ hrana. Uz pravilnu pripremu i nekoliko jednostavnih navika, moguće je redovno ga konzumirati bez digestivnih smetnji, a istovremeno iskoristiti sve njegove benefite.

Zašto pasulj izaziva nadimanje?

Pasulj sadrži oligosaharide, posebnu vrstu ugljenih hidrata, koje ljudski digestivni sistem ne može da razgradi. Oni netaknuti dospevaju do debelog creva, gde ih bakterije fermentišu, pri čemu nastaju gasovi poput vodonika, ugljen-dioksida i metana. Taj proces može dovesti do osećaja nadutosti, pritiska i nelagodnosti.

Pored toga, pasulj je bogat vlaknima i rezistentnim skrobom, koji usporavaju varenje. Iako su izuzetno korisni za zdravlje creva, kod osoba koje nisu navikle na veći unos vlakana mogu privremeno izazvati nadimanje.

Pravilno potapanje - ključni korak 

Jedan od najefikasnijih načina da se smanji nadimanje jeste potapanje suvog pasulja pre kuvanja. Tokom tog procesa deo problematičnih jedinjenja prelazi u vodu.

Najčešća praksa je potapanje preko noći, uz obavezno prosipanje te vode pre kuvanja. Alternativa je tzv. brzo potapanje - pasulj se kratko prokuva, ostavi da stoji oko sat vremena, a zatim se voda baca. U oba slučaja, važno je da se pasulj pre kuvanja dobro ispere.

Kod konzerviranog pasulja situacija je slična: ceđenje i ispiranje pod mlazom vode značajno smanjuje količinu oligosaharida i skroba koji mogu izazvati gasove.

Dovoljno vode uz obroke bogate vlaknima

Vlakna iz pasulja „rade svoj posao“ samo ako u organizmu ima dovoljno tečnosti. Bez adekvatnog unosa vode, vlakna mogu usporiti prolaz hrane kroz digestivni trakt, što dodatno povećava rizik od nadimanja i zatvora.

Zato je važno tokom dana piti dovoljno tečnosti, naročito kada se u ishranu uvode veće količine pasulja i drugih biljnih izvora vlakana.

Postepeno povećavanje količine pasulja u ishrani

Ako pasulj nije redovan deo jelovnika, nagle i velike porcije mogu opteretiti digestivni sistem. Mnogo bolji pristup je postepeno povećavanje količine, počevši od manjih porcija, raspoređenih u više obroka.

Kombinovanje pasulja sa drugim namirnicama, poput povrća ili integralnih žitarica, takođe može olakšati varenje i smanjiti osećaj težine.

Začini i enzimi kao saveznici varenja

Određeni enzimi, poput alfa-galaktozidaze, pomažu u razgradnji složenih ugljenih hidrata iz pasulja pre nego što stignu do debelog creva.

Pored toga, tradicionalni začini koji se često koriste u domaćoj kuhinji imaju i praktičnu ulogu: kim, komorač, nana, kurkuma i đumbir poznati su po tome što mogu ublažiti gasove i podržati digestivni proces.

Dobro kuvanje nije stvar ukusa, već zdravlja

Nedovoljno kuvan pasulj može zadržati lektine, jedinjenja koja mogu izazvati jake digestivne smetnje, uključujući mučninu, dijareju i nadimanje. Pasulj treba kuvati dok ne omekša u potpunosti, toliko da se lako može zgnječiti viljuškom.

Poštovanje vremena kuvanja za svaku sortu pasulja nije samo kulinarski savet, već važan korak za bezbednu i prijatnu konzumaciju.

Zašto treba jesti pasulj redovno?

• Uprkos reputaciji „teške hrane“, pasulj ima izuzetno povoljan efekat na zdravlje:
• Hrani dobre bakterije u crevima, zahvaljujući rastvorljivim vlaknima i rezistentnom skrobu
• Pomaže u snižavanju lošeg (LDL) holesterola i stabilizaciji šećera u krvi
• Podržava zdravlje srca, regulaciju telesne težine i smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2
• Obezbeđuje važne nutrijente poput gvožđa, folata, magnezijuma, kalijuma i biljnih proteina

Pasulj je duboko ukorenjen u domaćoj tradiciji i s razlogom ima važno mesto u biljnoj ishrani. Nadimanje koje se ponekad javlja nije znak da ga treba izbaciti, već da mu treba pristupiti na pravi način.