Br. 1 nutrijent protiv srčanog udara: Ova kardiološkinja jede čak 90 g vlakana dnevno!

Prevencija je ključ zdravlja srca – i to ne samo kod ljudi sa genetskim rizikom, već i kod svih ostalih. O tome je u nedavnom intervjuu govorila i dr Danielle Belardo, američka kardiološkinja – stručnjak za preventivnu kardiologiju. Ova doktorka ima svoju praksu koja se bavi ranom dijagnostikom i preciznim programima prevencije, kako primarne tako i sekundarne. Učestvovala je kao autor i u kreiranju smernica za preventivnu kardiologiju. Njena praksa se zove – „Precizna preventativna kardiologija“ – što zvuči zaista zanimljivo i kod nas prilično neuobičajeno.

U intervjuu, dr Belardo je navela da sama unosi oko 90 g vlakana dnevno i istu ishranu sa što više vlakana preporučuje i svojim pacijentima. Zašto?

Preporučujemo

Mi kardiolozi smo srećnici

Kako kaže dr Belardo, kardiolozi imaju prednost u odnosu na neke druge specijaliste, koji nekada i uz najbolju terapiju ne mogu da pomognu svojim pacijentima (na pr. onkolozi ili reumatolozi). A razlog  je što je većina srčanih i kardiovaskularnih bolesti preventabilna – bez obzira na genetiku. Temelj prevencije je po njenim rečima - zdrava ishrana i način života, i to kako u primarnoj (pre nego što bolest nastane), tako i u sekundarnoj prevenciji (kod osoba koje već imaju dijagnostikovanu bolest ili kardiološke događaje).

Ona naglašava da danas imamo precizne metode za otkrivanje prekliničke ateroskleroze (početka taloženja arterijskog plaka) – kao što su „kalcijum skor“ ili CT koronarografija – i ako se promene ishrane i stila života uvedu na vreme, razvoj bolesti može da se zaustavi.

Sa prevencijom je najbolje početi u detinjstvu – ali nikad nije kasno

Dr Belardo savetuje da prevencija kardiovaskularnih bolesti počne još u detinjstvu, kroz sticanje zdravih navika uz ishranu bogatu vlaknima, sa malo zasićenih masti, uz biljne proteine, i eventualno nemasno meso za one koji ga jedu. Ipak, naglašava: nikad nije kasno da se način ishrane i života promene, čak ni kod ljudi koji su već imali srčani ili moždani udar.

Zašto ova kardiološkinja unosi čak 90 grama vlakana dnevno?

Zvanične preporuke za dnevni unos vlakana su 25 g za žene i 38 g za muškarce i poznato je da velika većina ljudi ne unosi ni približno ovoliko. Bitno je znati, kaže dr Belardo, da su ove preporuke samo – minimalne količine. Ona podseća da ne postoji gornja granica unosa vlakana i da nauka pokazuje da se benefiti povećavaju što ih više jedemo (u meri u kojoj nam digestivni sistem to dozvoljava).

Ona ističe rezultate studija koje pokazuju da veći unos vlakana znači veći i brži pad LDL holesterola. U svojoj praksi, kod pacijenata koji su sa 40 g vlakana dnevno povećali unos na 60 g, videla je dodatno smanjenje LDL-a – što je važno i za prevenciju i za kontrolu bolesti (za mnoge pacijente to može značiti izbacivanje nekih lekova).

Šta kaže nauka – vlakna i zdravlje srca

Kliničke studije potvrđuju ove efekte. Na primer, David Jenkins i kolege su u metaboličkoj jedinici pratili učesnike koje su stavili na ishranu bogatu rastvorljivim vlaknima (iz ovsa, ječma, mahunarki i psyllium-a) i pokazali značajan pad LDL-a već u roku od 2 nedelje. Dugoročnije studije, poput meta-analize iz 2019. godine pokazuju da svakih dodatnih 5–10 g rastvorljivih vlakana dnevno snižava LDL za oko 5–10%. I što je unos veći, efekat je izraženiji – bez poznate gornje granice unosa kod zdravih ljudi.

A koliko zaista unosimo vlakana?

Dr Belardo upozorava da većina ljudi precenjuje svoj unos vlakana, što su pokazale i istraživanja – čak i među nutricionistima. Doktorka kaže da nam od velike pomoći mogu biti aplikacije, kao što je na pr. MyFitnessPal, koje nam mogu pomoći da otkrijemo i pratimo koliko vlakana svakodnevno konzumiramo. Unos vlakana treba postepeno povećavati da bi se izbegle probavne tegobe i probavni trakt polako navikao (na primer za 3-5 g dnevno).

Za postizanje visokog unosa vlakana, dr Belardo kaže da je neophodno svakog dana konzumirati – mahunarke, voće i povrće, integralne žitarice, uz dodatak semenki (lan, čia) i orašastih plodova (samo oprezno zbog visokog udela masti). Ona kaže da možemo povećati unos vlakana i jednostavnim zamenama – na pr. zameniti banane u jutarnjoj kaši sa malinama ili borovnicama (imaju više vlakana), umesto obične paste kupiti neku pastu od mahunarki, dodati čia ili mleveni lan u kaše ili dresinge za salate, umesto belog hleba kupovati ili mesiti hleb od celih zrna, itd…

Vaše srce voli vlakna! Bilo da želite da sprečite bolest srca ili da snizite loš holesterol koji je već previsok — počnite od tanjira. Studije pokazuju - što više vlakana jedete, brže i više pada holesterol, a to je jedan od glavnih neprijatelja zdravog srca.

Sočivo, pasulj, integralne žitarice, povrće, voće, orašasti plodovi – svaki zalogaj hrani dobre bakterije, čuva krvne sudove i smanjuje upalne procese.
Počnite danas. Vaše srce će vam zahvaliti u vrlo kratkom roku.