Da li zeleni čaj i beli luk zaista mogu uticati na naše gene i produžiti životni vek? Evo šta kaže nauka

Može li ishrana uticati na način na koji starimo, ne samo spolja, već i duboko u našim ćelijama? Novije istraživanje donosi fascinantne uvide u to kako određene namirnice mogu usporiti biološko starenje, pa čak i „pomeriti kazaljku unazad“. I dok se mnogi okreću suplementima u potrazi za eliksirom mladosti, nauka sve više ukazuje na to da se deo rešenja možda već nalazi u našoj kuhinji.

Namirnice kao što su kurkuma, beli luk, bobičasto voće, ruzmarin i zeleni čaj, koje su prisutne u mnogim tradicionalnim kuhinjama i prirodnoj medicini, sada dobijaju i ozbiljnu naučnu potvrdu. U fokusu je njihova sposobnost da utiču na epigenetske procese - mehanizme koji regulišu kako naši geni funkcionišu tokom vremena.

Šta su metil-adaptogeni i kako utiču na DNK?

Istraživanje objavljeno u časopisu Aging fokusiralo se na grupu muškaraca starosti između 50 i 72 godine, koji su osam nedelja konzumirali obroke bogate tzv. metil-adaptogenima. Ova grupa biljnih jedinjenja podržava procese metilacije DNK - biološkog mehanizma koji reguliše kako se geni „uključuju“ i „isključuju“. Tokom starenja, metilacija se smanjuje, a to može doprineti raznim degenerativnim procesima.

Korišćenjem epigenetskog sata poznatog kao Horvatov model, naučnici su otkrili da su učesnici studije u proseku smanjili svoju biološku starost za skoro godinu dana, i to za samo dva meseca. Zanimljivo je da se efekat nije mogao objasniti gubitkom telesne mase - ključna razlika bila je upravo u sastavu ishrane.

Polifenoli i zaštita telomera

Biljna hrana korišćena u studiji bogata je polifenolima - bioaktivnim jedinjenjima koja deluju daleko šire od običnih antioksidansa. Kurkumin iz kurkume, EGCG iz zelenog čaja i antocijanini iz bobičastog voća pokazuju sposobnost da podrže stabilnost telomera, zaštitnih struktura na krajevima DNK koje usporavaju ćelijsko starenje.

Ova jedinjenja takođe mogu pomoći u očuvanju pravilne metilacije, odnosno u očuvanju „uputstava“ koja DNK šalje ćelijama o tome kako da funkcionišu.

Prava hrana, a ne suplementi

Važno je istaći da učesnici nisu koristili dodatke ishrani, već su konzumirali običnu, prirodnu hranu baziranu na biljnim izvorima. Obroci su uključivali začine i biljne sastojke koji su lako dostupni i uobičajeni u mnogim domaćinstvima.

Ovakav pristup može biti jednostavan način da se svakodnevna ishrana unapredi bez velikih promena - na primer, dodavanjem kurkume u supe, zelenog čaja u dnevnu rutinu ili svežeg ruzmarina prilikom pripreme jela.

Šta dalje?

Iako su rezultati do sada ispitani samo kod starijih muškaraca, otvaraju se brojna pitanja o mogućim efektima i kod drugih populacija, uključujući žene i mlađe osobe. Međutim, ovi nalazi se nadovezuju na prethodne studije koje povezuju biljnu ishranu s boljim zdravljem srca, kognitivnim funkcijama i dugovečnošću.

Hrana koju svakodnevno jedemo ima moć da utiče na naše ćelije, gene i brzinu biološkog starenja. Uvođenjem više biljnih sastojaka bogatih polifenolima možemo napraviti jednostavan, ali značajan korak ka zdravijem i sporijem starenju, bez potrebe za drastičnim promenama.