Kakva hrana se služi u bolnicama: Jedna bolnica odlučila da služi zdravlje na tanjiru

Bolnice su mesta gde ljudi odlaze da ozdrave, da se oporave i povrate zdravlje. Pa ipak, širom sveta mnoge bolnice i dalje uobičajeno služe bolesnicima obroke koji sadrže sastojke za koje je nauka dokazala da doprinose pojavi hroničnih bolesti – prerađeno meso, rafinisane ugljene hidrate, zasićene masti, slatke užine, itd… Čini se potpuno nelogičnim da se ova kontradikcija nastavlja, a da niko iz državnih zdravstvenih sistema ne reaguje.

Ipak, jedna bolnica, prva na svetu, je odlučila da iz korena promeni ovu nelogičnu praksu. U pitanju je prva veganska bolnica, koja se, verovali ili ne, nalazi - u Bejrutu u Libanu.

Preporučujemo

Bolnica „Hayek“: Hrabar preokret u interesu pacijenata

U martu 2021. godine bolnica „Hayek“ u Bejrutu postala je prva bolnica na svetu sa potpuno veganskom hranom. Ova privatna bolnica, postoji inače još od 1970. godine. Od pre 4 godine, direktor i rukovodstvo su odlučili da bolnica napravi radikalni zaokret i da ukloni sve životinjske proizvode sa menija koji se služi – kako za pacijente tako i za osoblje.

A umesto toga? Bolnička kuhinja služi plant based verzije tradicionalnih libanskih jela, kao i plant based burgere i kroasane. Direktor Hayek vrlo jednostavno objašnjava zašto se njegova bolnica odlučila za ovu veliku promenu. Na prvom mestu je zabrinutost oko činjenice da je Svetska Zdravstvena Organizacija na osnovu obilja naučnih dokaza klasifikovala prerađeno meso u Grupu 1 karcinogena, gde se nalazi i duvan. Po njemu, služenje mesnih prerađevina bolesnicima je kao da uzmete i delite cigarete pacijentima na onkološkom odeljenju. Pored toga, crveno meso je u istoj klasifikaciji svrstano u Grupu 2a – najverovatnije kancerogenih supstanci za ljude.

Služiti takvu hranu u bolnici, po mišljenju direktora Hayeka, je potpuno neprihvatljivo. Naučni konsenzus oko toga koje su vrste hrane povezane sa hroničnim bolestima nesumnjivo postoji. Sa druge strane, konsenzus postoji i oko toga da je preovlađujuće ili potpuno biljna hrana (plant based) povezana sa najvećim benefitima za zdravlje. Zato je šokantno čuti od direktora ove bolnice ko je pružao najveći otpor uvođenju ove promene u obroke. Između pacijenata, sestara i doktora, najveći otpor pružali su, verovali ili ne – doktori!

A kako izgleda šira slika: Kada bolnička hrana otežava izlečenje

Ono što se dešava u pomenutoj libanskoj bolnici pokreće šire pitanje: zašto toliko mnogo bolnica širom sveta i dalje služe hranu koja doprinosi samim bolestima koje pokušavaju da leče? Opšte je poznato da ishrana sa puno rafinisanih ugljenih hidrata, zasićenih životinjskih masti, prerađenog mesa i mlečnih proizvoda je povezano sa uvećanim rizicima od:

• Kardiovaskularnih bolesti
• Dijabetesa tip 2
• Visokog pritiska
• Nekih vrsta raka
• Upalnih procesa i oslabljenog imuniteta

Pa ipak pomenute vrste hrane i dalje ostaju u ponudi bolničkih restorana. Viršle ili slanina za doručak. Jelo sa pavlakom i piletinom za ručak. Dezerti sa šećerom. To su obroci koji ne samo da su nutritivno siromašni već su aktivno štetni – naročito za pacijente sa metaboličkim ili kardiovaskularnim bolestima.

Ovakva praksa reflektuje ogroman jaz koji očigledno postoji između saznanja nutritivne nauke i onoga što se primenjuje u kliničkoj praksi.

Jedan dobar primer modela promene – javne bolnice u Njujorku

Na sreću pojavljuju se prvi koraci u dobrom pravcu. Jedan od najboljih primera stiže iz Njujorka, gde je gradonačelnik Erik Adams ličnu zdravstvenu krizu pretvorio u reformu javnog zdravstvenog sistema. Nakon što mu je postavljena dijagnoza dijabetesa tipa 2 i ozbiljno oslabljen vid, Adams je uspeo da dramatično preokrene svoje zdravstveno stanje prelaskom na celovitu plant based ishranu. I to je transformisalo ne samo njegovo zdravlje, već i njegovu političku misiju na čelu velikog grada.

Od 2022. godine javne bolnice u Njujorku počele su da služe plant based obroke kao „difolt“. To znači da pacijenti i dalje imaju opciju da izaberu obroke sa mesom ili mlečnim proizvodima, ako tako žele. Međutim, većina ne želi. Rezultati pokazuju da preko 60% pacijenata nastavi da uzima plant based obroke iako većina njih nisu ni vegani ni vegetarijanci. Javni zdravstveni sistem je ovako ujedno uštedeo i dosta novca, jer su biljni obroci jeftiniji, a pacijenti su vrlo zadovoljni raznovrsnošću plant based opcija.

Doktori ne treba da se suprotstavljaju onome što nauka podržava

Iskustvo veganske bolnice Hayek sa početka teksta je da je najveći otpor plant based hrani na bolničkom meniju stizao od - doktora. Kako je to moguće, kada nauka podržava prednosti ovakve ishrane za zdravlje? Nažalost, doktori tokom medicinskih studija ne uče dovoljno o ishrani. Nauče da dijagnostifikuju bolesti i da ih leče lekovima, ali ne uče kako da spreče ili preokrenu tok bolesti pomoću ishrane.

A doktori su, kao i ostali ljudi, podložni širim kulturnim normama, pa u sredinama gde je upotreba mesa i mlečnih proizvoda duboko ukorenjena u kulinarskom indentitetu – plant based ishrana se često doživaljava kao pretnja.

Jedno je sigurno – ako želimo zdravstvene sisteme koji zaista promovišu zdravlje – to mora da se promeni. Doktori imaju ogroman uticaj – na pacijente, zdravstvenu politiku, ali i na javnost. Oni treba da budu lideri pozitivnih promena, kada je u pitanju prevencija i lečenje ishranom, a ne prepreka. Ono što je uradio Bejrut ili Njujork, mogu i druge bolnice, a nadamo se da će se to u interesu pacijenata dogoditi što pre.