Zatvor i svakodnevna ishrana: Novo istraživanje otkriva koji obrasci olakšavaju varenje, a koji ga otežavaju
Zatvor je problem koji pogađa veliki broj ljudi, ali rešenje nije uvek samo u vlaknima i vodi. Naime, kvalitet celokupne ishrane može igrati značajnu ulogu u tome koliko lako funkcioniše digestivni sistem. Novi podaci iz veće studije pružaju jasniji uvid u to koji obrasci ishrane mogu štititi od zatvora, a i koji ga potencijalno mogu pogoršavati.
Istraživači su pratili gotovo 96.000 odraslih osoba tokom više decenija, analizirajući kako pet različitih stilova ishrane utiče na rizik od hroničnog zatvora. Ispitani su mediteranski, biljni, režim sa malo ugljenih hidrata (low-carbohydrate), zapadnjački i inflamatorni obrasci ishrane. Pritom su detaljno beleženi i faktori poput starosti, fizičke aktivnosti, lekova i postojećih zdravstvenih problema.
Preporučujemo
Napravite najukusniju domaću toplu čokoladu: Tajna je u ovom sastojku, a greje i dušu i telo
Kako izabrati savršeni nar: Pripremite sa njim ove prelepe zimske salate
Šta su pokazali rezultati?
Studija je otkrila da ljudi koji se pridržavaju mediteranskog ili biljnog načina ishrane imaju značajno manji rizik od zatvora, čak 16% i 20% niži.
Suprotno tome, osobe koje konzumiraju zapadnjačku ili inflamatornu ishranu imaju povećan rizik od zatvora, oko 22% i 24%. Režim sa malo ugljenih hidrata nije pokazao statistički značajnu vezu sa zatvorom, što naglašava da nisu svi režimi ishrane jednako korisni za digestivno zdravlje.
Šta ovo znači za svakodnevnu ishranu?
Najvažnija lekcija je da sastav obroka ima veći značaj od pojedinačnih namirnica. Mediteranska i biljna ishrana fokusiraju se na povrće, mahunarke, orašaste plodove i zdrave masti poput maslinovog ulja. Ovi sastojci ne samo da obezbeđuju dovoljno vlakana, već podržavaju zdravlje crevne mikrobiote i smanjuju upalu.
Ako želite da smanjite rizik od zatvora, korisno je postepeno povećavati unos svežeg povrća, celih žitarica, mahunarki i zdravih masti, dok istovremeno ograničavate prerađenu hranu, crveno meso i rafinisane proizvode koji su karakteristični za zapadnjački režim ishrane. Dnevni unos vlakana za odrasle trebalo bi da bude između 25 i 34 grama, a dovoljno tečnosti dodatno olakšava varenje.
Ishrana je mnogo više od zadovoljavanja trenutne gladi - ona oblikuje zdravlje creva i može značajno uticati na rizik od zatvora. Mediteranski i biljni obrasci ishrane pokazuju zaštitni efekat, dok zapadnjačka i inflamatorna ishrana mogu povećati šanse za probleme sa stolicom. Fokus na celovite, biljne namirnice, uz dovoljan unos tečnosti, pokazuje se kao jedan od najefikasnijih načina da digestivni sistem funkcioniše optimalno.