Hronični stres remeti ravnotežu hormona i pamćenje: Biljna ishrana može pomoći da se povrati balans

Stres je postao praktično svakodnevni saputnik - užurban način života, nametnut pritisak okoline, kratki rokovi, obaveze koje se gomilaju, brige koje ne daju mira. Dok je povremeni normalan i može čak biti motivišući, stalno prisutan stres polako uništava ravnotežu u telu. Dugotrajni stres nije samo neprijatan osećaj, on ima stvarne fiziološke posledice, naročito na mozak.

Preporučujemo

Hormoni stresa, a pre svega kortizol, imaju ključnu ulogu u regulaciji reakcija na pritisak i održavanju normalnog funkcionisanja mozga. Umeren nivo kortizola je zdrav i čak koristan, ali kada je nivo hronično visok, dolazi do problema: povećava se rizik od neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmer i Parkinsonova bolest, rizik od depresije, a ponekad i problema sa pamćenjem i koncentracijom. Sa druge strane, prenizak kortizol, koji može biti posledica bolesti nadbubrežnih žlezda ili hipofize, vodi do umora, problema sa pamćenjem i kognitivnim padom.

Visok stres takođe menja prirodni ritam hormona i može oštetiti delove mozga koji su odgovorni za učenje, emocije i pamćenje. Uz to, može doprineti povišenom krvnom pritisku, što dodatno utiče na koncentraciju i sposobnost donošenja složenih odluka.

Srećom, mozak je prilagodljiv. Rano prepoznavanje stresa i njegovo kontrolisanje kroz dugoročne navike (dovoljno sna, fizička aktivnost, praktikovanje mindfulness tehnika i kvalitetne društvene veze) može pomoći da se ravnoteža vrati i očuva kognitivno zdravlje. Čak i meditacija od samo 13 minuta dnevno tokom nekoliko nedelja pokazuje pozitivne efekte na pamćenje, nivo umora i anksioznost. Pored toga, tu je naravno i ishrana.

Biljna ishrana i „hrana za nerve“

Jedan od načina da podržimo mozak i nervni sistem je ishrana. Biljni obroci i grickalice mogu biti izuzetno moćni saveznici u smanjenju stresa. Namirnice bogate magnezijumom, B vitaminima i omega-3 masnim kiselinama pomažu u smirivanju nervnog sistema, jačanju koncentracije i otpornosti na stres.

• Orašasti plodovi i semenke (badem, orah, bundeva, čija, lan) bogati su magnezijumom i omega-3 masnim kiselinama.
• Suvo voće (urme, kajsije) pruža energiju i B vitamine koji pomažu u balansiranju nervnog sistema.
• Crna čokolada sadrži antioksidanse koji smanjuju kortizol i poboljšavaju raspoloženje.
• Energetske kuglice i proteinske pločice sa orašastim plodovima i semenkama idealne su za brzinski „boost“ energije i smirenje između obroka.
• Neke biljke i začini, poput ašvagande, tulsi, ginsenga, kurkume i cimeta, dodatno mogu da pomoći telu da se lakše adaptira na stres.

Spavanje kao ključni saveznik

Kvalitetan san je možda i najvažniji faktor u regulaciji stresa. Biljna ishrana može podržati san - hrana bogata triptofanom (tofu, bundeva, semenke), magnezijumom i ugljenim hidratima pomaže telu da proizvodi melatonin i lakše uđe u fazu dubokog, oporavnog sna. Lagani obroci, biljni čajevi (kamilica, lavanda, matičnjak) i opuštajući večernji rituali dodatno doprinose smanjenju kortizola i boljoj regeneraciji mozga i tela.

Hronični stres utiče na mozak, pamćenje i raspoloženje, ali promene u životnom stilu i ishrani mogu ublažiti njegove posledice. Biljna ishrana, bogata magnezijumom, omega-3 masnim kiselinama i B vitaminima, zajedno sa pravilnim snom, fizičkom aktivnošću i tehnikama opuštanja, može značajno pomoći u održavanju zdravog nervnog sistema i boljem emocionalnom balansu. Briga o sebi kroz ove navike nije luksuz, to je zaštita mozga i tela u svakodnevnom životu.