Danska na čelu tranzicije: Prva uvodi poreze na karbonske emisije za poljoprivredu

Prema proračunima, najmanje trećina globalnih emisija gasova staklene bašte potiče od proizvodnje hrane. Na UN samitu o klimi 159 zemalja se obavezalo da uključi i hranu i poljoprivredu u svoje nacionalne akcione planove za ublažavanje klimatskih promena. Jedna zemlja je napravila prvi i istorijski korak u tom pravcu…

Radi ostvarenja svojih ciljeva o smanjenu emisije gasova staklene bašte za 70% (u odnosu na nivoe iz 1990.) do 2030. godine, Danska je upravo usaglasila uvođenje poreza na karbonske emisije za poljoprivredu. Zakon koji će formalno biti potvrđen tokom avgusta, je prvi ove vrste u svetu. Do sporazuma o uvođenju poljoprivrednih poreza se došlo nakon dugih pregovora između vlade, organizacija poljoprivrednika, trgovinskih organizacija, organizacija za zaštitu prirode i drugih zainteresovanih strana. Novi porezi će početi da se primenjuju od 2030., kada će farmeri biti u obavezi da plaćaju 16 eura po toni CO2 ekvivalenta svoje poljoprivredne proizvodnje. Ovaj iznos će se od 2035. povećati na 40 eura po toni CO2.

Predsednik „Društva očuvanje prirode Danske“ je povodom usaglašavanja ovog zakona rekao da je to istorijski kompromis koji će osigurati Danskoj više površina pod šumama i močvarama, kao i više zaštićenih prirodnih rezervata. Danska je tako postala svetao primer da je uprkos postojanju velikih razlika među interesima učesnika diskusije moguće doći do kompromisa.

Svet više ne sme da ignoriše emisije gasova staklene bašte od strane poljoprivrede

Klimatski stručnjaci upozoravaju da ne možemo više sebi da priuštimo da ignorišemo globalne emisije od poljoprivrednog sektora. Činjenica je da ljudska populacija mora da se prehrani, ali je takođe činjenica i da trenutni način ishrane i sistem proizvodnje hrane imaju jako visoku cenu u vidu karbonskih emisija i degradacije tla i prirode. Korak ka rešenju je da ljudi moraju da promene svoju ishranu u pravcu one koja će imati manju klimatsku cenu, a to je ishrana sa više biljaka, a manje životinjskih namirnica.

Kako ljudi, a naročito industrija hrane ne žele da se menjaju samo zato što im to kaže nauka, Danska je pribegla jedinom mogućem rešenju, a to je – da ih udari po džepu. Plaćanje većih poreza na proizvodnju koja generiše veće emisije dovešće do toga da njeni proizvodi budu skuplji na tržištu. Potrošači će biti primorani da menjaju svoje prehrambene navike, a industrija hrane će biti primorana da se restruktruira.

Danski plan podrazumeva i da će se novac prikupljen od poreza na karbonske emisije u poljoprivredi koristiti za finansiranje tranzicije poljoprivrednog sektora ka održivijim kulturama. Uz odgovarajuću podršku naučnih istraživanja i razvoja, prikupljeni fondovi bi trebalo da pokrenu talas inovacija u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Poljoprivrednici koji budu gajili kulture koje mogu da doprinesu vezivanju viška CO2 iz atmosfere u tlo biće nagrađeni finansijskim podsticajima po novom danskom zakonu. Vlada planira da upotrebi i deo prikupljenih sredstava za otkupljivanje zemljišta i njegovo pošumljavanje, odnosno vraćanje prirodi.

Danska je i prva država sa nacionalnom strategijom o plant based tranziciji

Danska je od prošle godine postala i prva zemlja koja je donela nacionalnu strategiju o tranziciji ka sistemu proizvodnje hrane orijentisanim ka biljnoj hrani. U njoj je i ambiciozan plan da se Danska pretvori u lidera na polju izvoza plant based proizvoda. Baveći se celim lancem vrednosti, od proizvođača do potrošača, u strategiji su naveli i da je neophodno da se kuvari obuče da pripremaju više plant based jela, kao i da se radi na edukaciji stanovništva o potrebi konzumiranja više biljne hrane. Vlada se strategijom obavezala i da podstakne naučna istraživanja i inovacije kako bi pomogli danskim kompanijama da postanu lideri u proizvodnji plant based proizvoda.

Danska je inače već investirala skoro 200 miliona eura u plant based sektor u 2021. godini, a ambicioznim planovima u ovom sektoru planirano je da to državi donese 1,8 milijardi eura i stvori preko 27.000 novih radnih mesta. Vlada se nada i da bi, ako je sudeći po nalazima studije Univerziteta u Kopenhagenu, forsiranjem biljne hrane mogli da uštede i oko 1 milijarde eura u zdravstvenim troškovima (ljudi manje oboljevaju od hroničnih bolesti kada konzumiraju manje životinjskih namirnica, a više biljne hrane).

Ministar finansija Danske je postizanje sporazuma oko poreza na poljoprivredne emisije CO2 nazvao istorijskim kako za klimatske ciljeve, tako i za prirodu i poljoprivredu Danske. On je rekao da je sporazum koji su postigli sa svim sektorima takav da će imati najnižu cenu za društvo u celini i da pokazuje da je ambiciozna zelena tranzicija moguća.