Krave imaju jednu za mnoge iznenađujuću tajnu: Čekajte, pa gde joj je vime?

Verovali ili ne, većina ljudi proživi čitav život ne razumevajući stvarno odakle mleko dolazi i zašto. Ovaj sveprisutni „proizvod“ oduvek se plasira kao prirodan, hranljiv i neizostavan deo života ljudi. Ipak, mnogi se nikada ne zapitaju šta mora da se dogodi da bi mleko došlo na police prodavnica. Nedavno sam naišla na lep video na Instagram profilu poznatog prihvatilišta za životinje po imenu „Gentle Barn“ („nežna štala“). Njihov osnivač, Eli Leks, govorila je o tome kako su posetioci ovog prihvatilišta često iznenađeni kada upoznaju njihove krave koje žive slobodne od eksploatacije – mirne, nežne i umiljate. Naime, mnogi postavljaju isto pitanje:

„Čekajte, pa gde im je vime?“

Preporučujemo

Naime, ljudi očekuju da vide krave sa velikim i nabreklim vimenom punim mleka – slikom koju najčešće vide na snimcima sa mlečnih farmi i na reklamama za mlečne proizvode. Međutim, Eli Leks objašnjava:

„Ako nije rodila bebu, krava ga neće ni imati. Vime će joj biti izuzetno malo, sa malim bradavicama – baš kao kod žena koje nisu imale decu.“

Zbog ovog malog detalja mnogi prvi put shvate prostu činjenicu: krave proizvode mleko samo ako su majke. A ne prosto zato što su - krave. Dakle, ne zato što su rođene i stvorene za to da „daju mleko“, već zato što, kao i mi ljudi, rađaju i proizvode mleko - za svoje bebe.

Mlečna industrija počiva na – beskrajnom nizu trudnoća

U mlečnoj industriji, krave se svake godine veštački osemenjavaju sa jasnom svrhom – da mleko nastavi da teče bez prestanka. Telad im se oduzimaju vrlo brzo nakon rođenja – obično već u roku od 24 sata – kako bi mleko moglo da nastavi da se prikuplja za potrebe ljudi.

Emocionalni stres koji zbog ovoga trpe krave u mlečnoj industriji je vrlo opsežno dokumentovan. Naime, krave su u stanju da danima zapomažu u potrazi za svojim otetim bebama. A onda se ovaj ciklus prisilnog osemenjavanja, rađanja, pa odvajanja i neprestane muže nastavlja – sve dok njihova iscrpljena tela ne otkažu. U industriji se to obično događa već do 5 ili 6 godina starosti krave (inače mogu da žive i više od 20 godina), nakon čega se životinje odbacuju i šalju u klanicu.

Majke – tužne, iskorišćene, odbačene i zaboravljene – i sve to samo radi čaše mleka.

Pogrešno su nas učili – krave nisu „mašine za proizvodnju mleka“

Vrlo dobro se sećam kako su nas još u prvom osnovne učili da – krava „daje“ mleko. Jedan od komentatora na pomenut post o kravama iz „Gentle Barn“ prihvatilišta, kaže kako se seća da su mu kao malom objašnjavali da ljudi kravama zapravo pomažu time što ih muzu. Jer, ako to ne bi radili, krave bi imale ogromno i bolno vime koje bi navodno moglo i da – eksplodira (?!).

Ako ste i vi ovo čuli, ili verovali, jedna poseta prihvatilištu gde krave žive slobodno, odmah bi vas razuverila – krave koje nisu majke imaju minijaturno vime koje se skoro i ne primećuje. Naime, taj stereotip krave sa ogromnim i nabreklim vimenom, isključivo je rezultat dugogodišnje indoktrinacije reklamama i vizuelnom prestavom krava plasiranom od strane mlečne industrije.

Trenutak buđenja iz „filma“ u kome smo čitavog života držani u zabludi prepoznaćete kada pogledate kravu i vidite – majku (a ne mašinu za mleko).

Bolja i saosećanija opcija na sreću postoji

Jednom kada dođete do saznanja da iza mlečnih proizvoda stoji industrija beskrajnog niza trudnoća, ukradenih beba i osakaćenih života, ideja o prelasku na biljno mleko ne čini se uopšte kao žrtva – već kao logičan čin saosećanja. Danas na sreću imamo mnogo opcija biljnih mleka napravljenih od – ovsa, soje, badema, kokosa, itd… I što je najbolje, ona ne uključuju ničiji bol niti eksploataciju – već samo biljke.

I ako nikada ranije niste razmišljali o kravama na ovaj način, nemojte biti strogi prema sebi. Niste vi krivi, jer je ceo sistem napravljen tako da istina bude sakrivena od potrošača. Međutim, kada saznate istinu o kravljem mleku u stanju ste da napravite izbor zasnovan na pravim informacijama, i nadamo se - saosećanju.